Policijski glasnik

СТРАНА 324

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ПРОЈ 39

ЗДОЧИН У БУДУЋ.НОСТИ — Чезаре Ломброзо Тешко је то прорицати будућност, нарочито у једном питању, које се наб тако много тиче; јер »пето ргорће1;а 1П с1ото виа.® Ја зацело не бих узимао на себе ту одговорност, да ма и у крупнијим потезима оцртавам какав Ке у будућности изгледати злочиначки свет, да нису идеје моје школе примљене у разним де • ловима цивилизованог света, као у Аустралији и Енглеској, где је поодавно уведено више реФорама које предлаже моја школа. Прибелешке о томе гласе веома одређено и подробно, и за њих имамда захвалим на првом местудоктору Коглану, који је стекао особитих заслуга за аустралијску криминалогију; захваљујући њему и аустралијској влади, која нема луде и тесногруде ограничености многих европских влада, могао сам добити једну копију аустралијског албума злочинаца и на тај начин криминолошку студију допунити у сваком погледу. Из успеха, који су поетигнути у Аустралији и Енглеској, могу се извести и уопште корисне поуке. То је бар моје убеђење; и ма да сам на чисто и с тим, да ће искрснути противници мојим закључцима ја их ипак не ћу прећутати, јер сматрам да је дужност сваког човека да колико год више може ради на умањивању друштвених опасности. Из предатог ми материјала види се јасно, да се злочин у Аустралији умањује и по броју и по тежини. Ма да се становништво удвостручило, ма да се веома повећало насељавањем које је од 100,600 у години 1889 порасло на 141,000 у год. 1898, преваре, паљевине и покрађе спале су на трећину, докле су се убиства свела на половину а разбојништва на три четвртине. Неки мали изузетак чине телесне повреде, које су се попеле од 95 на 109, односно од 16 на 20. Један једини знатнији пораст може се констатовати код тако званог злочина против морала, на име код атентата на девојчице. Број тих злочина се за десет година удвостручио. Осем тога јако су се увећале и осуде против пијанства; оне су порасле од 30 на 1500; али овде нам ваља напоменути да алкохолизам само с тога стално расте и пресуде против пијанства се само стога множе, што се раније нису употребљавале никакве погодне мере против тог порока као у осталом цивилизованом свету. Али злочини, који потичу из користољубља или невоље, одиста се умањују. Узрок је томе можда и околност што је жито јевтино, те нема онај утицај, који има. у Европи код сваког злочина. Уосталом велики број мојих реФорама уведен је не само у Аустралији већ и у Енглеској, те се и тамо од неколико година виде исте појаве. Убиства су се за 8 процената умањила, покрађе за 30, прављење лажних новаца за 34, злочин против јавног реда за 35 ироцената. Напротив и ту с-у се као год и у Аустралији злочини против морала удвојили; дечји криминалитет испод 12 година развио се од 24 на 29 процената, а напро-

тив криминалитет од 12 до 16 година, нарочито од 25 година, спао је. То исто може се констаговати у Женеви, где су злочинци или злочин сведени на пет шестина,, а : преступи на две трећине. * * * Како сад човек да објасни то чудноваго опадање злочина, кад је оно у противности сасвим догађајимана свету ? Јер у самој Немачкој, која је једна од најнапреднијих европских земаља, видимо да злочин и преступи стално расту, видимо да се број злочинаца у поврату готово удвостручава. У Аустралији се то огромно опадање злочина може објаснити социјалним реФормама, које тамо чак и пролетера економски боље обезбеђују него гато су у Европи обезбеђсни чиповници; други је разлог тај што је становништво расуто по изолованим Фермовима и што преоблађује пастирство, које је мало предиспоновано за злочин , као напослетку и то што се против корупције младих људи води сталан, непрекидан рат. Тако је у години 1898. примљено у домове за поправку 12.964 деце, а сва напуштена или сиромашна деца предата су приватним домовима на владин трошак, која је у том циљу издала 1,250.000 Фуната стерлинга — а то је двадесет пута више но у Италији за становништво од четири милиона, што чини једну седмину талијанског становништва. Исто тако жесток рат води се сад и против алкохолизма. што нам сведочи знатан број осуђених лица због пијанства. И потрошња алкохола опада сад из г,одине у годину, тако да се потреба поједине индивидуе ограничава на 2,21 галона докле је раније износила 2,75. Сличне мере су се употребљавале у велико у Женсви и у Лондону, где су дечје колоније, домови д-р Бареада, школе за поправку и т. д. чинили права чуда да би децу отргли од примамљивости злочина. Све те установе и сви ти заводи прави су расадници морала и врлина. Влада, приватна и религиозна удружења, здружују своје тежње против алкохолизма, смањујући број крчама или их замењујући чајџиницама и јавним бесплатним представама које би на место надражаја што га човек троши у алкохолу пружале му одиста племенит надражај. Енглеска је такође прва земља на свету, где већ готово од пре једног столећа постоје заводи за душевно болесне злочинце, докле се правнпци латинских земаља већ при спомену те речи најеже и ужасавају. До душе у Аустралији и Енглеској и покрај свих тих мера изобилује се злочинцима у поврату. У Енглеској видимо, да су се злочинци у поврату, који су у години 1894. износили 55 од 100.000, повисили у години 1898. на 60 од 100,000, докле аустралијска статистика показује од 28,332 осуђеника. 3200 злочинаца у поврату (по 2 пута) 961 злочинац у поврату Дпо 3 пута) 380 злочинаца у поврату (по 4 пута)

181 злочинац у поврату (по 5 пута) 104 злочинца у поврату (но 6 пута) Дакле реФорме које.су уведене у примену у Аустралији и Енглескиј веома еу корисне иротив злочинаца из навике и душевно болесних злочинаца, а наротив не помажу код рођених злочинаца, који чине језгро злочинаца у поврату. Кад би се сад осталим већ нрактично изведеним мерама додали још заводи за оне злочинце који се не могу поправити, душевно болесни злочинци стално држали у лудницама или рођени се злочинци пренели за цео живот на далека острва, где би радили пољске послове, број злочинаца у иоврату знатно би се смањио и напослетку сасвим ишчезао. У првом реду сразмерно кратке казне немају готово никаква утицаја на злочинца. оне стварају пет до шест пута на тридесет до четрдесет случајева рецидивисте и имају за последицу све могућне штете; јер огромне суме новаца стају њихова притварања, осуђивања и држања у тамницама к , а већ и да не спомињемо штете, које они наносе друштвеном животу у времену кад су слободии. * * * Мислим да могу без претеривања тврдити да, кад би се пригрлиле идеје моје школе и у исти мах увеле социјалне и економске реФорме, које модерно друштво не може више одбијати, да би готово потпуно нестало оних многобројних'злочинаца из навике, који се у току времена по тамницама спреме за проФесиоиалне злочинце. Тада би се умањио и број рођених злочинаца, који по својој природи теже ка пороку. Оно истина је да с новим напретцима долазе и нове прилике за злочин, те би се код таквих околности морали уопште умножавати злочинци из навике. Цивилизација ствара из дана у дан пове надражаје или инструменте, који подстичу на злочин или га помажу. Осем вина имамо опијум, етар, велосинед, аутомобил, телеграФе, ФотограФију, штампу: све су то напретци културе, али све и проузроковачи нових зала. Подсећам само на крађу велосипедима и крађу велосипеда, које су постале епидемичне, одвођење малолетних на аутомобилу, преваре и ФалсиФиковања телеграФом и телеФоном, изнуђавања и клеветања у новинама, лако распростирање неморалних слика фотограФијом, ФалсиФиковања и преваре у области обезбеђења живота. Све нове добити технике само су нови облици опијања које није ни мало мање опасно но опијање алкоходичара. Али једна просвећена влада ће баш у тим новим инструментима за погпомагање злочина потражити и наћи средство за његово угушење. Велосипед, телегра®, телефон и ФотограФија могу врло добро послужити у изналажењу злочина. Објаве и слике злочинаца у новинама припомажу знатно-, да се олакша њихово хватање. И ту чине веома добре услуге домови за умереност а пре свега бесплатне представе духовно знатнијих комада и као превентивне мере су за најбол,у препоруку. То исго важи