Policijski glasnik

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 183

том Бр. 7266 моли ове полицијоке и општинске влаети, а и приватне, да га извеоте, ако би ма шта ближе знали о лешу овог непознатог детета, што бп ишло у кориот утврђивања* његове идентичности.

СКРШЂЕ СЕ ПАЖЊА Управи града Београда нотребно је због извеоног кривичног иолеђења да зна: да ди и где постоји какав Војин М. Марјановић, оарач или пиокарач, те се оа тога моле све полицијске и општиноке власти, као и приватна лица, да јаве Управи ако гпто о овом Војину знају. У реону кварта врачароког Управе града Београда ухваћена је нека Милида Н., која је по мишљењу лекара душевно болесна. Милица је стара 40—50 год., оувоњава, средње величине, емеђа на себи има: зеленкасту вунену сељачку сукњу, кошуљу отару од орпокот платна, избелелу шамију и једну стару мараму браон боје. Па како се незна Фамилија Миличина, то Ое иозивају све полицијоке и општиноке власти, као и приватна лица, ако би што год о породици Миличиној знали, да известе кварт врачароки Управе града Београда с позивом на акт Бр. 5 498. Трифун Ђукановић, механџија из Чачка, доставио је начелотву чачаноком како је 1. ов. м-ца дошао код њега у радњу једап оељак, коме не зна име и презиме као ни одакле је, и оставио у механокој штали једног коња. Коњ је длаке мрко-доратасте и на њему има један улар, и једно старо ћилимче. Пошто се није више тај сељак у механу вратио, нити узео коња, то је пала сумња да је коњ украден. Са овога се скреће пазкња овима полицијским и општиноким влаотима, као и приватнима, да настану како би се нронашао сопотвеник коња, тако и непознати оељак, па о томе да се извеоти начелотво округа чачаноког о позивом на акт Бр. 5063. ——2>-©®0-<5ПОГЕРЕ Милан Шушњевић, поштаноки момак из Ваљева извршио је утају једне менице , па је напуотио службу и побегао. Милан је родом из Ужица, отар 29 год., крупан, дезкмекаот, плав, очију зелених, коое и браде црне, бркова малих омеђих; од одеда носи: белу официроку китлу, оигав дугачки зимоки капут, панталоне од шајка, на глави шубару, а на ногама опанке и црвеие чарапе. Има пасош начелства округа ужичког од 16. пр. м-ца под Бр. 4269. Наређује се свима полицијоким и општиноким властима да за Миланом учине потеру и пронађеног упуте начелотву округа ваљевоког о позивом на депешу Бр. 4232. Благоје Срејић, из Гроцке, бпо је у притвору код начелника среза грочанског због опасне крађе, па је из притвора побегао. Благоје је стар 17 год., раота малог, жољав* у опште плав, без браде и бркова, а од одела има: кошуљу и гаће од тежињавог платна, Фермен, половне чарапе и опанке. Позивају се ове полицијске и општинске влаоти, да Благоја најживље потраже у својим домашајима и у случају проналаска да га стражарно опроведу начелнику среза грочанс.ког с позивом на депешу Бр. 5762.

Љуба Антонијевић — Алојз, бив. скретничар станице ћићевачке, одговара код начелника среза ражањског због опасне крађе. Љуба је родом из Крушевца, стар 26 год., у опште плав, а браду штуцује. Препоручује ое свима полицијским и општиноким властима да га у случају проналаока отражарно опроведу начелнику срезаражањског о позивом на акт Бр. 4182. Милош Јовановић, раденик лимарски из Београда извршио је крађу разних отвари Радисаву Војновићу, обућару из Београда, па је побегао. Наређује се свима полицијским и општинским властима да учине нотребно трагаље за Милошем и пронађенога спроведу кварту дорћолоком Управе града Београда познвајући ое на Бр. 3308. Ђорђе Мргић, ткач из Београда одговара код кварта врачароког Управе града Београда за извеоно кривично дело. "Борђе је средњег раота, коое гргураве, танких малих бркова, брија се, у опште смеђ, ретких зуба, у оделу грађаноком. Препоручује се свима полицијским и општинским влаотима, да Хорђа живо потраже у својим домашајима, па нађеног спроведу поменутом кварту о позивом на акт Бр. 5610. Крста Ивановић — Стаменковић, тежак из Чагровца, одговара због кпађе стоке код пиротског првостепеног оуда, али је у бегству. Крста је отар 27 год., висок, добро развијен, бркова малих од одеда има: чакшире, сламњи шешир, а на ногама опанке. Наређује се свима полицијским и општинским властима да Кроту у својим домашајима најживље потраже, па у случају проналаска, да га отражарно упуте пиротском првостепеном оуду с позивом на акт Бр. 8465. Непознати крадљивди ноћу 14. ов. м-ца разбидп оу дућан Љубомиру Мидојковићу опанчару из Јагодине, па из Фијоке од тезге украли 1828 динара у сребру и бацкнотама. Позивају ое све подицијоке и општинске вдаоти да најживље трагају за крадљивцима и покрађом, па о резудтату извеоте начелника среза беличког с иозивом на депешу Бр. 8615. Крађа стоке. Непознаги крадљивци ноћу између 9. и 10. ов. м-ца украли су оа пашњака Ђорђа Мирковића, из Жупањца, једну кобилу стару 8 година, длаке доратасте; кобили су оба уха при врху мало засечена, на врату има жиг «В 8 , и на предњој левој нози има два обручића белих длака. Наређује се живо трагање за крадљивцем и покрађом. Акт начелника среза колубароког округа београдоког Бр. 4842. Исте ноћи непознати крадљивци укради су из воћњака Владимира Адамовића, такође из Жупањца. једну кобилу са ждребетом. Кобила је отара 10 год., длаке доратасте, гриве и репа густог, на врату има жиг (Т 8 , задња десна нога поткована јо немачким ковом ; ждребе је отаро годину дана, ддаке пепељаво-зеленкаоте, а гривс црне. Позивају се све полицијске и општинске влаоти, да најживље трагају за крадљивцима и покрађом и да о резултату извеоте начелника ореза кодубароког окр. београдског с позивом на депешу Бр. 48 43. Ноћу између 1. и. 2 ов. м-ца непознати крадљивци украли су Николи П. Павловићу, из Д. Милановца једног коња, старог 10-11 год., на деђима има белегу од убоја седла, на левом стражњем куку има црну пегу у величини петодинарке. Наређује ое свима подицијским и општинским вдастима, да најживље трагају како

за крадљивцима тако и за покрађом, па о резултату да извеете начелотво округа крајинског о позивом на акт Бр. 47 8 5.

НЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА •*-№ Да ое ми Срби трудимо да и на криминадном пољу не изоотанемо иза цивидизованих народа сведочи нам најбоље као пример овај д-р Христифор Јовановић, или друкче Александар Савановић, Рнста Оборина и т. д,, по занимању (( докгор медицине", <( ирофеоор л , «кандидат теологије , >, «журналиста» и т. д. Поред Младена Баришића и Хриетифор проноои по злу српоко име по беломе свету. Њих ое двојица такмиче о првенство на путу кривичнооти, а тешко би било пресудити коме то првенство припада, јер нису од једнога Фаха: онај врши невероватном вештином крађе, овај на иоти начин преваре. Кад је ХристиФор отумарао у свет, где је пре тота био, то није познато, ади тек од пре 12 година почеда оу београдској подицији стизати извешћа о његовим подвизима по страном свету. Пропутовао је скроз и екроз целу Европу и говори готово све важније јевропоке језике. Свуда је живео оамо од преваре и то махом на рачун српоког имена. У Руоији је нарочито долазио до огромних пара, варајући лаковерне руске племиће и богаташе. Тамо је он у једно време установио некакав лажан (( одбор Босанаца и Херцеговаца" коме је био задатак да се стара о оолобођењу Бооне и Херцеговине и потпомагању Босанаца и Херцеговаца, па је дао да ое израде медаље и новеље тога (( одбора», које је давао ораћи Руоима за окупе паре, што ови нису жадили, нерујући да дају поштеном човеку за (( овету отвар своје словенске потиштене браће". По западној Европи је , опет, радије прикупљао придоге (( за школе и цркве у Старој Србији и Македонији. (< Оообито је добро пролазио у великим парошима, нарочито где има орпских представника, било дипдоматских било коноуларних. Обично је имао по какву велику књигу, у којој оу ое придожници упиоивали еа овојим прилозима. Са том књигом обраћао се обично на првом месту почасним консулима, па кад они даду прилог, онда иде и код других. Ако би му се који консуд устезао да му да прилог, он га је нападао како се он не брине о српским интересима, кад он не ће да да придог њему, као изасланику српоког народа, како ће он то доотавити у Београд те да му се та титула одузме и т. д., те је на тај начин овуда успевао. Код званичвих дипдоматских српских представника ређе је со обраћао, јер је ове теже могао обманути, већ је њих обично сам потписивао и поред њихових имена ставл,ао знатне оуме, према којима су се пооле и други морадц раврати. И овамо су највише повукди руски представници, који су ое трудиди да иза српских не изостану и често давади придога по 2 00, 3 00 и више динара. Сем тога био се окомио нарочито и на каое наших посланства на страни. Нема готово тога пооданотва ни конзулата у иностранству, где ое он није на преваран начин оа повећим оумама задужио (( ради повратка у отацбину. 9