Policijski glasnik

СТРАНА 190

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

0. Појам ираве одговорности. Одлука није довесена. VIII. Конгрес у Вудимпешти. — 12. до 14, оептембра 1899. ио новом 1. Контрадикторна. иретходна истрага. Решено је, да се на идући конгрес стави ово питање: који су главни принципи по којима се има да регулише претходна истрагаи оптужни поступак ? 2. Полицијски истуии (појам, казна, сузбијање). Решено је, да се одустане од сваке коначне одлуке. ! 3. Утицај старости на криминалитет. Међународно криминалистичко удружење изјављује: да потребује нарочиту правну обраду како она стања изазваних душевном болешћу, тако и оие душевне промене које се често стварају великом старошћу. Конгрес препоручује допуно истраживање, које се оснива на 1. Статистичке ресултате који су на темељу тачног разликовања између појединих група старости у вези са разним групама злочина; 2. Статистику казнених завода која је израђена на темељу специјалних лекарских констатација душевног и моралног стања осуђеног старца. 4. Међународно сузбијање трговиие с белим робљем. Прожети жељом да се гнусној трговини с белим робљем (с проституткама) учини крај и усвајајући одлуке конгреса држаног у Лондону од 21. до 23. јуна о. г., Међународно криминалистичко удружење ставља у дужност своме одбору да позове владе да предузму потребне кораке у циљу закључења једног међународног споразума односно сузбијања трговине с белим робљем, да би се на тај начин створила основица за једнако регулисање тога питања у законодавству и уирави разних држава. IX. Конгрес у Петрограду. - 17. до 20. сеитембра 1902. ио иовом 1. Какав утицај треба у кривичним законима дати психичким елементима злочина у упоређењу са успесима истих ? 1. Човек може само због оних последица своје радње бити кажњен, које су се предвиђале или могле предвидети.

2. Што се тиче питања о саучешћу треба законодавац да избегава сваку доктрииарну разлику између саучесника истога злочина и да се ограничи само иа то да врсту саучешћа означи, коју као такву има да посматра. Питање о покушају остаје за дневни ред рада међународног криминалистичког удружења. 2. Врига и старање о отиуштеним робијашима. ' Гласања није било. 3. Какве су реформе потребне у иретходној и ирелазној истрази да би се цостигле по могућству највеће гарантије с обзиром на индивидуалну слободу с једне и истраживање истине с друге стране? 1. Основица за реФорму предходне истраге ваља да је одвајање иолиције од су^ења у вези са извођењем једног контрадикторног поступка. 2. Државно тужиоштво ваља пренети под пуном одговорношћу свих Функција судске полиције под контролу судија. (наставиће се)

П0УКЕ И УПУТИ један погрешно расправљен случај из чл. 114. закона о уређењу округа и срезова. Одлуком окрулгног одбора округа ужичког од 1. Фебруара 1906. године Бр. 118. решено је: да се отнуштени путар врати у службу. Ову одлуку одбор је доне'о на основу чл. 108. тач. 6. закона о уређењу .округа и срезова. Начелство округа ужичког, налазећИ, да по тач. 6. чл. 108. иоменутог закона за ово није надлежан окружни одбор, већ шеФ грађевинског оделења, решењем својим од 4. Фебруара 1906. године Бр. 158. задржи од извршења одлуку окружног одбора. Начелство, позивајући се на чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, јер је на њему решење и засновано, пошаље Министру грађевина; овај предмет; а Министар наводећи у акту свом од 9. Фебруара 1906. године Бр. 1174. да не одобрава идлуку окружне скуиштине од 22. јануара 1906. године, спровео је предмет Државном Савету на решење. Државнп Савет нашао је, да овде и нема места примени чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, јер није задржана од извршења одлука окружне скупштипе, као што се у акту № 1174. погрешно наводи, већ одлукп окружног одбора. У овом случају ово задржање могло се учинити само на основу чл. 113. поменутог закона, али тада предмет по званичној дужности не долази Државном Савету, већ тек онда, ако би противу решења Министра Унутрашњих Дела окружни одбор изјавио

жал(бу. Свега тога овде нема, нити је у смислу законских одреДаба постуиљено. У осталом овде и нема места задржању од извршења, јер' је овб сукоб — бпорно питање о надлбжности окружног одбора, у коме се он и'в слаже са окружним начелником, те је требало поступити по чл. I 14.' закона о 'уређењу округа и срезова. Сл оних раздога. Државни Савет одлуком своЈом бд 17. Фебруара 1906. год. Бр. 1948. поништио је решење начелства окружног. , Један случај из чл. 22. закона о дневници, подвознини и селидбини чииовника и других државних службеинка. Рајко С..., судија чачанског нрвостепеног суда, молбом од 12. маја 1905. год. молио је Министра Правде, да му, поред већ признатог рачуна о дневници и подвознини, за премештај по Указу од 14. новембра 1903. године, призна и исплати накнаду за превоз ствари сувим од 'Крагујевца до Чачка, и то за подвоз 80., а за експедицију 10.. спега 90. динара. Гешењем од 12. јула 1905. године, Министар правде одбио га је од овог тражења из ових разлога: По чл. закона о дневници, цодвознини и селидбини цржавних чиновника и служитеља од 19 Фебруара 1902. год., селидбину добија чиновник: а) за своју личност: б.) за своју породицу и за своје ствари. У име селидбиие, за саму личност чи.новника даје се дневница и подвознина ,(чл. 15.), и то: дневница по чл. 5., а подвознина ио чл. 9. По овоме чл. 9., за путовање које не може , бити ни железницом ни паробродом, у име подвознине и накнаде свих рсталих подвозних трошкова, дајесе указном чиновнику 50 пара од километра. Чицовнику с породицом, где се не може путовати железницом и наробродом, селидбина за породицу даје се двогуба, колико се даје и за саму личност чиновника (чл. 16. тач. б. поменутог закона). Дакле: ЧиЦовниКу без породице (кад није употребљена железница и пароброд) у име селидбинс плаћа се- дневница и подвознина (чл. 15. у вези са чл. 5. и 9.), без икакве особене накнаде за подвоз ствари, а за породицу, где се разуме и пренос ствари (јер и једно и друго долази под тачку б. чл. 14.) плаћа се селидбина двогуба, колико се даје и за саму личност чиновника (чл. 16. тач. б.). Па по што ни једним законским'црогшсом није одређена бсобена накнада за подвоз ствари, кад у путовању није употребљена железница или пароброд, па било да се чиновник сели сам. било са породицом, и пошто му је раније поднеги рачун исплаћен, — то Министар иравде не може признати ни дати молиоцу накнаду, коју тражи по накнадно поднетом рачуну за превоз ствари од Крагујевца до Чачка, а још мање за експедицију ствари, коју закон нигде, не помиње.