Policijski glasnik

СТРАНА 374

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39

Ж И в Е СЛИКЕ

(НАСТАВАК) р) за руке: ручје (карп); доручје (метакарп); длан ; зглобови прстију и Фаланге (растојање изме^у два зглоба једног прста). у) за груди: грудне кости; сисе; пупак и медијана (замишљена линија која дели тело на две ранне половине). б) за леђа седми кичмени обртањ и кичма. Огромна важност, која се придаје особеним знацима за утврђење неоспориог идентитета, захтева да они, ради лакшег прегледа и потпуније тачности, буду описивани извесним редом /„ сређени по нзвесној методи. Ради овога, картон у који се они уписују нодељен је у 6 разних рубрика, од којих свака служи за бележење особених знакова на извесним деловима тела. Другим речима: сваком делу човечјег тела, односно његовим особеним знацима, одговара нарочита рубрика на картону. Тако се у линије, које су на кар гону означене под бр. I уписују особени знаци леве руке , у лииије нод бр. II особени знаци десне руке, у оне под бр. III особени знаци лица и врата, под бр. IV особени знаци груди , под бр. V особени знаци леђа, и најзад под бр. VI особени знаци ногу. Ово је у исто доба и ред којим се особени знаци узимају д би се избегла пометња, и кога ћемо се ми придржавати у нашем даљем излагању. I ж II Руке. Анатомаја учи, да се рука дели на ова четири главна дела: раме, мишицу, долактицу и шаку. Сваки од ових делова, као и делови шаке: ручје, доручје, длан и ирсти служе као полазне тачке за локализовање особених знакова. Начин по коме ово бива , најбоље се може видети из ово неколико нримера: а) белега у облику изломљене линије, величине 9/05 см, иравца вертикалног, на левој мишици, за 2 см. више лакта, а на страни антеријорноЈ; б) белега иолукружна, са издубљеношпу на доле, величине 1 см., иравца хоризонталног, на левом рамену, страни екстеријпрној; в) брадавица у величини кукурузног зрна, на десној мишици, за 3 см. изнад лакта, страни иостеријорној. 1 ) Ови примери односе са на особене знаке који се налазе на мишици и рамену,

') За описивање оообених знакова употребљује се нарочито — екраћено писаље, о коме ће мало додније бити говора.

и чије се мес/го утврђује према лакту и рамену. Да видимо сада како се описују и локализују особени знаци на долактици. Она је, као што вели анатомија, ограничена с горње стране рамењачом, а с доње ручјем, према којима се, у исто доба, и локализују њени особени знаци, и!то се види из ових примера: а) белега иолукружна, са издубљеногиИу на горе, величине 5'03 см., иравца косо - саољашњег , за 3 см. више левог ручја, а на страни антеријорној; б) белега у облику косе линиЈе, величине 3 см., иравца косо-унутрашњег, за 4 см. исиод левог лакта, а на страни иостериорној; в) брадавица длакава, у величини ишеничног зрна, на средини долактице, страни екстерној. Казали смо већ, да се на шаци разликују: леђа., длан, и ирсти. Сваки прст, изузев палца, састоји се из три дела Фаланге (коленце) — које су једна с другом спојене зглобовима. Ради згодније и лакше употребе, ове Фаланге, као и зглобови, називају се редним бројевима који им одговарају, почев од доручја. Палац има само два зглоба и две Фаланге. Део руке, који га сједињује за шаку, назван је у описној пракси базом—основом иалца. Про стор између прстију означује се изразима: између иалца и кажиирста, између кажгиирста. и средњег ирста, између средњег и домалог, и т. д. Да поменемо још и неколико особености, које се веома често сусрећу приликом узимања особених знакова прстију. Тако, на постеријорној страни између палца и каншпрста, сусре^у се понекад знаци тетовирања у облику ленгер а, срца или почетних слова од имена. Пошто ови знаци имају велику описну вредност, јер су на месту са кога лако падају у очи, то их треба најбрижљивије и најтачније огшсати. Сами прсти пак могу бити одсечени на ма коме зглобу, а често пута, нарочито после пришта, последња Фаланга изгледа као засечена. Каже се, у овом случају, да је дотични прст засечен или скраћен на ]., 2. или 3. зглобу или Фаланзи. Исто тако мора се означити и случај кад је почетак нокта ореиокривен или иовијен, као и случај кад је нокат одебљан, иругаст, или га најзад никако и нема, што се врло често сусреће у пракси. Зглобови прстију, као и сви зглобови у опште, могу бити укочени, било од чести или потпуно. У првом случају иокрет је неправилан, а у другом сасвим немогућ. У овом последњем случају треба тачно означити: да ли су делови срасли у правој линији, или под углом, било правим или тупим. III. Дице и врат (сл. 93). Раније смо већ казали, према којим деловима тела треба локализовати особене знаке лица и врата. Овде помињемо да су особени зиаци лица не само најважнији, већ и најмногобројнији сразмерпо знацима на осталим деловима тела. Ово

с тога, што је лице, почев од рођења па до смрти, увек изложено сиољним утицајима, док су готово сви остали делови тела заштићени одећом. Приликом узимања ових особених знакова, треба отпочети са челом и завршити

са подбратком. Тим редом иду и примери, које овде наводимо ; а) белега у облику ираве линиЈе, величине 2 см., иравца. хоризонталног, за 3 см. изнад средине леве обрве (1); б) белега у облику ираве линиЈв, величине 1'02 см., иравца косог, за, 1 см. изнад корена носа (2); в) белега у облику ираве линиЈе, величине 2 см., иравца скоро хоризонтплног, на средини десне обрве 13); г) белега у облику ираве линије, величине 1 Ч 01 см., иравца косо сиољашњег, на десноЈ страни носа, а за 2 см. исиод његовог корена /4/; д) брадавица у величини иросног зрна, за 2 см. исиод сиољњег угла левог ока 15); ћ) белега од скрофула, у облику иолукруга са издубљеношКу на горе, величине 4 см., иравца косо унутрашњег, за 6 см. више и у лево од грла, а исиод леве вилице (6), и е) брадавица длакава, у величини кукурузног зрна, за. 1'05 см. исиод грла /7/. Узгред напомињемо, да је грло једиии део тела који служи за локализовање особених знакова на антеријорној страни врата. IV. Прса (сл. 94). Описивање особених знакова антеријорне стране трупа или прсију, бива по већ изложеним принципима, а њихово локализовање врши се према грудној кости, кључњачама, сисама, иуику и медијани. Ниже изложени примери показаће нам, како се и ови знаци, као и зиаци лица, могу тачно описати: а) брадавица облика и величине ашеничног зрна, за 6 см. исиод грла и за 3 см. у лево од медијане (1); б) белега од оиерисања, величине 2'5\0'3 см., иравца вертикалног, за 3 см. исаод грла, на самој медијани (2); в) белега у облику ираве линиЈв, величине 6\1'5 см., иравца косо унутрашњег,