Policijski glasnik

ВРОЈ '22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 187

Али овака деФиниција појма слободне воље била би сасвим погрешна. Кад се говори о слободи воље, онда појам слободе нема ту више значење релативно у горе наведеном смислу, већ има значење апсолутно, т. ј. ту слобода значи осуство соаке било спољашње било унутрашње препреке вољној радњи. Вољна радња само се онда може назвати слободном, ако она не зависи ни од каквих било спољашњих било унутрашњих услова, ако нема ничега што би њено јављање условљавало и одређивало. Свака промена у природи има друге промене, које јој претходе, и то тако да само кад се ове јаве јавља се и сама она: те претходне промене дакле услов су без којег се дата промена не може да јави. Ако се поред промена, које условљавају једну дату промене, јаве друге које њима на супрот дејствују, онда се дата промена у овом случају неће више појавити, она ће у своме јављању бити спречена. Слободном може се дакле једна промена у природи назвати само у толико, у колико је она независна од промена, које ју не условљавају директно. Немогуће је замислиги да је једна природна промена потпуно и апсолутно иезависна од сваке друге промене (било да је ова позитивни или негативни услов њен), јер онда она у опште више и не постоји, пошто је свака природна промена везана за друге промене, које јој предходе, које су њен узрок. Али оно што је немогуће тврдити за природну промену, на име да је она потпуно и апсолутно независнаод сваког предходног узрока, то је могуће тврдити за вољну промепу у нама, и у овоме тврђењу а исолутне независности вољне иромене од ма какве иромене иредходне састоји се појам слободне воље , слобода вољне радње значи дакле безузрочност вољне радње. Као што се види, ова деФиниција слободе воље чисто је негатнива, она полази од општег смисла израза слобода и даје апсолутно значење томе изразу. Међутим дајући му апсолутно значење она у исто доба тај израз чини сумњивим и проблематичним Јер очевидно је да промена, којој не претходи никаква претходна промена, која је дакле безузрочна., мора бити схваћена на неки начин и иозитивно, да би се дала схватити. Ако се свака промена у спољној природи мора да схвати као промена којој претходи узрок. онда се промена у нашој унутрашњости, којој не претходи никакав узрок, мора моћи схватити и на позитиван начин, иначе би егзистенција њена била у опште несхватљива. И доиста слободна вољна радња да се и на позитиван начин деФинисати, на име као радња која је сама себи узрок, као радња која сама од себе иочиње. И доиста ово је права позитивиа деФипиција појма слободе воље. Јер суштина вољне радње наше, према непосредном сведочанству наше свести, баш се и састоји у томе што вољна радња сама од себе почиње, што смо ми ти који вољну радњу хоКемо, што она у нама почиње и у нама се свршава. Да дакле вољна радња сама од себе почиње, да овај последњи израз има тачан потпуно одређен позитиван смисао, о томе нас дакле уверава наша

непосредна свест: сионтанеитет (почињање од себе саме) вољне радње преставља дакле један непосредан Факат наше свести, који се као такав даље не може да објасни, на којег се само може да укаже. Али и ако се појам спонтанеитета вољне радње не може да објасни т. ј. да сведе на простије, појмове ипак он се може, пошто представља један непосредни Факт наше свести, из ближе да опише; на име да се укаже на Факта која с њиме стоје у блиској вези. Ми ћемо то учинити на два примера, која су од типичног значаја. Ако на пример хоћу да изиђем у шетњу, онда се у мојој свести јавља читава множина ирестава и осећања, која утичу на ту моју одлуку. Престава лепог времена, зеленила околне природе, лаког кретања без умора, одмора од напорног диевног рада, и т. д., све ће те преставе и осећања, која се за њих вежу, говорити за то да ја у шетњу изађем. Али с друге стране ја видим где се иа небу почињу јављати облаци, који ће можда баш онда, кад ја будем на шетњи, донети кишу, даље жеља да рад, који сам започео, што ире довршим и т. д. све ће те представе опет говорити за то, да ја у шетњу не изађем. Ја ћу се очевидно одлучити или за једно или за друго. Противници слободне воље тврдиће, да ма каква била моја одлука, да је она одређена потпуно или једном или дуугом групом престава, да је једна од тих група била јача од друге, да је, пошто јенеко време постојала борба између њих, најзад јача од њих однела победу. Међу тим заступник слободне воље — и ту се види из ближе шта слободна воља значи — тврдиће, да борба између обе ове групе престава није у опште имала никаквог битног удела у донашању одлуке, да су разлози, који су говорили зато да изађемо у шетњу, могли бити миого јачи од противних разлога, па да се је наша воља ипак одлучила на то да не изађемо у шетњу. Наше донашање одлуке, ако је воља слободна, независно је дакле потиуно од разлога (престава и осећања) мотива — на основу којих се одлучујемо, ми се можемо одлучити и за слабији од два дата мотива, од којих један говори за то да се изврши а други да се не изврши једна радња, у кратко наша воља је индиферентна ирема разлозима, који на њу утичу (отуда се слободна воља назива Нћегиш агШгшт тс1Шегепиае). Да наведемо други један пример, у коме је ова индиФерентност воље још јаснија. Сваки је од нас непосредно свесан Факта, да руку, рецимо леву, коју држи спуштену, може у свакоме моменту подићи у вис или је оставити и даље спуштену. У обичним приликама не постоји никакав нарочити циљ тога подизања руке и тада је сасвим свеједно да ли ћу ја руку подићи или је нећу подићи: ту не постоји никаква нарочита борба међу мотивима, од којих једни говоре за а други против, у томе случају изгледа нам дакле несумњиво, да је нашој вољи исто тако могуће одлучити се на једно као и на друго. У овом случају дакле ми нисмо свесни никаквих нарочитих мотива наше вољие радње, у том случају дакле вољна радња непоср-здно следује из саме себе, она је

тада у аисолутном смислу индиФерентна, јер не само да не води рачуна о мотивима који на њу утичу, него о њима и не мора у опште ии да води рачуна, пошто их нема. Као што се види, наведена два примера доиста су од типичног значаја за проблем слободне воље, и сви се остали примери могу подвести под један од њих. У првоме примеру вољна је одлука поред многостручних престава, од којих су једне за једно друге за друго донашање вољне одлуке, праћена још и нарочитим осећањима, која се за те преставе вежу. У другом случају иак ми имамо само две преставе, од којих једна гхреставља позитивну а друга негативну одлуку (дизање или недизање руке), и од којих ниједна није праћена никаквим нарочитим осећањима. Где год има борбе међу преставама, ту та борба не долази само од множине представа, него и од осећања која се за представе везују; где су представе просте, где се воља, ставља пред једну чисту алтернативу, ту обично она није праћена никаквим осећањима, а ако је то случај, онда се опет јавља борба, која истина није тако дуготрајна као у првом случају, али је тим јача и жешћа, тако да ћемо овај случај подвести под први типични пример. Има само један злучај у коме су преставе праћене осећањем, па се ипак не јавља никаква борба у нама: то је случај кад су обе преставе потпуно једнаке и по квалитету и по интензитету, а обе праћене истим осећањем. Овај је случиј можда у реалном животу наше свести у опште немогућ, али је он теоријски веома значајан. То је случај који је нашао класичног израза у примеру са тако званим Буридановим магарцем. Бурдан, један од чувених схолатичара средњег века, да би доказао да је људска воља слободна и да би у исто доба показао разлику између човека и животиње, послужио се примером једнога магарца, који би био стављен на истој даљини пред два потпуно једнака пласта од сена. По Буридану магарац би у овом случају морао умрети од Глади, пошто у њему нема моћи слободне воље, пошто је његова воља увек вођена мотивом који је јачи. Ма како јако било осећање глади у њему, то ће осећање бити неспособно да утиче на његову одлуку, пошто се одлука његова треба да састоји .баш у томе, да он изабере један од два пласта која су пред њим, што му је услед једиакости њихове и по величини и по квалитету очевидно немогуће. Од времена Буридановог присталице слободне воље непрестано су употребљавале овај пример, да докажу егзистенцију слободне воље, и један од њих рекао је да би човек, стављен у исти иоложај у коме је мага.рац, био магарац кад се не би одлучио на једну страну, из чега излази да човекова воља мора бити слободна. Доктрина, која тврди да људска воља није слободна назива, се детерминизам, а супротна доктрина, која тврди да је људска воља слободна , назива се индетерминизам (од латинског с1е1;егттаге, одредити, одн. тс1е1;егттаге , неодредити). Пошто смо деФинисали слободу воље сада ћемо да пређемо на основне доказе