Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 285

ОМРТНЕ Ж ТЕЛ.Е0НЕ КАЗНЕ по старом српсг^ом за ^онодавству (НАСТАВАК) Ако се мучитељи не задовоље исказима, које на овај начин добију, онда окривљену екидају с колотуре и метну је на дрвенога коња или кобилу. То је дрвена греда на четири ноге. На средини греде, озго, налази се дрвена пирамида од два педља висине. Окривљена је морала најашити на вршак пирамиде, а да окривљена не би пала с те пирамиде, везали би јој тегове с једне и с друге стране на руке и на ноге. Ово мучење било је трећи и последњи стунањ, и трајало је дотле, докле окривл>ена није признала све оно, што је од ње тражило судско изасланство. Има примера из XVIII столећа где су ова мучења трајала по 15 и но 22 часа без прекида. Тако Јела Петићковица мучена је 8 Фебруара 1743 године 15 часова, а Маријана Вугринец 16 децембра 1753 године мученаје 22 часа За време тога мучења окривљену би шкропили благооловеном водом из разлога, да ђаво одступи од ње , те да призна оно, што се од и.е тражи. Кад би-окривљена признала на мукама све, што се од ње тражи, оида би је осудили на спалиште, мртву или живу Ако је осуђена требала мртва да се спали, то би је извели из тамнице, одвели до спалиштва, па би јој ту прочгтали пресуду, .за тим свезали руке наоиако, одсекли косу, а џелат би одсекао главу, па би и тело и главу бацили на распаљену гломачу да сагори. Али ако је смртна пресуда наређивала да се осуђена жива спали. То би је везали за стуб, гга би око ње и стуба наслагали дрва, затим потпалили и оставили је да тако сагори. Али ако су хтели убрзати јадници смрт, то би она дрва намазали сумпором, смолом и катраном. Међу спаљеним вештицама било је лица од 21 до 70 година. 1 ) Код нашега народа, који је под пранославном црквом, не налазимо помена да су вештице спаљиване. Поменули смо, да су их каменовали. Има предања у ваљевском округу да су за време Карађорђа и пре његова времена вештице заварчивали, да не могу никаквом живом бићу нашкодити. То се заварчивање вршило овако : Кад се дозна за какву жену да је вештица онда се ухвати и јавно пред народом покажу је да је вештица За тим се узме коњска. потковица, која је пала коњу с ноге, те се усија, па се онда оном усијапом потковицом жигоше иза врата, међу плећи 2 ). Неровало се да се жигосањем сагори ђавоља сила, те више никоме не може нашкодити. Није искључено да је у томе заварчивању остао траг негдашњега сиаљивања. Исто тако мислим, да је н са оним спал.ивањем у вези и спаљивање увече великих лептирица на свећу.

') 0 оуђољу и спаљиваљу вегатица види иоменуту расправу И. Ткалчића у СШ књизи Рада Лугослов. Акадомије страна 83 — 110. 2 ) За ово жигосање усијаном потковицом причао ми је г. М Г.нппиК, шмшевник.

Иајпосле да поменем да се ратни шиијун, а особито кад ко пребегне с намером да изда ратни плаи, који се по Градском Закону кажњавао спаљивањем, казни се исто тако и по Синтагми М. Властара, што значи да је то казна задржана за шпијуне и у време Душаново, дакле спаљивани су или дављени (Флорин. издање страна 195). 6. Одсецање гдаве. — Иосле каменовања и спалЈИвања ово ће бити најстарија казна. Одсецање главе могло се тек онда вршити, кад је човек дошао у свом развићу на онај ступањ развића да је знао за топљење метала. Ова казна налази се поменута у Светом Писму међу Мојсијевим Законима. Примењивана је код Гркаикод Римљана, примењивана је у Египту и код старих азијских народа. По Дугпановом Законику одсецана је глава мађионику (члан 109). Осим овога члана у Душановом Законику нема помена о одсецању главе. И мислим да нема с тога, што је смртна казна одређена за извесна дела у Синтагми М. Властара и у Закону цара -Тустинијана. Тако у Синтагми М. Властара наређује се да се казни мачем онај, који на штету човека призива бесове. Истом тако и они, који се у мађионичара уче и онај, који даде напитак какав мужу или жени, те ови пијући га разболе се и умру. Они, који тумарају и рију по гробовима, и ако су још с оружјем дошли, губе главу. У Закону цара Јустинијана налазимо смртну казну за ове кривице: Кад се има војска, то јест рат, сваки кнез, војвода и бољарин дужан је доћи, а који не дође са својом војском на војну да се лиши љуто живота и имања, и све то да буде царево. Ако ли би била царева заповест и он би пренебрегао то, да се лиши својега живота (чл. 84. издање Т. Флоринскога). Смртну казну одређује закон цара Јустинијана и издајницима. Тако се вели: >, Ако се нађе кнез или војвода, или бољарин, или властелин, који је земљи и цару неверан или издајник или непокоран, или се слуша цара својега љутом смрћу да умре и да се лиши свега имања... Таком истом казном да се казне и сви други издајници и цару неверници било то војни заповедници или војници« (§. 85). Мачеи се казне и они, који отимају насиљем с оружјем женске биле оне обручене, или удовице или девојке, биле властеоке, или робиње (§ 86). Смртна казна одсецања глава изгледа да нијо тако често употребљавана у старој српској држави, где би се та казна вршила по пресуди. Али је могла бити чешће нута извршена као самовоља појединих витезова, или у двобојима, као што певају народне песме. 7. Кидање теда на комаде. — Ова се казна састојала у томе. што је живо тело људско кидано на комаде или черечено. Казна је врло стара, помиње се и у Светом иисму, јер цар Давид, кад освоји град Раву, заповеди да се народ, који беше у њему, изведе и метне иод тестеру (хшлу) и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се цигле пеку (Друга кн.ига Саулова. Глава 12.

стих 31). Пророк Исаија преструган је тестером. Ужасна казна раскидања живога тела људокога прешла са истока у Јевропу. Она је од Персијанаца прешла Грцима, од Грка 1'имљанима. Римљани су је примењивали према првим хришћанима. Најобичније је раскидање тела живим дрветима. Обично су тражена еластична дрва, па се савију врхови два дрвета и вежу их тако. За тим вежу преступнику једну ногу за једно дрво а другу за друго, онда одреше нагло везу, којом су дрвета везана а дрва слободна тежећи да се врате у првобитни положај еластичношћу својом раскину тело преступника. Ова је казна и код Грка и код Римљана примењивана на браколомнике. Кидање тела вршено је и коњском снагом. Ирестуинику су везивали сваку руку и сваку ногу за по једнога коња, за тим су сва четири коња потерани у четири разна правца, докле тело није раскинуто. Ова казна ретко је употребљавана по судској пресуди, а више је вршена из самовоље каквога власника. Ова казна черечења или раскидања човечијега тела коњима на репове није иоменута ни у једном законском зборнику из времена цара Душана, нити смо је ми нашли у ма којем пицаном споменику старе српске државе. Међутим ова је казна често вршена на Западу. Она је у Аустрији, Мађарској и Ческој вршена врло дуго. Са запада је ушла и у пољички статут. Члан 37 б овога статута гласи: »Ако би ко убио кога законом ашашинским (разбојничким, аававвшоталијански, значи разбојник) или из преваре или из заседе, али га убио при каквом благу, али за коју корист али га је одро у»бивши, тому је закон да ту имају поитп „(тражити) вражду. И ако би се могао »такав ашашин али разбојник ухитити, има »се обесити али расквартати (8циаг1;аге»рашчеречити), или био пољичанин или извански« х ) У Аустрији постојала је законска одредба (законик Тћеге81апа) о томе, која гласи: »Ако је за повреду ве»личанства окривљено мушко лице, да му »се тело живом раскине на четири ко»мада, а ако је женско прво да се уси»јаним кљештима чупају груди, за тим »да му се осече главе и да се глава набоде на колац.« Код нас по народном предању ова казна примењивана је на преступнике противу морала. У шабачком крају постојало је предање да се некад девојка, која роди копиле, кажњавала тиме што је коњима растрзана. 2 ) У народним песмама налазимо на неколико места поменуто раскидање коњима на репове. Тако је Павле господар раскинуо своју сестру Јелицу, коју је његова љуба обедила, да му је заклала коња на ливади , сокола у зеленој башти и чедо у колевци. И кад ју је он питао, зашто је то учинила: ') Мопитеп1а ћЈ8|;опсо-јип(Нса 81ауогит тегпПопаНит 1800. рагз. I. уо1. IV. р. 50. 2 ) V. Во ^181С. /1,огшк отр. Г> 7 -1.