Policijski glasnik

СТРАНА 78

П0ЛИ11.ИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 9

једнаки, тако да се ири томе не прави разлика између. б и а; д и т; г, к и х; в и ф и т. Д. (наотавиће ое) В. ЛазаревиЂ.

ПОУКЕ И УПУТИ Министар унутрашњих дела дужан је да цени нове доказе, који му се у жалби поднесу, кад они нису били поднесени полицијској власти, чије је решење предмет оцене министрове. Мидутин и Милентије Р., из С , обратили су се власти среза јасеничког и тражили, да среска власт одреди избрани суд, ради деобе имања између њих и брата, односно стрица, Илије Р., ондашњег, које им је имање остало неиодељено но смрти њихове матере, односно бабе, Мирјане, удове Ранка Р., бив. из С ; као и све имање, које је остало после смрти њиховог оца, односно деде, пок. Ранка. Као доказ, да заоставше имање носле смрти Мирјанине имају поделити њих три наследника: Милутин, Милентије и Илија, поднели су извршно решење неспорног судије смедеревског првостепеног суда од 17.јануара 1892. године Бр. 19457. МВр. 819. Поводом овога, среска власт је позвала Илију да да своју реч, и он је у нисменом свом одговору изјавио: да на избрани суд не пристаје и да са молиоцима нема шта да дели, па је тражио, да се од тражења састава избраног суда од»ију. Како је, по § § 433. и 434. грађанског оудског поступка, о« састав избраног суда од стране полицијске власти потребанпристанак свих парничара — што овде није случај, — а ме!)утим тражење молиоца је умесно, јер право на деобу оснивају на решењу неспорног судије смедеревског суда и изводу умрлих, као јавним исправама — § 187. грађан. суд. постунка — то је ереска власт, на основу § 437. грађанског судског поступка, решењем својим од 7. априла 1905. годипе 7770. одлучила: да овде има места саставу избраног суда, па у исто време, за иарничара Илију, изабрала судију и заменика овоме. По жалби Илијиној, ово је решење одобрило начелство округа смедеревског, а решење овога Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 17. јуна 1905. године 1Ш 14628. По изјављеној жалби, Дрнсавни Савет одлуком својом од 31. јануара 1906. године Бр. 1263. поништио је решење Министрово из ових разлога: Као што се из акта види, жалитељ је у жалби, изјављеној начелству окружном, противу решења начелника среза јасеничког Л1» 7770., којима се, по тражењу Милутина и Милентија Р. ; наређује састав избраног суда, поднео за доказ о неумеоности тражења састава избраног суда уступљење Милутина Р., потврђено влашћу, из кога се види, да му је Милутин продао спорни део имања, који би му као наслеђе имао у део припасти, и од њега у цени измирен. Доказ овај није узимат

у Оцену ни од стране начелстр.а окружног ни Министра Унутрашњих Дела: међутим, Министар је био дужан да га цени, и по оцени његовој наведе разлоге, у смислу друге тачке чл. 27. Устава, поткрепљене законским прописима, из којих налази, да ноднесени доказ не може бити од утицаја на тражење Милутиново за састав избраног суда, већ да има места принудном саставу избраног суда, у смислу $ 437. грађанског судског поступка, као што је то расправљено решењем начелника, среског, коме овај доказ није био поднесен. Полицијска власт није надлежна, да улази у оцену питања о повраћају поклона учињеног путем преноса непокретног ишња код суда, Љубица К., молбом од 3. новембра 1904. године, обратила је се начелнику среза јадранског и тражила, да се кирија у 120. динара месечно, коју срез нлаћа за зграду, у којој је смештен један дивизион дринског артиљериског пука, у будуће издаје њој, пошто је она сопственик тога имања. За доказ овога поднела је тапију потврђену код Л првостепеног суда 11. августа 1903. године № 10671., из које се види, да јој је ово имање поклонио хвен отац, З&рије К ... ., у име мираза, без икаквих терета. Новодом овога захтева, Зарије је изјавио код среске власти, да је он доиста поклонио својој ћерки Љубици ово имање, али као мираз кад се буде удавала, - а пошто она није удата, то он задржава право уживања на овом имању, тим пре. што је Л^убица отишла од њега и што је он повео парницу за повраћај поклона. Власт среза јадранског решењем својим од II. марта 1905. године \° 3882., с обзиром на ноднесену тапију као доказ о својини, одлучила је ; да се сва неиздата кирија, коју потражује Љубица, а то је од I. јануара 1905. године, изда њој — Љубици. По жалби Зарије К., ово је решење одобрило начелсво окружно, а решење овога Министра Унутрашњих дела решењем од 3. маја 1905. године Ш6 10788. Противу овог решења Министровог, Зарије је изјавио жалбу Државном Савету, и у њој навео, да решење Мннистрово не одговара закону, јер је њиме одобрено решење среске власти, које је незаконто из ових разлога: што се из потврде судске тапије јасно види, да је он спорно имање поклонио својој кћери Љубици за мираз, и по томе она право својине стиче тек својом удајом, а не потврдом тапије, чији ,је оригинал и данас у његовим рукама; а затим. што је то имање у парници између њега и ње (Љубице), па баш и да није овде нитање о условно поклоњеном имању, као и да није оригинална тапија у његовим рукама, имање ово његова је својина све дотле, док Љубица противно не докаже — § § 220. и 223. грађанског закона. Државни Савет нашао је, да је ожалбено Министрово решење саобразно закону, поред разлога у њему изложених, јопт и с тога, птто је жалитељ, по гласу

уверења л! нрвостепеног Суда № 2080 1905. год. новео спор противу своје кћери за иовраћај поклона као мираза по тапији № 10671. С тога је одлуком својом од 13. .јануара 1906. године Бр. 152. одбацио жалбу жалиоца као неумесну.

Један слунај неумесне примене чл. 158. закона о општшма. Извесна лица доставила су окружном начелнику, да у њиховој општини није народу објављена ни Престона Беседа ни Адреса Народне Скупштине, те је окр. начелник о томе тражио извештај од среске власти. Угштан о овоме, председник дотичне општине Н. Н. изјавио је : да је и Беседу и Адресу примио, да је и једну н другу објавио сељанима, па их по том и прилепио на општинску судницу, што је, вели, и самом среском начелнику познато. Утврђујући ово, срески начелник је вратио предмет окружном начелнику. Ну овај му ииак врати предмет^ с налогом: да се достављачи позову, те да поднесу доказе о својим наводима. Срески начелник то учини и достављачи именују сведоке, који ће њихову доставу утврдити. Они буду питани и неки од њих изјаве: да ни Беседу ни Адресу нису читали све до 1.3. новембра (кога је дана, по поверљивој наредби, општински суд ноноваучииио објаву), а неки: да о томе ништа.'не знају. Извршивши ово, срески начелник пошље предмет окрулшом начелнику. који му га врати као надлежном на рад, а. овај, налазећи, да је председник био немарљив при извршењу наредаба, пресудом од 26. новембра 1905. год. 1зр. 17061). казни председника губитком десето-дневне плате. По изјављеној жалби, Државни Савег нашао је: да, цресуда. срес.ке власти .не одговара закону из ових разлога: 11о општем начелу, изложеном у §§ 5. и 51. кривичног судског постуика, власти које ислеђују или иресуђују кривице, дужне су пе само извидети и утврдити оне . околности, које би теретиле обвињеног, већ и оне, које би њему у корист ишле , а тако овде није учињено. 11о наредби окружиог начелника, срески начелник наредио је само извиђање доказа о наводима досгављача. Међутим у овом случају, где се надзорна власт, према. чл. 168. закона. о оПштинама, јавља као судећа, никакве наредбе, у иогледу суђења, ни од кога, није дужна примити, већ радити само ио закону — чл. 146. Устава; и нрема томе надзорна власт или је имала остати ири свом тврђењу у акту № 16379., или је била дужна извидети одбрану обвињеног, а када ни једно није учинила, онда је ствар пресудила пре него ју је довољно извидела. 11 у и да не стоји то, ипак пресуда не одговара закону, јер да би предСедник одговарао за дело из чл. I58. закона о општинама, потребио је, да је наредба државне власти — коју није никако, или ју је немарљиво извршио основанз на закону. Овде тога нема, јер ни једним