Policijski glasnik

ВРОЈ 35

ПОЛИцИЈСКИ гласник

СТРАНА 29;}

То је вршено у најразноврснијим облицима код разних народа и племена. Одсецане су руке и ноге, или шаке и стопале, и рука и нога, или једна шака и једна стопала. Одсецани су прсти на рукама и ногама, или само неки број прстију, обично само палац. По где кад одсецана је само једна рука или једна нога и т. д. Оакаћењу чешће су подвргаване руке него ноге, јер сваки насилни акт, свако узимање туђих ствари, свако рушење туђе имовине извршивани су рукама. С тога каану одсецања руку налазимо раширену код свију старих народа. Свето Писмо помиње је код Јевреја, позната је код Египћана и Персијанаца, код Грка и Римљана, Ова казна примењивана је и код свију јевропских народа током средњега века. У стару српску државу уведена је ова врста казне с византијским законима, као што смо то већ раније поменули. За време Душаново казна одсецања руку примењивана је врло често и сама за себе и комбинована с другим казнама, које сакате. Сама за себе примењивана је ова казна по Душановом Законику за разне кривице. Законик наређује: Чл. 87. »Где се догоди убиство без нарочите намере и силе, убица плаћа 300 периера; где ли је пак случај да неко дође павлаш да убије одсећи ће му се обе руке. Чл. 94. »Ако убије властелин себра у граду или у жупи, или у катуну да плати 1000 перпера; а ако ли себар властелина убије, да му се обе руке одсеку и да плати 300 периера. 4 ) Чл. 97. »Ко се нађе да очупа браду (оскубе) властелину или добру човеку, томе да се одсеку обе руке.« таставиће ое) Миленко ВукићевиЈи

П0УКЕ И УПУТИ

Пре извршности пресуде избраног суда, према свима задругарима који имају права да у деоби учествују, полицијска власт не може приступати извршењу пресуде. Молбом од 18. марта 1905. год. Стеван Ииколић молио је начелника среза грочанског, да одреди избрани суд ради деобе покретног и непокретног имања између њега и брата му Јанка, а према пресуди београдског првостепеног окружног суда од 25. октобра 1904. године Бр. 29373. и решењу Касационог Суда од 2. марта 1905. године Бр. 846. Позван, да одреди себи избраног судију, према § 433. грађанског судског поступка. Јанко није иристао на деобу, нити је изабрао судије. С тога је среска власт, на основу § 434., 435. и 437. грађанског

4 ) Перпер је вредео 6 динара у металу а 10 у житу.

судског поступка, одредила за њега судију и овоме заменика, а молилац Стеван је сам одредио за се судију. На основу свега овога и § 444.грађанског судског поступка. среска власт је решењем од 25. марта 1005. године № 4052 одлучила, да се избрани суд састане 7. априла 1905. год. и изврши деобу имања како покретног тако и непокретног, ито : старине само за Јанком, а приновка са Јанком и његовим синовима, који на то по закону имају право. По жалби Јанковој, начелство округа београдског решењем ј\» 3105. пониглтило је горње решење среске власти с тога, што се из решења Касационог суда № 846 види, да Стеван Николић има право на деобу задружног имања : старине само са Јанком и овога синовима, те је према томе требало позвати све парничаре (и синове Јанкове) ради састава изборног суда, па ако ови не би на то пристали, то тек онда поступити по § 434. и 437. грађанског судског поступка. Па основу ОЕОга среска власт позвала је Јанка и синове му Павла и Шивка, и ови су изјавили : да не пристају на састав изборног суда, с тога што је по смрти Ранка Николића, брата Стевановог и Јанковог, а стрица Павловог и Живковог, остала кћи Ранкова, која је из задруге удата, и да Јанко води са масом Ранковом иарницу, па док се она не сврши, не пристаје на деобу. Среска власт је нашла, да. се из пресуде нрвостепеног окружног београдског суда види, да је Јанко на рочишту код суда признао, да су се, по смрти пок. Ранка, његови — Ранкови — наследници одвојили из задруге и у задрузи остали само њих два брата — Стеван и он (Јанко) и с тога признао право на деобу свом брату Стевану, и то на старину на два дела. а на приновак и са његовим синовима — дакле на четири дела. Затим, на лазећи да нема места одбрани Јанковој, да не пристаје на избрани суд, — среска власт је, — пошто Јанко са својим синовима није хтео бирати избране судије, на оспову § 434. и 437. грађанског судског поступка, изабрала за њих судију, и решењем од 16. сеитембра 1905. год. Бр. 11673. одлучила, да се избрани суд састане и подели некретно имање браће Николића, и то старину на два равнадела а приновак и на синовеЈанкове, који на то имају права. Ово решење среске власти одобрило је начелство окружно, а решење овога Министар унутрашњих дела. ГЈо изјављеној жалби, Државнн Савег нашао је, да решење Министрово не одговара закопу са ових разлога: Из пресуде првостепеног суда округа београдског од 25. октобра 1904. године Бр. 29372. истина види се, да су парничари Стеван и Јанко имали трећег брата Ранка, који је умро, и да је он по пресуди избраног суда од 27. септебра 1894. године раније одељен, те зато је Стевану досуђено право на деобу задружног имања, у старини на раван део, а у приновку са Јанком и овога синовима Павлом и Живком. Али из уверења неспорног су-

дије истог суда од 12. марта 1904. год. Бр. 2581 4., које је Јанко подиео у акту саслушања Бр. 347]., види се да је суд акгом од 12. марта 1901. год. Бр. 6991. известио начелника среза грочанског, да пресуда избраног суда по деоби пок. Ранка још није извршна, јер је Иавле, син Јанков, иовео парницу за ноништај те пресуде. -— Са тога су се'Јанко и његови синови противили саставу изборног суда, наводећи да у деобу треба да уђу и наследници похс. Ранка; но начелник ерески прешао је преко тога, и узимајући, да су наследници пок. 1'аика одољени, у смислу § § 434. и 437. грађанског судског поступка, изабрао је сам за Јанка и синове му избране судије, а решењем оц 16. сеитембра 1905. године Бр. 11673. саставио избраии суд да деобу изврши. а то је решење одобрило и начелство окружно и .Министар. По § 434. грађанскогсудскогпоступка истина је за деобу задругара свагда надлежан избрани суд, ну деоба треба да обухвати све задругаре, који се деле, да би се тиме утврдило, шта коме поименце припада. И кад постоји доказ, да је против пресуде изборног суду, којом је одељен пок. Ранко, постоји парница за поништај те пресуде, онда среска власт није могла прећи преко тога, него је требала најпре да прибави од парничара доказ, да ли је та пресуда поништена, на ако је , у томе случају имали би да уђу у деобу и Ранкови наследници, ако су пунолетни, и да со саслушају о саставу изборног суда. А ако су малолетни , онда има претходно да се учини оно, што се тражи по чл. 135. и 138. иравила за неспорна дела. Иначе, ако спор о томе није свршен, мора се сачекати његов свршетак, иа тек тада приступити еаставу изборног суда. А ако су малолетни, онда има претходно да се учини оно, што се тражи по чл. 135. и 138. правила за нег.порна дела. Иначе, ако спор о томе није свршен, мора се сачекати његов свршетак, па тек тада приступити саставу изборног суда, према исходу парнице, било између Стевана, Јанка, његових синова, и наследиика пок. Ранка, било без Ранкових наследника. Према овоме, начелник срескн неисправно је учинио, што је пре овога приступио принудном саставу избраног суда, а и начелство и Министар, што су такву радњу одобрили. Мннистар унутрашњих дела није се сложио са посматрањем Државног Савета, него је актом својим од 4. августа 1906. године ПБр. 12398. да оове својс противразлоге: Решење начелника среза грочанског од 16. сегггембра 1905. год. Бр. 11673., по коме је наређен састав изборног суда ради деобе задружног имања ових парничара, засновано је на извршној пресуди првостепеног суда за округ београдски од 2. марта 1905. год. Бр. 846., а такву пресуду дужна је нолицијска власг да изврши нрема § 162. и 464. грађанског судског иоступка. Задржање од извршења извршне судске првсуде у овом случају могло је бити само по решењу и наредби суда, а то