Policijski glasnik

БРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСМИК

СТРАНА 479

дица осуђеникова још у моменту његсвога лишења слободе трпи за најобичније потребе, како се она баца у сгање из кога често има сако излаз или у смрт нли у злочин, требало бн да пм патронаж помогне још пре него су ушли у злочип. У осталом у Енглеској држава је у обавози да се стара о деци сиром-шпог осуђеника. .. Бнло је питање и о томе, да лп да се опи, који су условно пуштени, принуде да буду патронирани? Нађено је да то не би требало чинити. Условни отпуст је увек једап период казне — патрцпаж је једна хумана акција. Та се два средства међусобно помажу, служе истом цмљу, али сс не замењују. Патронаж не можо да замени полицију... И после свега тога конгрес је, на предлог Француза ЛеФебина, ропортера III конгреске секције, донео ову одлуку: Копгрес, убеђен да је патроиаж ослобођеиих осуђоника неопходна доиупа реФормато ])ског режима у казненим заводимп, мишљења је: а) да има места организацијп ове институције, изазивајућн приватну пницијативу да је створи са про гекцијом Д|)жавном, али увек избегавати да јој се да званичан карактер; б) да би патронирање ослобођених осуђеника било вршено у њихову корист, треба да буду патронирани само они који су за време свога лишеља слободе дали доказо о својој поправци, констатованим било преко заводске управе било средством самога патроиажа, п в) да треба засебних патронажа заљуде, а засебних за жене, и по могућству, овај други да буде поверен женама... После ауторитета, кога је патронажу дао тај конгрес, сусрећемо се са његовом живљом оргапизацијом. Доцпији криминалистички конгреси редовно су му поклањали пажњу, препоручивали га, усавршавали му средства. У свима државама он је разгранат, и постојо националпп савези тих друштава, а од скора установљспа је интернационална у* ија д])уштава за патронаж ослобођених осуђеника са нарочитим циљем... Остаје ми сада да кажем још само то, како патронаж Функцијонише, којнм се срсдствима служи за остварење свога циља. Свако друштво за патронаж ослобођених осуђеника има своје статуте влашћу потврђене. 14 ) Г1о њима друштво има свога председника, подпредседника, благајника и секретаре. Чланови су редовни, помажући, утемељачи, почасни. Члански улог је Фиксиран. Управа друштва администрира и управља средствима на остварењу друштвееог цил^а.. Што се тиче средстава она су многобројна и разноврсна, слабија и јача. Друштво се најпре ил^а да стара да популарише идеју о патронажу, и да за чланове придобије нарочито запарије и раденике. То се постиже пером и речју, У свакој држави има специјалних часописа, који прате науку о казненим заво-

п ) Статус — тии, усвојен на једном међународном криминалистичком конгресу, штамнан је у »Кбуие рбпиапЦахге.* 1895. г.

дима и развитак и рад патронажа, а у исто време држе се о патронажу популарна предавања. По том друшво, преко својих способнихи стручно спремних чланова, студира осуђенике у заводима, труди се дага позна скроз, да му сазна његове склопости, слабости, јачину воље и морала, утиче на њега. Кад се у једном заводу одаберу они које треба патронирати, друштво их иа дан њиховога ослобођења прима. 0 сваком ослобођеном осуђенику имају се подаци, и друштво их чува. Они, који походе оеуђенике у заводу, пмају нарочите Формуларе за извештај друштву, у којима се наз.начује: име осу%еника, меето рођења, године старости, зашто је и кад оставио место рођења, стаи>е иородице, подаци о њој, средства и пачин живота пре осуде, узрок осуде, трајање казве, је ли раније осуђиван, узрок тих осуда, и мишљење онога, који је дотичног осуђеиика етудирао. Да би се номогао морализаторски утицај савремеаог режима у казиеиим заводима, друштво за патропаж држп осуђеницима разна и|»едавања, сходна самоме циљу... Што се тиче поправке осуђеника читањем књига, она није сигурпа. Славпи француски правник, Видал, иише о осуђеничким књижницама овако ■ »Осуђеници, који читај^ књиге, изабирају увек оне у којима има авантура, путовања, романа, књиге које подгревају њихову машту, вагабундаж њиховога духа, и које им показују живот не у његовој стварпости всћ лажап. На тај начин осуђеници ностају сањалице, богате се илузијама, стеку пеостварљиве наде, постају безбрижни, што им смета да озбиљно схвате лснвот. Осуђеник увек чита оно што га забавл.а, никад оно што га поправља«.... Криминалистички међународпи копгрес у Наризу 1894. г. третирао је то питање, и еашавши, да осуђепичке библиотеке не помажу поправци осуђеника, допео је ову одлуку: „На евом је месту дати осуђеницима једну недељну публикацију, чије би се уређивање поверило људима, којп добро разуму циљ казненог завода, и подвргло конт[)оли највише администрације казнених завода. (< Сам, пак, иатронаж ослобођепих осуђеника може да буде двојак: пндивидуалии и колективни. А.) Индивидуални иатронаж. Кад једно друштво за натронаж ослобођеника патроиира бившег осуђеника, оно је дужно да му у првом тренутку или пружи новчану помоћ, или да га одене, или да му нрибави алат, или да му да средства запривремено склониште. У најкраћем року друштво му нађе рада или службу, и увек је преиоручљиво, да ослобођеник ради иосао, који је уиражњавао ире него што је допао робије. Ако је ослобођеник занаџија или радснпк, друштву је дужност да му мајстора уиозна са н.име. да га посвети у цнл> патронажа. и препоручи му иарочито поетуиање. Има земаља у којима чак друштва дају извесну награду онима, у чијим се радионицама ослобођешш сасвим понравп... Ако је ослобођеиик из добре нородице друштво га мири с њоме и њој враћа... Ако

је болестан упућује га у болпице, бан.е, и сноси трошкове око лечења... Ако је ослобођепик из другог краја и ако је иотребно да се настани у свом завичају, друштво га спроводп тамо, и препоручп га тамошњем друштву за патронаж.. Најчешће, ако пије ослобођеник зашао у године, друштво му издејствујо примање у (војску за свагда. Тај начин дао је најбоље резултате... Ако би ослобођеник хтео да оставп евоју отаџбину, друштво га помаже, дајући му путна трошка... Б.) Колективни иатронаж. Средства су колоктивног патронажа: привремени, азили и прибежишта и сталпи азили и радиоипце. Ја сам већ напомепуо, да неки крпминалисти не одобравају Јсолекгиваи патронаж, и да их је то чак определило да буду п])отнв њега у начелу. Они тв])де, да азил компромитујо дејство казнс, дејство ћелије, и да их ие треба ни у ком случају одржавати. То је питање на разним криминалистпчким конгреспма трстирано, и на конгросу у Риму, после говора талијанског криминалиете Ранцолија, оно је негативно решено. Међутим, доцније, конгреси су га чак и преиоручивали, а конгрес псмачких криминалиста 1896. пзреком налажо, дн ослобођеног осуђеника треба натроиирати доклс год му се не буде нашло рада ван друштвене радионицо. Несумњиво је, да се то питање може дискутовати, и да има разлога како протпв установе азила и радионица, тако и у њихову кориСт. Опо је непрестано иредмет живих днскусија, и ако присталице азила, прибож.ишта, радионица, једном речи колективног патронажа, чине све, да му прибаве грађапско нраво.Л Непрестано на етановишгву, да је циљ овим чланцима да у пеколико главних црта нрикажем патронаж ослобођеника, нсћу и да улазим у детаљисање његово, његовог начина рада, његових средстава, а још мањо да потражим целокупну борбу присталица и противника патронажа како у начелу тако и у поједнностима. Додаћу само то, да је патронаж ослобођеника и потребан и користан, да је оно као установа млада али са надом на живот и трајање, и да су му средства још неусавршеиа. Али као средство у борби против криминалитета несумњиве јеснаге. Париз, 1905. Милорад Н. Ст.

ЕРИМИНА1НА ПСИХОЛОГИЈА

(СВРШЕТАК) Од часностн до верности само је један корак. По неки пут то се обоје поклапа, пеки пут стоји једно норед другог или једио над другим. Питање о иеверности жене је од спореднога знлчаја, али оно у процесима многнм о деликтима игра врло важну улогу и питање и доказу добија еа свим другачи изглед, чим се утврди вериост ичи неверност женииа. Уопште мишљење људи о верпости жена нпје Бог зна како високо. Још је најлепше мислио