Policijski glasnik

СТРАНА 404

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42

а.) Осмотрити с проФила правац леђне линије носа овог лица и, паовај начин, одмах одредити у којој од три главне групе треба продужити даље истраживање; б.) Пошто смо ово утврдили, видећемо одмах на који је начин ухо срасло за образ, и према овоме одредити у којој од првих седам потподела треба даље тражити; л.) Профил антитрагуса ограничиће даље истраживање свега на неколико листи албума, доњи иревОЈ, лоб, стас и боЈа очију довешће нас на једну једину страну албума, на којој се мора наћи тражена фотограФија, ако је, разуме се, дотично лице увршћено у албум. Догађа се по некад, да се исграживање мора вршити у две суседне групе. Ово бива у оним случајима, кад карактерни знаци према којима се врши класиФикација нису довољно јасни, или су на граници између једне и друге групе. Тако н. пр. стас од 164 см. може бити увршћеи и у групу малих [а —• 165 см.), или у групу средњих (165—171). У овом случају, дакле, треба га тражити и у једној и у другој груии. После дужег и озбиљнијег вежбања у употреби овух албума, полиц. органи усиевају да запамте караггерне знаке већине ФотограФија, а помоћу ових да у својој памети задрже и саме ФотограФије.

На ком се одстојаљу могу познати личности ? И ако ово иитање, строго узев, прииада пре криминалној тактици но систему Бертилоновом, ипак га ми овде уносимо због његове огромне важности и његове везе са системом живих слика. По тврђењу оамог Бертилона, одговор на ово питање код нормалног вида, зависи од разних околности, међу којима су најваншије: стеаен иознанства, осветљења, боја, контрасти и т. д. Карактери на основу којих се познаје једна личност или ирипадају целом телу : стас, одело и начин хода,или само глави: коса. брада, величина и облик лубање, особености лица и т. д В-г УгпсепГ разликује, у овом погледу, три категорије личности: Лица која су нам врло добро позната, са којима се врло често и на чији смо општи изглед навикнути, долазе у ирву категорију. Према већој или мањој наглашености карактера општег изгледа (висок стас, особити начин хода, нарочито одело и т. д.), и одстојање са кога се ове личности могу нознати према дневној светлости разно је. У нрвом случају, т. ј. кад су ови општи карактери јако наглашени, одстојање ово варира између 100—150 м. док у другом случају није веће од 40-—80 м. Друга категориЈа обухвата личности које су нам мање познате, које ретко виђамо и на чији општи изглед нисмо навикнути. Личности ове немогуће је познати на већем одстојању од 25 — 30 м. И најзад ; У треИу категорију долазе лнчности које смо свега једпом видели, и које се у

најбољим случајима могу познати на одстојању од 15 м. Ово кратко одстојање потребно је с тога, да би се могле уочити црте лица. Правац светлости има такође знатног утицаја на познавање личности. Светлост која директно осветл.ује посматрано лице чини га много јаснијим и разговетнијим и на већој даљини, док јака светлост око посматрача онемогућава знагно распознавање лица на већој даљипи, које је слабије осветљено. Одстојање за познавање лица према месечини, зависи од тога да ли је ова потпуна или делимична. У првом случају оно варира између 7—10 м., а у другом између 2—6 м. Личности врло добро иознате, веома је тешко познати и при најбољој месечини на одстојању већем < јд 15— 16 м. Д. Ђ. Алимпи*.

КРИМШШША ПСИХОЛОГИЈА

Код мушких: активност индивидуално П' вођење

Код женских: насивност рецептивитет следовање,повођсње

(наставак) Питање о проучавању жене и њеног душевног живота и света, њенога појимања и схнатања, осећања и рада, веома је важно, како за човека у опште, тако и за криминалистику посебице. Литература о овоме предмету је у културном свету веома богата и ми ћемо на овом месту да поменемо само најглавније писце и њихова дела, ради оних, који би се хтели и желели опширније нозабавити студијом и психологијом жене. Један од, иајранијих писаца јесте Ја^иез Могеаи „Природна историја жене. (< То је дело које је први пут изишло на свет пре близу сто година. Најинтересантнији од свију старијих писаца јесте А. Всћарепћаиег, чпји су афоризми о женама познати сваком интелигентном и образованом човеку. У делу »Парегра и Паралипомена® највише је речи о женама. За тим су позната дела Оие1;е1е1;-а и Ке1сћ-а, Богепг-а и Согге-а, Не11\уа1с1-а и 8сћегг-а. ЗегсћепСеМ је написао оисежно дело „Живот жене на земљи.® Исто тако су обратили пажњу на се списи Џон Стуарт Миља и Мишелеа о жени. Литература ова је богата и опсежна; али ми овде помињемо само оне, који су најбоље проучили душевни живот и свет женин и њене психичне способности и нарочите особине. Ми би смо се, за овај мах, могли ограничити на то да умотримо и повучемо пгго јаснију разлику у особинама душевним између човека и жеие. Неосиорно је да се пснхеа човека од психеа жене у неколиким знацима и особинама разликује. Наравно та разлика није сасвим ошгра и деФинитивна, него приближна. Овде може бити говора о особинама које у неколико код жена видније се иснољавају, него код човека н обратно. Психолошком анализом коју су чинплн Вигс1асћ, ХЛп«, Венпеке, V. Наг1тапп, \Уипс11;, Кгаиае и други, испоставиле су се инак неке јачедиФеренције и ми их овде износимо. Прве су одлике мушких, друге жепских

снажност, енергија осећајност свесна радљивост несвесна радљивост воља свест самосталност општност одрицање тврдња свесно рашчлањавање несвесно прибирање Наравно, и поред овакога диФеренцирања, ми нисмо у стању тачно да одредимо особине жене. Каже се н. пр.: „На забрањеном путу жеиа постуиа опрезно, човек смело п дрско. С( Ако је заиста тако, као што сви знаци говоре да јесте, онда настаје питање које је за криминалисту врло важно, одмах још у почетку истраге каквог злочинства: да ли је дело учинио човек или жена? Ако је дело опрезно и пажљиво изведено, криминалиста може већ да претпосгавља да га је жена извела; ако је дрско изведено он може извести закључак да га је човек учинио. Али у тој нретпоставпи може битн и неистине; јер зна се да тако бива у обичним посведневним случајевима, а не мора при злочинствима, јер имч много злочинаца који задуго премишљају како ће свој злочин да изведу. Има послова, које жена изведе далеко смелијс и дрскије од човека, послова, које човек изведе опрезније од ма како смотрене жене. Бтнички психологизвесно налази оправдања дубља оној народној изреци: »Где ни ђаво не може ништа да учипи, тамо пошљи бабу." Или узмимо ову изреку: „Леиој жени човек праш га све, жена не. а Кад лена жена нешто учини, људи су склони да некако поступке те жене на неки начин правдају или бар образложе; док л^ене тако не суде, него, што је жепа лепша, која је какво дело учинила, то је и суд друге жене о то.м делу све строжији. Отуда би се могао извести закључак да људи о женама блажије суде, него саме жене. А то не мора бити и није увек тачно. Или узмимо пис.ча. Разлика је између онога што мушко женском и женско мушкоме пише. Шта мушки жели чита се у редовима његова писма, а шта женско захтева чита се између редова њенога писма. Као допуна овим напоменама, могли би доћи закључци до којих је дошао Рпс1епсћ у свом познатом делу „Физичкаи психична Антропологија.« Он је у том делу рекао ово : »Жепа се брже и лакше запесе и надражи занечим; она је ооетљивија, иримчивија и осећајнија, асичички живља, покретнија и активнија, него што је човек. Човек безусловно више раоуђује и мисли, жена впше осећа. Жене имају више реиродуктивне, а мање продуктивне уобразиље. 8 Према овим закључцима судећи РпесШсћ додаје да је то узрок што женске бивају добри сликари ликова и предела, а никад сликари историје; оне могу писати лепе песме, сонете, приповетке и романе, али ретко и готово никад добре трагедије. Као што у животу бива, тако је и у кри.миналистици : и ту се јавља врло често жена као врло значајна чињеница; криминалиста наилази у многим деликтима на Јкену као саучесника или споредног са-