Policijski glasnik

СТРАНА 298

2.) Да најенергичније сузбијају свако бесправно вођење ма каквог заната и трговине, које еснаФска уредба обухвата; да свакоме таквом лицу по § 373. а. казненог зак. одмах решењем дућан затворе и радњу забране; па ако ко и мимо те забране ипак продужи рад, да га казне и опет му радњу затворс, и да оваквој својој одлуци прибаве потпуну важност, и ни у ком случају не дозволе, да се такве пресуде изиграју тиме, што би неко други опет продужио радњу за коју претходпо није прибавио надлежно одобрење, а оно је за њу потребно. 3.) Да све тужбе и представке еснаФа брзо извиђају и расправљају, а најдаље у року за 15 дана, од дана предате тужбе или преставке, и да се о овакој одлуци по томе и дотични еснаФ извештава. Осуђеном мора се одлука саоиштити истога дана кад је донесена, или најдаље за два дана, а извршити одмах чим извршном аостане. 4.) Полициска власт мора и по званичпој дужности да води контролу над свпма јавним радњама, да ли су оне саображене законима, те према томе, она је дужна и без тужбе и представке еснаФа да сваки случај бесправне радње узима у над,лежни поступак — трећи став § 4. полиц. уредбе и § 383 а. каз. зак. 5.) Исто тако треба брзо извиђати и тужбе мајстора и трговаца противу њихових калфи и ученика, за кривице које би биле кажњиве по казн. законику; илн тужбу калФи и ученика противу њихових мајстора и трговаца. 6.) 0 упућивању лица која желе да се произведу за мајсторе, да се у свему нридржавају расписа г. Министра народне привреде од 12. јуна 1892. г. ПБр. 2703 и од 3. септембра 1893. год. ПБр. 4097. (Полиц. Зборник стр. 678 и 081.) те да се мајсторска права не задобијају на бесправан начин (да се не издају лицима из других места и да се таква лица у опште и не упућују еонафу, кад она у том месту не живе нити мислс да се ту настане и радњу упражњавају ј; да се при упућивању молитеља за мајсторски испит, као и при потврђивању еснаФског писма, поступи по одредбама § § 55., 56 и 60. еснафске уредбе, а и еснаФи при произвођењу калФИ за мајсторе да се придржавају § § 54., 55., 56., 57., 58., 59., 67 и 68 исте уредбе. Уиућивање еснафу кандидата из другог места, може према распису г. Министра народве привреде од 9. Фебруара 1898. г. ПБр. 839. бити само у оном случају, ако у ономе месту, у коме кандидат стално живи, нема еснафа од његовог заната, о чему је аолициска. власт увек дужна да се аретходно увери. 7.) Нарочиту пажњу треба иолициске власти да обрате на вршење расписа г. Мииистра народне привреде од 30. марта 1894. г. ПБр. 1253., у коме су изложене њене дуншости, и као најважније тачке, које еснаФи и еснафски одбори истичу у својим жалбама, а на које полициске власти или веома мало или нимало не обраћају пажњу. (Овај распис оштампан је у полиц. зборнику на стр. 684., 685., 686 и 687.); као и на распис Министра уну-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

трашњих дела од 15. Фебруара 1903 г. ПБр. 4218. (полициски зборник стр. 689., 690 и 691.). 8. Страни иоданици оних држава са којима постоје закључени трговински уговори или конвенције имају, где је то уговорено, једнака права на вођење радња као и наши поданици, те су и они дужни да се ариликом отварања радња саображавају нашим законима па и есиаФској уредби (§ 125., 126., први став § 129., 130., 131. 132 и 135.)али, према распису г. Министра народне привреде од 16. Фебруара 1899 год., Пбр. 1028., они немају право гласа на еснаФСким скупштинама нити имају права да бу ду бирани за часнике еснаФске. 9. Но | 95. еснаФске уредбе, оснивање еснафа одобрава г. Министар народне привреде од 21. децембра 1882 год., као дана када је ступио у живот закон о устројству поменутог министарства, а раније та је одобрења издавао Министар унутрашњих дела, зато %е се аолициске власти уверавати и о томе, да ли су иоједини еснафи задобили надлежно одобрење о своме оснивању; и 10. По § 121. исте уредбе, месне полициске власти дају одобрења за упражљавање оних заната и радњи у опште, за које не постоје еснафи или нису означене у § 92. еснаФ. уредбе. При издавању одобрења за овакве нееснаФске радње треба нарочито испитати и утврдити: је ли дотично лице способно за ону радњу коју жели упражњавати, па ако нема способности за то, нарочито с обзиром на јавну безбедност, одбити га решењем, противу кога може употребити правна срества, ако истим не би било задовољно. Међутим, вал .а иазити, да таква лица поред нееспаФске радње не упражњавају и коју еснафску радњу за коју не би имала надлежна одобрења. Како сам, пак, запазио, да многе полициске власти не воде списак. од оних лица, која нееснафске занате раде и којима су оне одобре^ва издале, то наређујем : да одмах саставе тај списак, у коме ће се, као сталном сииску, продужити уписивање, и да се он у будуће тачно води. На наређења ове 10-те тачке нарочиту пажњу скрећем Управи града Београда, начелствима за окружне вароши и оним среским властима у чијем се домашају налазе веће варошице. Очекујем од свих полициских органа, а нарочито старешина надлештава, да и ове дужности марљиво проуче и тачно врше, и да у будуће својим неправилним или небрижљивим радом не изазивају излишне представке и жалбе, јер их у будуће нећу више опомињати, већ у сваком доказаном случају њихове небрижљиво ■ сти поступити по § 39., 40. и 43. т. 5. и 6. закона очиновницима грађанскога реда. II Бр. 17.751. 16. августа 1906. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. Проти^ с. г.

БРОЈ 36

КРЕТАН>Е КРИМИНАДИТЕТД у месецу јулу 1906. год. Према званичним извештајима окружних начелстава п Управе града Београда, у току месеца јула извршено је У Србији:

Детоубистава -

Нехогичних убнетава • •

• 4

Нокушаја убистава • • - •

Разбојништава

• 7

Силовања

Тешких телесних повреда

• 18

Наљевина

Опасннх крађа • ■ ■ • •

137

10.

Злонамерних поншнтаја туђ

[IX

ствари

• 32

Од изложених дела пронађено је:

Убистава

или

°/ / О'

Детоубистава

°/. /«•

Нехотичних убистава • ■

))

100

"/ /0*

Покушаја убистава • • •

7. / <>•

Разбојништава

))

°/ / 0

Силовања

))

100

"1. 10

Тешких телесних повреда

))

100

7 . / 0

Паљевина

))

7 / 0

Опасних крађа • • • •

))

7 /о*

Злонамерних поништаја ту-

})ИХ отвари

или 125°/ 0 .

Највећи број убистава извргпен је помоћу ватреног "оружја (24), затим помоћу оштрог (7), помоћу туаог (5), и задављивањем (2). Узроци са којих су ова убиства извршена леже : у освети за 15 случајева, у међусобној свађи за 10, у домаКој расари за 5, у користољубљу за 3, и у а фекту за I случај. За остала пет случаја узроци су непознати. Посматрана према местима у којима су извршена изложена убиства јављају се: у срезу јабланичком 5 (2 непронађена; освета), у срезу пооаво^тамнавском 2 (домаћа распра), у срезу хомољском 2 (1 непронађен: освета), у срезу прокупачком 2 (свађа; непознат узрок), у срезу косаничком 2 (освета), у срезу драгачевском 2 (сваћ,а), и по 1 у срезовима: врачарском (непознат узрок), космајском (свађа), колубарском округа београдског (свађа); тамнавском (освета), ваљевском (аФекат), власотиначком (свађа), неготинском (домаћа распра), брзопаланачком (непознат узрок), трстеничком (освета), расинском (освета), беличком (свађа), левачком (свађа), алексипачком (свађа), јадранском (домаћа распра). мачванском (освета), пожаревачког (сг.ађа), подунавском (непознат узрок), зајечарском (кориљубље), бољевачком (освета), ужичком (користољубље), ариљском (освета), студеничком (непронађено ; непознат узрок), и у вароши: Нишу (домаћа распра). Сем овога у току месеца јула пронађен је кривац по дслу извршеног убијства над Младеном Штерићем , које је извршено 27. Фебруара тек. год. у срезу моравском окр. пожаревачког. Детоубиства су извршена у срезовнма: лесковачком, параћинском (непро-