Policijski glasnik
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 341
баш хоће да. подсети исказника на прошлост и хоће да му све љене догађаје понова оживи у сећању, он мора да утиче тако да у исказнику нробуди моћ уобралшња — тада ће се у исказнику пробудити и оживети све представе, којих се у ирви мах никако не би могао да присети. Јер то је као каква песма коју смо некада врло добро знали, па смо је заборавили и никако не можемо да је се сетимо ; али чим чујемо два или три акорда да их неко пева, ми се одмах сетимо целе песме и целу је омах певамо. Способност сећања је, као и памћење код појединих људи различно развијена и та се разлика огледа не само у погледу јачине сећања и тачности или верности, него и у погледу јасности, величине и обимности. Неко се брже нечега присећа, али исто тако брзо заборавља; други теже памти, памти мало, или то што запамти, памти добро; многи памти врло много, ал то површно, и т. д. У оппгге може се казати и то је тачно: памћење и сећање, које се развило у једном правцу бива обично на рачун других праваца памћења и оећања. Тако н. пр. памћење бројева искључује памћење имена: ко памти циФре и датуме, заборавља имена обично. Грос помиње свога оца да врло често није био у стању да погоди име каквог свог пријатеља, па чак и сина, а што се ■гиче бројева, он је поновио нумеру на сату, који је свом сину поклонио пре 15 година. а дотле никад о сату ни о нумери на канку није говорио. Међутим, наставља Грос, његов отац није био никакав математичар, не1о добар карташ, који је једним прегледом по линијама на полеђини карата распознавао све карте и увек играо насигурно са противником. Памћење се може једнострано да развије и усаврши. Нумизматичари, историчари, хералдичари, баштовани, зоолози, скунљачи. укратко сви стручњаци имају само у једном правцу развијено памћење, а у осталима не. Има људи који памте нероватно стихове само, мелодије, арије, наслове, бројеве, датуме, године и т. д. Чак и полукретенасти људи могу показивати чудновато верно и свеже памћење за понеке предмете. Има затупљених и неразвијених умно сељака, који једва сто речи да има у свом речнику, зна вам у главу сваку овцу и краву у целом селу и све их разликује, или памти појате, дане поста, друмове и богазе, празнике и томе подобно. Маис181еу на једном месту свога дела говори да деца и животиње живе животом садашњице, јер немају никакву историју органских представа у својој души. Деца нарочито реагирају непосредно на добијене упечатке — њихове су представе верне и истините, непосредне и свеже, као и усномене; а при томе им не сметају раније представе, пошго их обично заборављају. Отуда је и потпуно оиравдано тврђење да су деца најбољи сведоци и да су њихова сведочанства у кривичним стварима од неоцењиве вредности. Само не треба сметнути с ума да код деце бива и то да доцније представе потру и збришу оне које су раније постојале. Деца и народи мисле на оно и опо
памте што је најпосле било. Раније представе се заборављају; оне бивају претрпане новим представама и заборављепе. Узгред нека је иоменуто да девојчице уопште памте боље и више од мушкараца. Ствар је са свим индивидуална шта ко боље и лакши, а шта теже памти. Има људи, који стихове много лакше памте него прозу и обратно, или, лакше памте нешто у неком реду и по плану изнесено, него неуређено, имена лакше него циФре и т. д. Није, исто тако, чудно што стари људи много лакше памте и сећају се догађаја, што су давно, у њиховој младости или детињству били, а заборављају оно што је од скора било. Енергија мождане радње и Функција попусти, ослаби, упечатци се тешко асимилирају, услед чега оу представе неодређеније и мрачније, а раније су и најраније у свести задржаване у целости, онако како с.у примљене. Да и у овако развијеној и организопој Функцији као што је сећање или памћење може бити разних аномалија ствар је несумњива. Има случајева где људи за неко време изгубе способност сећања, изгубе памћење, а нарочито догађаје завреме какве катостроФе или догађаје који су били пред самом катастроФом у којој су страдали или били повређени. У криминалистици има доста примера где повређени просто прескочи и прећути све оно што се десило пред напад, који је био на њ изведен. Нападнут је неко и повређен; он прича све како је ствар текла; али дође до извесног момента нред саму катастрофу и вели „шта је даље било или како је даље текло, шта су са мном радили ле знам, никако се не могу да сетим." На овом месту вреди поменути овај интересантан случај: Године 1893 у Диткирхену у Баварској буду учитељу Брунеру убијена два синчића, а жена и служавка буду тешко повређене. Жена је се после иодужега времена ионова освестила и причала је пред иследником, који је одмах дошао, како је текао догађај; али о самом злочинству, о самом злочинцу, који је убиотво учинио, није знала ни речи прословити; али кад је требала на свој исказ да се нотпише, она уместо да се иотписала како треба Марта Брунер, потпише се са »Марта Гутенбергер.« На срећу судија иследник примети ову ствар и обрати на њу велику пажњу. Одмах запита: шта има да значи то: »Гутенбергер" кад се она зове Брунер и какве уопште везе има то име са њеним именом. Том приликом сазна иеледник да у њиховој породици нико се не зове Гутенбергер, али укућани рекоше тако се звао једаи ранији љубазник Брунерове служавке, кога је и домаћица. познавала. Иследник одмах ту ствар иодвргне новој истрази; ухвате тога Гутенбергера и — и овај признао дело после крагке истраге. Када је г-ђа Брунер понова се подигла и сасвим опоравила врло се добро сећала да је поменути Гутенбергер учинио злочинство; али у почетку ни појма није имала о њему. Како је то могло бити? — Психолошки посматрајући то је извесно овако било: представа о учињеном злочинству т. ј. представа о самом злочинства, Гутенбергеру, дошлајеу свест,
али у другу сФеру, тек је била перцепирана; али је у исти мах одмах потонула п ишчезла и остало је у свести само толико сазнаља да име Гутенбергер има печега заједничког са злочинством. И г-ђа Брунер је несвеоно ири потписивању свога имена приоетила се онога имена, које у злочинству има учешћа и уиотребила га при потпису и не знајући да потписује туђе име, које је у овести у том моменту појавило се. Тек када је ишчезао притлсак на мозак, када се она потпуно освестила и опоравила, у свести њеној ионовила се она тамна представа, која је у свес,'и само се појавила па потонула, представа: да је Гутенбергер убица, који је њену децу нобио, а њу и служавку тешко повредио. Судска медицина веома често иомиње случајеве да је овај или онај услед повреде главе заборавио поједине речи. Примере за ово налазимо у делу „Свест® од Тена. Ао томе су писали још и Стиегш, АћегоготМе, \У1пз1о%у. Овај последњи наводи случај где је једна жена услед јаког крволиптења заборавила Француски језик. (наотавиће се) №!. Павлови1ј.
ЖИВЕ СДИКЕ
(НАСТАВАК) а) Чеоне боре. Ове су боре хоризонталпе, и могу се налазити: или само по средини чела, у ком се случају називају средње чеоне боре, или се распростиру но целом челу — аотиуне чеоне боре. И у једном и у другом случају оне могу бити: једноструке, двоструке, троструке и т. д. б) Очне боре. Међу овим борама разликују се: а. Међуочне боре, које могу бити вертикалне или хоризонталне , апритомјош и једноструке, двоструке, троструке и т. д. Може се десити, да ое међу обрвама налази једна група бора мале величине, које имају облик траиеза или троугла, што се означује изразима: међуочни траиез (сл. 58), или међуочни троугао (сл. 59). \ V V«—«. Јг 77^ ^
59. Тако исто може се ионекад срести између очију једна иреломљена бора у облику ак.сана сироконФлекоа, који се случај означује изразима: међуочни сирконфлекс (ол. 60). Најзад, корен носа може бити хоризонтално пресечен са једном једииом бобом, која се у овом случају назива хоризонталном бором носа (сл. 61.), р) Слеиоочне боре. Ове борс иружају се од спољашњег угла ока ка слепим о-
<
Сл.