Policijski glasnik

БРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 447

Изјављујемо одмах, да је овај пут у главноме једни иоти; од морално напуштене деце постају гамени, од ових полицијски истуаници , од ових опет аротеранице, од протераница арофесијоналие скитнице, а од ових, на првом месту кесароши, а по том и све остале врсте злочинаца. Врло је мало њих, реч је увек о проФесијоналним злочинцима. који нису прошли све ове Фазе, и који су од случајних злочинаца посгали проФесијонални. Изузеци ови пре су резултат рђавог уређења наших затвора и казнених завода него ли навике. Ако само мало озбиљније размислимо о изложеним узроцима проФесијоналног злочина и обазремо се, у исто доба, на прилике у нашем друштву, законодавству, полицијским затворима и заводима, доћи ћемо до жалосног закључка: да ми до сада, не само што нисмо ништа предузимали да овом злу станемо на пут, већ смо му, у неколико, ишли и на руку. Ми се бринемо и доброј раси коња и паса, и о добром соју говеди и живине, и о овему и о свачему, и потребном и непотребном, али се зато врло мало или скоро ни мало не старамо о будућим српским грађанима који се налазе на раскрсници између добра и зла; који су, истина, мало поклизнули, али који би, под повољним условима, могли постати добри и корисни чланови друштва. Нама никако не иде у главу познага иетина: „да много јевтиније стаје подизаље једног грађанина но издржавање једногз злочинца". Међу многобројним средствима, којима се данас служе напредни народи да би сузбили наглинапредак криминалите га, долази, на првом месту, заштита напуштене деце. Ослободити децу порочних утицаја средине, паралисати благовремено урођене им рђаве склоности; једном речи створити од њих корисне грађане, свесне својих дужности и права — главни је циљ ове заштите. Али, поред установа којима је циљ заштита напуштене деце, у већини држава постоје још од пре пола века, умножавајући се из дана у дан, нарочита друштва и заводи за поправку малољетних осуђеника и прихватање и помагање старијих осуђеника по изласку са осуде, опет у циљу поправке. Утврђено је статистнчким подацима, да је поврат у свима местима где има ових друштава, снао на минимум. Као што је познато, од свега овог код нас нема ништа, а што је још жалосније, наши затвори и казнени заводи удешени су тако, да морално упропашћују у место да поправљају. Ко је од малољетника само неколико пута био иолицијски осуђиван, нарочито у Београду, тај ће тешко избећи да не доспе у Топчидер, 1 ) а кад једном тамо

') Одељак београдског казненог завода у Топчидеру одређен је, тобож, искључиво за малољетне оеуђенике, алн у њему има више пунољетних, најокорелијих злочинаца но малољетнака. Овако стање траје већ од пре неколико година само с тога, што у београдским казаматима нема места за све пунољетне осуђенике.

дође, може се сматрати као ствар поуздана, да је за друштво пропао. *) Али, чак и у оном случају. кад осуђеник излази са осуде тврдо решен да се поправи, он је скоро у немогућности да ово учини из ова два разлога: 1., што се сваки боји да прими и помогне једног г робијаша а , и 2., што ће их и саме власти, као већ обележене и опасне личности, гонити из места у место, верујући да ће на овај начин, т. ј. удаљавањем ових личности из свог подручја, испунити савесно своју дужност. Декуражирани хладним пријемом који наилазе на сваком кораку с једне. и озлојеђени поступцима власти с друге стране, доведени и једним и другим у немогућност да живе поштеним животом, личностима овим не остаје, најзад, ништа друго до да окрену по старом. Више је но извесно, да до овог не бп дошло, кад би било неког који би се о њима старао; који би их прихватио по изласку са осуде, нашао им рада и обилазио их чешће бар у прво време њиховог поштеног живота Скоро спи кесарошн које смо именовали, осуђивани су по једанпут или двапут као малолетни, управо као деца од 16—17 — 18 год., и наше је тврдо уверење, да они не би били ово што су данас, да је било неког који би се за њих заузео. У борби против злочина, вели АгШпг Бауог 3 ), борби без прекида и милости, заштита малолетника најкорисније је и најуспешније оруђе." * * * Неопходно је потребно, да речемо неколико речи и о прогонству и скитницама. Морамо одмах изјавити, да је прогонство, овакво какво данас постоји, а нарочито како се врши, једна посве илузорна и врло мало корисна ствар. Да би се ово наше тврђење добро разумело, треба знати које се личности у опште могу протерати? По §§ 342, 343 и 365 тач. 6, 7 и 9 казненог закова, који о прогонству говоре, то су: а). Скитнице без икаквих исправа; б). Скитнице и бескућници па ма и са исправама, ако су само раније два или више пута иступно кажњавани; в). Они, који би једном већ били прогнани, ако би се пре времена вратили из прогонства без обзира да ли имају уредне исправе, или не; г). Страни поданици без уредног занимања, независно од исправа које би имали, и д). Блуднице, подводачице и венеријом заражене личности, ако су претходно биле два пута иступно кажњене због ових кривица. Ма колико ово изгледало јасно и прецизно , ипак пракса изобилује множином заблуда и злоупотреба. Ово с тога што 2 ) Изузетак чине малолетнв осуђенице са села који пролазе кроз заводску школу. 3 ) 1;а рго1ес1Јоп Је 1'епГапсе еп Ве1§1дие, ВгихеНев, 1902.

је појам скитнице врло растегљив, а законодавац, међутнм, није нигде прецизирао које се личности имају разумети под овим изразом? Не само несавесност, већ и сама неувиђевност, као и неспремност појединих полицијских органа, довољне су да се па рачун ове законске непотпуности стварају ужасне злоупотребе. Познато нам је неколико случајева, где су људи са непокретним имањем оглашавани као скитнице и протеривани, било из личног ћеФа, било опет због партијске тесногрудости. Тако исто бивало је и са занатлијама и раденицима, који су привремено остајали без рада, и ако су они имали свој стан, своју породицу, па су чак и порез уредно плаћали. Свега овога, разуме се, не би било да је наш казнени закон тачно определио појам скитнице. као шго је то учинио Француски у своме § 270, који гласи: „скитнице су оне личности, ко]е немају сталног занимања, нити средства аа издржавање, а међутим не раде никакав занат, нити врше ма какву ирофесију. 8 Поред овог недостатка лашег законодавца, који је, као што смо видели, извор заблудама и злоупотребама, постоји још један, исто тако важан, који је у многоме ослабиодобре стране прогонства. Реч је о местима у која се скитнипе протерују. Ми потпуно разумемо кад једна полицијска власт ухвати у своме подручју једну скитницу па је, по издржаној казни, прогна у место рођења, али никако не можемо да појмимо кад та иста полицијска власт ухвати скитницу, која је рођена и живи у њеном подручју, па је прогна у буди које место у унутрашњости. Од куда долази то, да градови и општине по унутрашњости воде, рецимо, надзор над једним коцкаром београдским, или ма кога другог града? Зар није боље и сигурније пазити на њега у месту рођења, где га сваки зна и познаје, но послати га у место где је апсолутно непознат, и где, баш с тога, може свашта учинити? Ето ово ми никако не можемо да разумемо, нити ћемо икад разумети, а тврдимо, на основу дугогодишњег искуства, да је овакво прогонство пре штетно но корисно. * * * На основу свега изложеног ми предлажемо: 1. Да се што аре аристуаи аодизању нарочитих завода за иоаравку морално■ наауштене деце и малољетних криваца, слично заводима и установама ове врсте у оста.лим нааредним државама. Искуство у овим земљама доказало је, да ариватна. иницијатива, аотаомогнута државом, може у овом иогледу да користи много више но сама државна власт. 2. Да се што аре, а уз материјалну аотаору државе, образују друштва за заштиту отау<лтених осуђеника — аатронажа. Поглавити циљ ових друштава био 6и, као што смо већ нагласили, да осуђеницима, у арво време ао изласку са осуде, указује и моралну и материјалну иотаору, а и доцније их кон±ролише све дотле, док не даду очигледног доказа о својоЈ аоаравци.