Policijski glasnik

СТРАНА 472

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 50

На ведељу дана поеле овога, Управа града Београда добида је питање: је ли она и за што цротррала бугарског држављанина Ивана Хаџи Станкова, који ое у Софији жадио да је гањан и протеран из Србије као политички мучепик и бугароки поданик. Из тога акта одмах се видело, да тај ХаџиСтанков нрема личном опису и осталом није нико други до „ Чича Јоса," који се у Софији

подјјтим лажним именом предсгављао, додајући да је родом из Видииа, но да је његов отац Никола прешао у Њтотин 1862. год., где се стално настанио са породицом; да је као дечко отишао у Беч ради изучавања куварства, одакле је 1870 год. дошао у двор код пок. краља Милана за шеФа «оријенталне кухиње," где је остао све до 29. маја 1903. год. Даље, да му је син Милутин X. Станковић, бив. пешадиј. капетан I класе у XVIII. пешад. иуку, као начелник отраже погинуо 29. маја 1903. године бранећи краља, да је он по том тражио да ое

чајући триста чуда шта је све оа њим рађено, нарочито што је Бугарин. Био је све лепо удесио и придобио многе симпатије због свог „политичког мучеништва, 8 и ко зна на чему би се зауотавидо бугарско оажаљење, да нате софијско заступништво за ово није сазнало и по добивеном обавештењу о лажном ((Хаџи-Станкову" известило софијску полицију о његовој високој дичнооти, те тако претворило у прах и пепео све лепе наде чича Јосипе и учинило, да га бугароке вли ти иопрате одакле је и дошао. Т: ко се сад опет налази у „Главњачи," где омишља како ће се предотавити на новој територнји, у коју буде пребачен. Он је родом из Суботице, сгар око 7 4 године, омален је, шишкав, просед, очију жутозедених, чела кооог, по десној мншици обасут је ситним мрким пегама, а по леђима младежима. У Србији је живео дуже кремена, махом варајући и арајући на разне начине. Готово нема те проФесије, коју није не се узимао. Био је он и келнер, и учитељ језика, и трг. агеиат, чиновник у пеноији, ОФицир у пеноији, сензал, адвокат, и т. д. како је кад требало, али најрадије је узимао титулу инжињера, у ком је својству раније дуже времена варао сељаке по неготинском округу. Последње бављење у Београду употребио је на иумпање странаца. Држао је на Варош Капији приотојан стан, у који је као нооредник довлачио странце, предотављао им Србију обетовану земљу и на име лиферација и копцесија дизао велика аконта. На свашта је готов оамо да до пара дође. За једног нашег имућног суграђанина, који је имао живу неразкедену жену у иностранству, набавно је дажна уверења дотичне државе, на оонову којих је овај венчан оа другом женом, али због тога у мало обојица ниоу зглавила. Чак и у затвору нађе он прилику да се користи. Једном придиком кад је био у Упра-

сланик одмах дојурио, за Турке гарантовао и у слободу их иустио, но весели чича Дојчин у мало није отрадао због овог Јосиног пазара. Јоса је пропутовао цео Балкан и АустроУгароку, и вдада свима језицима тих земаља. У Београду је два пута ооуђиван за крађе и преваре: први нут 1 898. год. на три године, а други пут 1901. год. на пет година затвора. Чича Јооа имао је и жену, достојну његова имена. Она је 1901. год. умрла у притвору Управе града Београда од радости кад је видела да је притворен и један њен противник, због кога јв она била затворена. Како га је видела, грохотом је се насмејала н одмах као стена пала мртва на земљу ! Док издржи досуђени му затвор у Управи града Београда, Чича Јоса ће бити протеран у Аустро-Угарску, те се скреће пажња вдаотима да му не дозволе повратав, а у случају прелаока да га одмах врате натраг. }к. д.

ПОТКРЕ Стојан Димић, гежак из Кучајне, окриаљен је код начелника ореза звишкога због разбојништва, али се налази у бегству. Он је отар 40 годипа, средњега стаса, праакмног лица, бркова и браде плаве, чеото се према потреби и брија, коое је ретке и плаве, а на себи ноои оељачко одело. Начелник среза звишкога, депешом Бр. 106 5 6. моли да се трага за злочинцем. Јован БакиК, бив. чиновник железничке дирекције има да одговара за крађу код кварта теразијскога Управе града Београда, но сада се не зна где ое налази. Он је стар 39 година, омален, дебео, црномањаот, малих бркова, обријан , у оделу је обичном грађанском. Препоручује се свима полицијским и општинским властима, да за Јованом трагају'и у случају нроналаска известе о томе кварт теразијски с позивом на Бр. 1 1 793. Спасоје Пајовић, слуга, родом из Старе Србије, стар 3 9 год., раста оредњег, црномањаст у опште, окривљен је код начелника ореза беличког због крађе отоке. Крадљивац је у бегству, па с тога се позивају све подицијске и општинске власти да га у својим домашајима живо потраже и пронађеног спроведу поменутом среском начелнику о позивом Бр. 19 584. УБр. 4382. Непознати лопови ноћу између 12. и 13. тек. м-ца украли су оа нишког стрелишта 7 комада иушака, оистема Кокиног, а под овим бројешша и серијама: а 8501, и 7221, и 3922, ј. 4319, ж 4005, е 5240, а 9189, б 29 7 1 и б 3 2. Скреће се пажња свима полицијским и општинским властима на ову покрађу. Крађа стоке. Ноћу између 3. и 4. тек. м-ца непознати крадљивци укради оу једног коња Радулу Петруцу из Дубоне. Коњ је длаке вране, на леђима има белегу од убоја, без роваша. Препоручује ое нолицијским и општин. влаотима, да за крадљивцем и покрађом трагају и о резултату известе ореоку власт у Кучеву с позивом на Бр. 1 07 57.

ургднкк, пушан Јј Ј7/!импић

убице казне ге је био грозно гањан, да је на послетку због увреде Величанства осуђен на 2 год. робије, које је издржао у Пожаревцу, а по издржању осуде да оу га српске властп иротерале у Бугароку, отевши му и носледњЈ крајцару, коју је још био оачувао и т. д., при-

вином затвору буду притворена два Турчина због кријумчарења. Он им узме 3 0 круна, колико оу још нмали, па да их спасе затиора и доиота и спасао их је : написао је на турском језику једну цедуљу ондашњем турском посланику и некако је кришом послао, те је по-

Штампа 1\раљ. Срп. Државна Штампарија