Policijski glasnik

СТРАНА 198

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

на земљиној кугли у свима облицима, који се само могу замислити. Мучно је наћи ма какав облик смртне казне, који већ није познат у ранијем казненом праву. Све смртне казне у главноме се могу поделити на ове групе: 1. У ову групу долазе смртне казне у којима се преступник лишава неким оруђем најглавнијег дела човечијега тела. Овде долази у целом свету раширена смртна казна сечење главе. Она се извршује оштрим инструментима, било ножем, било секиром или каквим мачем. Неки народи извршивали су смртну казну пробадањем. Тако н. пр. кривца ће пробости копљем или сулицом, или ће га вргнути на колац. 2. У другу групу долазе смртне казне где се преступник кажњава вешањем о какво дрво, или се обеси на вешала, или се удави затезањем ужета обавијенога око врата. У ову групу смртних казни долази и закопавање живих или зазиђавање живих тако да од глади морају умрети. Ово закопавање често бива пошто се осуђеник прободе коцем. Или се закопа цело тело само се остави глава да вири из земље, па после разбијају главу ударцима; или се остави изложен жези сунчевој и инсектима. Најпосле у ову групу долази и казна бацање у воду, где се преступник најпре метне у какав џак често пута заједно с каквом животињом. 3. У ову групу долазе смртне казне, при којима се преступник сааљуЈв или сажеже. Спаљивање криваца бива нли на гломачи, или се преступник умори сипањем у уста или у уши растопљеног метала или кључалих течности. Ова се казна извршавала и прободом усијаним штапом или кувањем кривца у води, уљу или у вину. Или се кривац нагони да обухвати усијани стуб. 4. У ову групу долазе смртне казне, које доносе смрт услед шибе. Тако овамо долазе дегенеци по табанима док смрт не наступи, или батине по потиљку. За тим каменовање, која се казна извршује тако, да народ преступника камењем затрпа, или да се на преступника баци тежак камен да га размрска. Овамо долазе и смртне казне, које се састоје у черечењу тела на четири или више комада, за, тим стругање тестером, прикивање на крот, ударање на точак. Овамо најпосле долази и смртна казна, при којој смрт наступа услед драња коже. (наставиће се) Миленко Вуки^евиЋ. ДЕСЕТИ КОНГРЕС међународног *фИмина<дистичког УДРУЖења — држан од 29. августа до 2. септембра пр. год. у Хамбургу (ИАСТАВАК) 5| Саопштења 1. О .реФорми оптужног поступка. 2. 0 поступку код преступа и иступа. 3. 0 условној осуди. Пошто конгрес и даље потврђује корист, коЈа се има од установе ус-

ловног осуђивања, даје у исти мах већу важност условној осуди коју доносе судије него административне власти. 4. 0 транспортацији. 5. 0 трговини с белим робљем. Конгрес изјављује своје пуно одобравање за законске, управне и полицијске мере, које је међународна конФеренција у Паризу усвојила. Односно друге резолуције: Конгрес изјављује између осталога. да сам Факт, да се пунољетна женска лица домамљују у циљу неморала, представља све правне и законске особине једне кривичне радње, није постигнут споразум и решење је одложено за други иут. Ето то су у главном питања, која су досадашњи конгреси расирављали, а сад да се осврнемо и на рад овог последњег, десетог конгреса. * * * Првог дана конгреског рада поздравио је чланове конгреса сенатор д-р Лаиенберг у име хамбуршког сената. »Особито је обележје Хамбурга", рекао је он, .»да га у првом реду занимају међу.народни економски односи, нарочито с обзиром на светску трговину и бродарски саобраћај. Али тај саобраћај доноси собом и мећународни злочин и потребу истраживања средстава за борбу против њега. Борба нротив злочина стара је као и човечанство. Али се у току времена често мењао начин борбе као и назори о томе, шта се има сматрати као злочин. Са напретком културе и кривично се право мења. ЈеДва, ако је сто година од последње парнице иротив вештица, а од тортуре пак, колики нас рок дели од онога времена! Ипак се не да опазити, да социјални напредак носледњег времена почиње утицати и на наше правно схватање, и да реФорма старога права налази све то вигае одзива. Статистика нас учи, да се није намножио б,рој злочина у опште, али да се знатно умножио број непунољетних злочинаца и број у поврату. Карактер злочина добио је друго лице, неурастично, болесно, злочинци иду за грандиозношћу, врше дела по ванредно раФинираним методама, те дочекасмо да наше казнено право сами злочиици претекоше. Моја је искреиа жеља", завршио је говорник: »да и садашњц рад Међународног криминалистичког удружења, као и досадашњи допринесе томе, да се разбистре и нриведу решењу важна питања, која нам ваља решити к . За овим се ириступило избору бироа. За иочасног председиика изабран је сенатор д-р Ла.иеноерг а за потпредседнике: председник првостепеног суда у Хамбургу Енгел; Онора шеФ полиције у Паризу за француску групу; проФ. д-р Грос из Граца за Аустрију; проФ. Тори из Копенхагена за Данску; проФ. д-р Ј. Шиловић за хрватску групу: Цилфен председник суда за Холандију; д-р Бисонкидес, адвокат за Грчку, ироФ. д-р Хафтер из Цириха за Швајцарску. За тим је председник конгреса проФ. Пренс, ђенерални инспектор казнених за-

вода у Брислу прочитао своје предарање „О тешкоћама казненог проблема у садашњици". У духовитом уводу изводи говорник, како је пре сваки држао, да је казна једини лек и једина накнада за извршено дело. »Расправе старијих правника подсећају на хирурге, који су се код болесникове постеље посвађали о врсти болести а заборавили на самртника. Данас се бавимо са болесником. Не .задовољавамо се тиме да оцењујемо дело већ и саму нндивидуу. Заједне (Ниче) је злочин прилепљива болест од које ваља чувати здраве удове организма. Казна се по овом схватању има ограничити на дела противна развитку живота, али онда има да буде без милосрђа. За друге (Толстој) је злочин један облик опште болести. На боле ваља одговорити милошћу, саучешћем и саучешће вал>а да влада светом. Тако се показује борба назора у тачкама, о којима се нре није никада расирављало. Особито су два разлога несигурности, који лебде над главним принципима ка^ зненог права; један се односи на појам о одговорности а други се односи на комплекситет модерног живота. Принцип одговорности мора пасти а у место њега доћи ће принции социјалне одбране. У пракси ирви принцип заступа бранилац а други дужавни тужилац, и судија мора ићи средином између обојих. Казна мора бити одмерена према величини опасности, коју учинилац нружа. Задатак је судијин да се по могућству мањим злом за кривца побрине за што већу социјалну сигурност. Класична школа имала је и сувише једноставно схватање одношаја нашега ,,ја 1( нрема свету и самога света. За то је исправно Листово гледиште, да је криминалитет у свом основу један облик социјалног живота. Казнено право нема апсолутан карактер као трговачко право или грађанско право. Њему је задатак да у међусобним односима људи, влада одређен релативни ред, да штити живот, част и имовину грађана. Слаба је страна класичне школе, што је она сматрала злочин као прост правни Феномен, што је повукла тачну границу између злочинца и поштена човека, што се борила противу злочина само са жандармеријом, законима и апсанама. Данашњи судија не сме иознавати само закон. Наука о социјалној одбрани је наука о човечности и о животу. Ваља тежити не математичком израчунавању трајања казне већ методичкој класиФикацији злочинаца и у исти мах пронаћи одговарајуће мере за њихову природу. Није потребно познавање закона већ познавање људи. Од типова, који пред суд долазе ваља на антисоцијалне пазити, болесне лечити а несрећне штитити. У борби против антисоцијалних елемената, који чине извор за поврат морамо бити на чисто, да је већина осуђених већ у поврату и да их има у разним крајевима света да првом приликом произведу неред. У погдеду несрећника морамо се држати васиитног принципа. Баља разумети, да и један безначајан организам може користан бити. То је могуће нарочито код непунољетних деликвената, за које се