Policijski glasnik

111*0.1 42

П0ЛИЦИ.1СКМ ГЛАС1ШК

СТРА11А 397

гутала) — дакле јамачно и жива била. С тога је тај знак у судоко-медицинокој пракои веома цењен, и гдегод се укаа;е потреба, судско - медицински вештак ће се њиме са коришћу послужити, те на том доказу своје мишљење оснивати. Пађе ли доиста. означене делове легиине, која је у иитању, иосуте слоЈввима. чађи: онда може с неком иоузданоихИу у свом мишљењу реКи, да се у том случају тиче особе, која је за онмвота у ватру досисла. Али и то правило може имати приговора. Може се с правом помишљати и на оне изузетке, где човек удише дим другом којом приликом а не у пожару. Томе нриговору има у неколико оправдања, али се ипак даје сузбити и практичним искуством и теоријским разматрањем. Случајеви, да се човек другом којом приликом-— н. пр. по индустријским творницама и занатлијским радионицама, у којима се нарочито дим развија — толико надими, да му од дима у уотима и носу (па и у дубљим деловима) траг остане, тако су ретки, да се управо не могу ни у рачун узимати. Код нас би у томе правцу још гдекада могло бити сумње, нарочито у оним крајевима, где се сељаци служе за све своје потребе ватром на отвореном огњишту без оџака и димњака, а зими освегљују своје заптнвене просторе жишком или петролеумском лампом без стакла, која обичпо тако дими и чађа, да су сва чељад сутра дан п црна око уста и ноздрва", и да ао цело ире иодне »искашљују црне лоитс <( . Али ће се и ту, где би баш могло бити основане сумње у томе правцу, готово сваки пут по другим околностима моћи утврдити, је ли постојала могућност или бар вероватност, да се лешина, која јеупитању, другим којим начином још за живота дима и чаћи надисала (респективе нагутала), а пе баш у оном пожару, који Је сумњу изазвао и у којем јо, може бити, и угинула. Према овему овоме сасвим је оправдано, што већина судско - медицинских ауторитета тај знак у споровима те врсте високо цени, и на њега много полаже — нарочито, ако јејош поткрепљеп и позитивним налазом угљен - моноксида у крви сумњиве лешине. У већини случајева тако и бива, да се нађу та два знака комбинована, али је у много прилика доказ удисана дима већ и сам по себи довољан^ да реши спорно питање, је ли особа жива у ватру доспела или је у њој тек као лешина нагорела. Бар га Бруардел (Бгоиагс1е1) и Штрасер (81 ;га8дег) тако узимају, а и други му дају врло видно место међу знацима, по којима се то питање у судској - медицинској праксп решава. По себи се разуме, да је и у овој прилици негативан налаз чађи за наше иитање истог оног значаја , као што беше и негативан налаз угљен - моноксида у крви. 'Гаком схватању тих прилика има основана разлога у томе, што човек може у великом пожару страдати па баш и угинути, а да инак не дође у прилике, где ће морати димом засићен ваздух толико дисати, да му после у лешини нађемо опе карактеристичне знаке. Деси се, да

дима никако и нема, или да га је врло мало; да је човек у положају, где и при пожару може чиста ваздуха добити (н. пр. украј прозора или врата, којима надолази свеж ваздух с поља) ; да се од дима сачува, што је чиме густим преко главе покривен и т. д. Удисаним димом може се још на један начин решити питање, је ли особа жива или мртва у ватру доспела. У најновије време изнео је пред 76. Скупштину немачких природњака и лекара д-р Цестер у једном предавању') резултате својих истраживања спорнога питања, како се живо и мртво тело однсси према диму околног ваздуха, а ти резултати су веома значајни и за наше питање. Ево у кратко важнијих момената тога истраживања, у колико се они односе на тему, која се у овом раду расправља. Приликом некога пожара, којисе појавно у неком затвореном простору, а није баш захнатио велике димензије, нашли су двоје мале деце (од 1'| 2 и -/ 3 | 4 год.) угушене. Једно је било већ мртво, а друго је после неколико дана умрло од запаљења плућа. При секцији, коју је извршио сам Цестер, упадало је јако у очи, да су плућа оба детета (која су иначе код мале деце отворено-ружичасте боје) угаситопиргава или мраморисана, па их је с тога и микроскопски прегледао. Том приликом наишао је на необичне појаве. У свима душњацима (бронхијама), иа чак и у најситнијим разгранцима њиховим, констатовао је танак слој чађи, а местимице и читаве чепове од ње. По гдегде је било п места где су ситне трошице чађи заилазиле баш и у само плућно ткање. Подстакнут тим необичнпм резултатом микроскопског истраживања, а заинтересован за питање, како се жива а како мртва плућа односе према диму и чађи, чинио је он опите у томе правцу. Издожио је жива, питома зечића дејству јаког дима, док се није у њему угушио. Поре1)вња ради држао је опет (извађена телећа) плућа 4 дана у исто таком диму, па их је на завршетку опита још и у ватри прљио, да тиме имитује прилике, какве су обично при пожару. Резултат гих проба беше, да је у свима душњацима (бронхијама) зечјих плућа, чак до њихових најсигнијих разгранака, могао констатовати нежап слој чађи од дима као неку врсту навлаке њихових зидова, а у телећим плућима није иа те појаве наилазио. И микроскоиски иреглед је, дакле, утврдио, да само илуКа, кој а дишу — т. ј. у живом телу своју Функцију врше — могу дим до у најситније разгранке својих душњака (бронхијаI усисати и трагова од чађи иоказа ти, а мртва не; — дакле од прилике исто онако, као што је то већ до сада и искуством и опитом доказано за крупније душњаке (бронхија) живих нлућа. Оцењујући и тумачећи ову иоследњу појаву ласно је увидети, да у таким нриликама трошице чађи од дима доспевају ') Бг. Соеа1ег: »Ет 81сћеге8 Хе1оћеп с1ауоп, Јаав ет Мепвсћ 1ек>епс11т Ееиег ћег-№. Каисћ ит§:екоттеп 184. ж Уог§е1га§сп т Јег Весктп Гпг {*епсћ1ћ МесНст Јег 76. Уегватт1ип§ (1еи1зсћег ИаШгГогбсћег ипс! Аег24е. — УЈеПеГјаћгзсћг. Г. ј;епсћ4. Месћсш ишГ оГГепГћ ЗашШвтУсзеп; Јаћг§. 1905; Ш'1 1.

до најситнијих разгранака душњака (бронхија) само за то, што се животиња у јако задимљеном, дакле загушљивом ваздуху одмах почне гушити, а тиме и начин свога дисања сасвим мењати. У првим тренутцима га реФлексивно зауставља. не би ли се на тај начин од дима одбранила, а кад већ у том одупирању почне малаксавати, па по потреби овога тела потхватати, т. ј. грудни кош енажно ширити, да у њега ваздух уђе: осетљива слузокожа грла, душника (гркљана) и душњака (бронхија) одговара на надражај од дима неко време кашљем и грцањем, а то ће опет рећи; јаким, дубоким и грчевитим експирацијама са инспирацијама, које њима одговарају. За то време утроши се у телу много кисеоника без сразмерпе накнаде. Та иесташница киееоника гони опет животињу, да почне онажно и дубоко потхватати (грудни кош ширити), не би ли на тај начин што више ваздуха у себе примила, и ону несташицу подмирила. То траје неко време, док завршно не наступи потпуна неосетл>ивост слузокоже тих делова према сваком надражају. У том стадијуму животиња дише привидно слободао , па оида све ређе али дубље, док најпосле у неколико завршних или терминалних а јако дубоких дахова не издахне. По себи се разуме, да, се у таким приликама са изменом типичног дисања измени и примање ваздуха и његових сумеса у плућа. Грудни кош и плућа снажно се шире (потхватају), а тиме се притисак гасова у њима ирема спољњем притиску толико омањи, да дим почне са извесном снагом у плућа нродирати и доопе не само у најкруиније (прве) душњаке (бронхије), него и у најситније разгранке њихове. Ту се онда чађ из дима депонује, па временом и толико нагомила, да је можемо микроскопски констатовати. Наравно да ће је свакад бити тим поузданије и тим више, што животиња буде дуже у такој атмосФери дисала. Према овоме јасно је, да ће трагова од чађп из дима околног ваздуха у нијситнијим душњацима (бронхиЈама) бити само онда, ако }е жива особа з: неко извесно мало дуже време у диму форсирано и с натегом дисала, ако се, дакле, у том ваздуху гушила. А како то обично бива у оним приликама, где се јави прави пожар или већа ватра с јакимдимом, па у њу доспе жива особа: — то је онда са свим оиравдано, што Цестер тај метод доказа преноручује и за судско-медицинску праксу—у оним приликама, кад је спорно, је ли особа жива у ватру доспела, или је тек као лешина од ње нострадала. Нађе ли судско-медицински вештак и у најситнијим разгранцима душњака (бронхијај трагова од чађи из удисања дима, онда може с иозитивношћу тврдити, да се тиче особе, кој а ;е о/сива у ватру досиела. По себи разуме, да се негативним налазом ни у овој прилици не може доказивати противно. Као што се види, Цестеров начин доказа био би, дакле, велика добит за судоко -медицинску праксу, ако би се доиста као тако поуздан показао. Згодан је већ и с тога, што се даје ласно извести, и то баш и на веома незнатним и јако изме-