Policijski glasnik

БРОЈ 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 303

му иста има остати слободна, ради издржања љеговог и његове породице. Али. како жена његова са децом, живи одвојено, а не у његовој кући. то је М. Б., обвезан по реченом законском пропису одвојити сразмерно онолико, колико је за издржавање његове породице потребно." По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од П. августа 1906. год. Бр. 4344, поништио је ово решењо Министра грађевпна са ових разлога: Из акта овог предмета види се, да је суд вароши Београда, на тражење Косаре жепе жалиочеве, решењем од 10. Фобруара 1905. год. Бр. 4023., а на основу §§ 401. и 471. гра^анског судског поступка, одобрио забрану на половину нлате жалиочеве, а за обезбеду досуђеног издржања њој и деци јо.ј пресудом Апелационог суда Бр. 6080(904. год. По § 471. тач. 7. поменутог поступка, чиновнику и осталим тамо побројаним службеиицима, за дугове не може со задржати више од четвртине плате, а половина само онда ако сс повериоци једногодишњим обустављањем не би могли извршити. Другу половину плате не може ни сам чиновник дати у залогу, нити се може задржавати, сем случаја из § 58 закона о чиновницима грађанског реда. И кад је суд на оспову тога прогшоа одобрио забрану само на половину плаге, онда је поштанско-телеграФско оделење, по § 471. поменутог поступка, имало ту забрану и да извршује, по реду, који је одређен прописима § § 381. и 382. истог поступка. Ну кад је половина плате жалиочеве оптерећена ранијим обуставама, а жена жалиочева. хоће да се досуђено издржање обуставља из друге половине плате мимо судског решења, чему се жалилац противи, онда се у овоме случају нојављује спорно питан.е, за расправу кога је надлежан редован суд, по чл. 146. Устава, коме је требало Косару, жену жалиочеву, и упутити, јер без судске пресуде не може бити предмет извршоња друга половина жалиочеве плате. Са наведенога, Државни Савет је нашао, да је се Министар ненадлежно упустио у рвсираву овог спорног питања. Прн оценн питања о статусу појединнх дужннка, меродавнн су подаци нз оног доба, када је задрење учињено, а не кад се наплата дуга тражи. За наилату 896 динара дуга са интеросом и осталим досудама, колико је Прокоп Ђ...,, бив. бакалин из Лесковца, имао плаћати маси поч. Гавре Т., по осудном решењу првостепеног лесковачког суда од 19. марта 1901. године № 3492, начелник среза лесковачког узео је у попис непокретно имање дужника Ирокопа, и то кућни плац са кућом. После извршеног пописа, дужник 11рокоп, подносећи уверење суда општипе лесковачке од 6. новембра 1903 године № 12230, из кога се види, да се занима надничарским радом, представио је, да он према томе и определењу § 471. грађан. судског поступка, спада сада у ред земл.оделаца, и да му се као таквоме по за-

кону не можћ продати кућа с плацем за приватне дугове, — па је молио, да власт предходно донесе своје решење, па тек тада, пошто то решење постане извршно, да приступи даљем раду по овом предмету. Начелник срески , налазећи да се из уверења неспорног судије лесковачког првостепеног суда^ од 30. априла 1901. године № 10657., види, да је дужник Прокоп под 27. јулом 1888. године Бр. 4388. протоколисао код истог суда бакалску и ћурчијску радњу, те да се, према томе, пошто не подноси никакве иротивне овоме доказе, благодејање из § 471. грађанског судског поступка на њега, као таквога, не може односпти, решењем од 10. јануара 1901. годипе № 19159|903. год. одлучио је, да се пописано имање дужника Прокопа, за наплату овог дуга, изложи продаји, а њему стоји на расположењу право, да иротиву продаје употреби правно средство. Ово решење одобрило је начелство округа врањског, а регаење овога Министар унутрашњих дела. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је, решење Министрово, из разлога у њему изложених, нравилно и саобразно закону, па је с тога одлуком својом од 11. августа 1906 год. Бр. 5167 одбацио жалбу као неумесну. вд. в.

ИЗ СТРАН0Г СВЕТА

На прагу кривичне неурачунљивости. - Једне зимске ноћи 1904. год. Кирик Л>. у П. удавио је своју жену Александру. Сам је признао, да је жену лишио живота на тај начин, да је пре тога наредио жени, да намести поотељу на патосу и да се спреми за брачни сн.ошај. па кад је по његовој жељи она легла доле, он је обема рукама стегне за врат и давио је дотле, док није са свим престала дисати. Кирик је мислио, да ће његова народба наићи на отпор и да ће то дати повода свађи. Ту је свађу он баш и желео, јер је њоме хтео да оправда евоје зликовачко дело. Александра је услед шсст порођаја. била физички ослабила и из тог је разлога одбијала мужу сношаје, којима јој је он доса^ивао често и дању и у дане поста, што је вређало њене ре.тгигиозне осећаје, те је услед свега тога при сваком таквом акту долазило до крупних речи; али те ноћи је баш случајио пзостала та сва1)а, те Кирик ништа није имао у своје оправдање. У њиховом домаћем животу био је јогп један разлог распри. Кирик је од неког вромона једва што год радио и ни мало се није старао за кућевне потребе. Александра му је за то пребацивала и тиме побуђивала у њему љутњу. Свој рђав живот покушавао је правдати болошћу. И заиста <;•!> пре неколико Месеца био десио такав случај, кад је радио са тестером у шуми , једно се дрво срушило и новредило га по глави. Од тада је боловао од јаких болова углави; противу њих је употребљавао један општи лек,

па кад он није помогао, метао је око главе један гвозден обруч, који је често по читаве дане носио, да би (као што он вели) спречио да му не прсне глава. И поред лечења у болници, болови му нису прошли. Необични начин лечења, који је имао Кирик, дали су повода да буде подвргнут посматрању његове дугаевне урачунљивости. Стручњаци су дали мигаљење, да је Кирик душевно здрав, а означили су да је хипохондрија болест, од које он пати Порота га је за убиство жене огласила за крива и осуђен је на смрт, али му јо та казна у путу милости замењена тешком двадесетогодишњом робијом. Једино би се јога могло узети као мотив убиству то, да је се Кирик хтео отрести својс слабе жене за намирење сексуалних потреба, те је убио њу, да би се могао оженити другом, физички јаком женом. Женсва слабост и сујета узрок фадсификату. — Септембра месеца прошле године кривична комора једнога суда у Берлину имала је да донесе пресуду но овоме интересантноме спору. За ФалсиФикат је отајала пред судом Катарина К. рођена фон II., из високе и угледне чиновничке Фамплкје, рођена 1852 године, удата али раздвојена. Васпитана је строго и мало је имала прилике да стекне шире знање о свету и да упозна људе. Остав дотле неудата, 1900 године оста.не без родитеља и у исто време постане наследпица имања у вредности неких 160.000 марака. Тада упознаједнога загонетнога странца по имену Н., и ,'оме. према њој недостојноме човеку, поклони она велику наклоност, онакву, какву често можемо орести код уседелица. У својој недотупавности веровала је, да ће је тај човек најсигурније волети, ако му као »мираз® препише на његопо име 80.000 марака, преварив њега и државну власт на тај начип, што је приликом ступања у брак поднела ФалсиФиковану крш геницу, у којој је од годпне 1852. направила 1859. ФалсиФикат је остао ненримећеи у почетку, али је онадоцније, гоњена грижом савести, признала своме мужу целу ствар. Доцније је Катарину сам муж (који се раздвојио пошто је страћио »мираз") тужио за то кривично. Пред судом је дело потпуно признала, правдајући своју кривицу да је учинила услед женске слабости и из сујете. Осуђена је на један дан затвора. Крађа из отрасти за имаовином. Дрводељски калФа Јохан Б. од II. у току 1903. и 1904. годино извршио је у католичким црквама осам крађа разних црквених утвари, као што су путири, Фигуре Христово, чираци, уоквирене реликвије, свеће. Новац је увек остављао недирнут. Он је био на раду у једној државној радиоиици, а крађе су извршнване увек у недељне и празничне дане или у време када се не ради у државној радионици; у тим крађама никада није ухваћеп на делу. Сем тога извршио је једну крађу у радионицу свога бившег послодавца, одневши том приликом разно дрводељско оруђе и један џенни сат. За ове крађе осу^ен је свега на годину и по дана затвора, попгго су му узете у обзир све