Policijski glasnik

БРО.Ј 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 123

реди дела и ствари како нојединих људи тако и мањих друштава. Код нојединих људи испитује : колико који има година, каквога је сташа, чиме се ланима, од чега живи. Стара се дакле да се бескорисни људи — бадаваџије склоне на посао, и да се безакопици или врате на прави пут или да се од других добрих људи одвоје. При мањим удружењима (содружествима), као што су: брачно, очинско, господарско или газдинско одре^ује и надгледа да ли су ова друштва у сагласности с општом намером целога грађанскога друштва, јер оваква мања друштва као год што могу нотпомоћи општу намеру, исто тако још више и још лакше могу шкодити ако не буду уређена како треба. При оваквим удружењима надгледа се: а) да нису где распре и неслога између мужа и жена, а ако се где налазе онда се стара утишати их и прекрати, јер из такве неслоге излази непристојно васпитање деце. б) Да родитељи не васпитавају децу или сувишним мазењем или неограниченом свирепошћу. в| Да газде и господари не поступају жестоко и свирепо са својим слугама. Сва ова побројана и свако друго удружење као и тајни скупови подлеже праву врховнога надзора »начелствујушче« влаоти, то јест управна власт може надгледати и испитивати намеру и задатак свакога збора и ако нађе да овакво удружење не наноси никакву штету друштву, може га допустити, а ако пак нађе да је намера некога друштва штетна за цсло грађанско друштво, то може и мора управна власт такво друштво забранити (истребити). Право пак, које има управна власт (начелствујушчи) над поданицима, то јест право да их уређује да не само безопасно жнве, веК мирно и весело, назива се иолиција или благочиније. Из овога права полиције може управна власт (начелсгвујушчи) што се тиче: а) Потребних ствари: 1. Старати се за храну, јер то је најпотребније. 2. Јавне путове — друмове од злих људи очистити, јер иначе не могу поданици себи потребне ствари набавити. 3. Прописати начин и ред, којим се може пожар утулити. 4. Уредити да буду лекари, који ће болне лечити. 5. Поставити и назначити свачему цену. 6. Определити мере и тегове, јор иначе не могу цене праве бити. 7. Помагати онима који слабости или болести ради нису у стању заслужити, то јест установити болнице, у ове не пустити здраве и јаке просијаке. 8. Старатп се о новцима одређујући од чега, где, како и колико ковати треба и цену новцима назначити. б ) Што ее тиче корисних ствари може се управна власт старати наградама да нобољша земљорадњу; испитати опособ-

ност своје државе и према овој нотребне уредбе завести; увести и утврдити рудокопњу и друга »художества« (занате) и тиме нојачати трговину. Бескорисне послове, забаве и друга »художества,« која ништа не приносе. не трпети и истребити. Не допустити да се један ред занатлија преко меро умножи, јер ће се издржање (содержаније) њихово умалити. в) Што се тиче најпосле ствари које спокојству и увесељењу служе има управна власт 1. учинити да поданици имају блале, кротке и тихе нарави, те да се тако добровољно законима покоравају. То се најбоље ностиже науком и васпитањем. За то је 2. потребно иојачати науке, дакле уводити и иодржавати велике и мале школе, штампарије и књижарпице. 3. Учинити да зданија јавна и приватна буду зидана не само тврда и постојана већ и на »спокојствије.« 4. Васпитавати сироту децу родитеља својих лишене, њима попечитеље (старатеље) и опекунце постављати. 5. Имање и богаство даје људима »увеселителни живот, с тога се може старати и о умножавању имања у поданика, а према томе разуме се забранити сваку раскош, којим се имање расипа, као : раскошне женидбе, погребе, раскошно одело особито од иностраних производа начињено, части, славе, најпосле сваке игре новчане. Из'права полиције, које »начелствујушча" власт има, сљедује: да се она може старати да умножи број својих поданика, јербо је то прво средство имати безопасност. Силом тога права може начелствујушчи: 1. Давати иомоћ родитељима, који имају много деце, и 2. Да на нелсењене казн положи и њих к женидби принуди.«

Ову лекцију навео сам онако, као што је; само сам се старао да кажем данашњим језиком задржавајући местимице изразе, који су у оригиналу. м. В. ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СТАНОВНИШТВА (нАСТАВАК) Да би се сазнале све промене и покрет становништва који се десио од тог времена у Београду, као и да би се пратио тај покрет уредно и у будуће, суд општине вароши Београда по одобрењу Управе вар. Београда од 18. септембра ове године Бр. 13.496, на осиову § 326 казнепог закона издаје следећу наредбу: 1., Сваки сопственик зграде у Београду, дужан је поднети по две пријаве за себе (муж, жена и деца) као и за свако друго лице које је он стално или иривремено у своју кућу примио (в. тач. 6). 2., Онај кирајџија који је примио некога у свој стан мора о томе пријаву иоднети.

3., За свако лице, које се досели или исели, мора пријаву поднети сопственик зграде односно његов кирајџија. 4., Онај који стално или привремено станује или само иреноћује у државној, општинској, црквеној или другој некој друштвеној згради, мора поднети нријаву за себе и своју породицу као и за остале које у свој стан стално или нривремено прими. 5. Сопственици или заступници превозннх справа, штекова, купатила сплавбва итд. (на Сави и Дунаву) морају пријаву поднети за она лица која на истима станују или само преноћују. 6., За свако лице треба поднети две пријаве најближем одељењу (кварту) Управе вароши Београда. Са једном се јавља долазак а са другом одлазак дотичног лица. Да је пријава благовремено власти предата, доказује се жигом који се удара на ону пријаву, која остаје код оног, који је дужан и о одласку дотичног лица власти јавити. 7., У једну пријаву уписују се само муж и жена са децом, а за свако друго лице мора се пријава особено попунити и предати не само за одрасле него и за малолетне мушке и женске. 8., Гостионичари, механџије и остали који имају јавне радње, морају сваког путника (госта) уписати у књигу путника и прописну пријаву за свакога путника. посебице власти, подносити редовно свакога дана. 9., 0 новорођеним као и умрлим не треба пријаву подносити, јер о њима свештепици воде рачун и извештај подносе. 10., Оштампане пријаве могу се добити у свима продавницама дувана. Ту се може видети и образац како треба пријаву попунити. За две пријаве плаћа се 5 иара динарских. Ова пријава не подлежи плаћању таксе (на њу се не лепи таксена марка). 11., Свима сопственицима зграда у Београду, предата је наредба на реверс а Управа вароши Београда наредила је свима својим одељењима (квартовима) да попуњене пријаве примају. И државна и општинска власт водиће строг надзор ради извршења свега гореозначеног, а свако противно поступање доноси казну иредвиђену § 3 44. и 344. каз неног закона. Прву пријаву по овој наредби треба поднети најдаље до 20. новембра ове године а после тога дана подноси се пријава само за она лица која се доселе, иселе или кад дођу да преноће. А. бр. 2807. Из суда општине вароши Београда 22 октобра 1891 године у Београду«. И поред тога што је општински суд примио на себе главну иницијативу у извођењу овог задатка. из овога није тешко увидети да је полицијској власти дат већи и важнији делокруг рада. Јер, док је иолициској власти стављено у дужност: да од грађана прибира пријавне и одјавне листе, да контролише испуњавање и тачност исписаних података, да води рачуна, да ли сваки грађанин испуњава