Policijski glasnik

СТРАНА 2

ПО.ЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1

да ће се на тај начин знатно оштетити углед законитости. Ако је ово гледиште тачно за једну Немачку, у толико је оно умесније за нашу земљу, у којој је уставност строго на парламентарној основи, са пуном санкцијом и политичке и правне министарске одговорности. Стоји одиста то, да, с обзиром на строго етичку страну, која нреовлађује у оцени и практици права помиловања, Министар не може и правно да одговара за, своје потписе на указима о помиловању; јер би било неоправдано па и немогућно изразити нарочите одредбе, којима би се практика пајвише милости обавезно и за Круну и за Министра нормирала на једној одређеној основи, по којој би се увек могло да зна, да ли се у конкретном случају и у којој мери треба користити правом помиловања. Онамо, где највише преовлађују обзири милосрђа и болећивог учешћа моралне човечије природе, више обзира сажаљења и срца, него правичности и целисходности, немогућно је Формулисати одредбе, кад и и у којој мери треба дати помиловање, а кад не, па је самим тим немогућно тражити поред моралне и подитичке, још и правну одговорност надлежног Министра за поједиие случајеве примлзеног права помиловања. Али, и ако је несумњиво да то стоји, не може се из такве природе права на помиловање извести закључак, да самим тим, што Министар не може за то правно одговарати, што се начела. правне министарске одговорности не могу на овакве случајеве применити, да њему у опште не припада право да испитује и цени овакве указе, већ само да их потписује, те у ствари да практика тога права припада искључиво Краљу. Смисао министарске одговорности није само у томе, да Министар може бити оптужен и ооуђен, него за најпретежнији део његовог учешћа у државној управи постоји као главна санкција његова политичка одговорност, а по том тек, и као спореднија, његова морална одговорност пред јавним мњењем. У једној уставној земљи, у којој се владаоцу не би нарочитим текстом устава признало искључиво учешће у употреби права на помиловање, Народно Иредставништво било би увек у праву да тражи објашњење о оваквим указима, и да у претресу опште политике владине, у адреси, изрази своје негодовање на држање Министра Иравде у питањима помиловања, за које је дао нремалотпис; а самим тим, такав Министар, па према тежини и обиму израж.еног нерасположења,, чак и цела влада, којој он припада, мучно да би могао остати и даље на министарском положају. Његова' политичка одговорност била би у том случају и несумњива и потпуна; он би био за даље односе са таквим Народним Представништвом, по правилу, немогућан. Јер, чиме би могао надлежни Министар бранити, да он није био компетентан, да улази у оцену материјалне исправности указа и да је право помиловања искључива ствар владаоца, кад се и за такве акте тражи његов премапотпис и кад устав за све такве акте, не изузимајући ни указе о помиловању, везује надлежност владе било у облику према потписа свију Министара, било у облику премапотписа једног само Министра, као непосредно над-

лежног. Дотле, док устав не учини нарочити изузетак за поједине државно^правне акте, дотле за сваки акт, за који се тражи премапотпис Министров, он је по уставу одговоран. Овај принцип нарочито и у пуној мери вреди за парламентарну владу и у теорији и у практици, па је примењен и' у нашој уставности. Начело министарске одговорности односи се на све акте, које Министар премапотписује. изузев случајеве који би били нарочито уставом предвиђени; а већ и сувише је позната уставна одредба, да владалац не може практиковати државну власт друкче, но са учешћем или премапотписом Министра, у колико нема на.рочито предвиђених изузетака. Свакојако, овај је разлог начелне важности за решење истакнутог питања. Приговори, који би се против њега непосредно истакли, мучно би се могли правдати већ и са гледишта опште признатих основних начела, која вреде за уставне држа.ве. Тиме се може објаснити, што се, у тежњи, да, ипак оправдају своје гледиште противници овог мишљења служе другим разлозима и не покушавајући да побију умесност истакнуте главне аргументације. Поступајући тако, они се стављају махом на етичку пророду овога права, кад је реч о његовој примени, па, у вези са прерогативама, које непосредно излазе из права владаочевог суверенитета, труде се да оојасне, да право на помиловање у опште не може и другом да припада, ако се хоће да оно у истини буде израз владаочеве практике; јер право помиловања, као нарочита прерогатива., само је израз суверенитета, а овај припада искључиво владаоцу. Због тога и ако је Формално, по уставу, и за овакве акте потребан премапотпис надлежног Министра, ипак је право помиловања нарочито владалачко право, које има да се примени искључиво по срцу и расположењу његовом, а не по назорима његовог Министра. Овоме гледишту можда је највише допринео па га, уз иначе велики правнички ауторитет, који је имао, најјаче заступао покојни Мителмајер. »Одлука о помиловању у ствари је израз ос-ећаја и са.вести владаочеве, о чему се не може давати никаква правна рачуна, а већ од моралне одговорности владалац неће бити никад слободан. Ако би се хтела да истакне министарска одговорносг и за практику нрава на помиловање, то би се морало утврдити, да Министар може одрећи свој премапотпис у сваком случају, кад је владалац у светом моменту изговорио реч „милост.® само ако би нашао да милост није заслужена. Било би вредно запитати се : какав би утисак таква појава оставила на здрав дух народа? Ко може да оцени је ли помиловање заслужено? Па, то и јесте природа помиловања, да оно срећно дејствује и где иначе нема никаква Формална разлога на истицање таквог захтева! Та то би било неповерење, које би хтело све па и најнежније односе да веже за строге правне Форме и услове« — узвикује славни немачки криминалиста. (наставиће ое) Милутин А. Поповић. 3822 « »

цодицијскд уредбн Један од наших најстаријих, а за време и прилике у којима је постао и од најпотпунијих и најсавременијих закона јесте, нема спора, Полицијска Уредб а, која са извесним изменама и допунама важи и данас као поступак државним и општинским властима, како за извиђање и пресуђење иступа из III части Казненог Законика, тако и за извиђање и аресуђсње а многих других истуиних дела, казнимих ао сиецијалним законима, која сиадају у надлежност иолицијских и оиштинских власти, а за чгуе извиђање и иресуђење није ироиисан нарочити аостуссак. Тако: У чл. 11. Уредбв о механама и кифанама прописана је казна за лица, која, би своју зграду употребила за механу, а не би претходно добила месно механско право. Казна је од 5—20 талира, а у случају поврата долази и затвор од 3—15 дана. Истом казном кажњава се ио § 22 ове Уредбе и лице које би упражњавало механску радњу без личног механског права. У § 24 исте уредбе прописана је казна од 5—20 талира (у случају поврата од 10—40 талира ] за оопственика механе, • који би их издали под закуп личностима, које немају личног механског права. Ове исте казне, по §§ 19 и 27 Додатка. уредби о механама од 25. маја 1764. год., важе у свему и за каФеџије, па и за лица која би крчмила пиће по баштама, у бакалницама, на саборима и панађурима. Ио § 28 овог Додатка, бакалима је забрањено да иродају обична вина, пиво, ракију и томе подобно; за противно поступање прописана је казна од 10—30 талира. Изрицање свију ових казни стављено је у дужност аолицијским властима, али ни за један од побројаних случајева није казано како ће се ислеђивати, нити су поменути докази, нити пак прописан пут и начин у иогледу права и рока за жалбу. Међутим, они су се увек ислеђивали, па се и данас ислеђују по ПолицијскојУредби. Исто је тако и са иступима, који су предвиђени законом о местима, од 16. јула 1866. и његовим допунама од 21. априла 1885. год. У § 9. овог закона, који је, узгред буди речено, једини који говори о казнама, вели се ово: » Ако би који правио куће и зграде ван варопш, која је утврђена регулационим. планом, па на опомену полицијске власти не би од тога одустао или не би подигнуту зграду срушио, полицијска власт казниће имаоца до 30 дана затвора или новчано до 150 динара, и наредиће му да зграду поруши, што ако. не учини у остављен.ом року, сама ће власт о трошку осуђенога рушење извршити,« Пошто закон ништа не говори о поступку за извиђање ових иступних кривица, то се и оне извиђају и нресуђују по Полицијско) Уредби. Члановима : 21 тач. 11-ом, 22 тач. 13-ом 24 тач. 25-ом, 26-ом и 28 Закона о уређењу санитетске струке и чувању народ-