Policijski glasnik

СТРАНА 356

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

В1'0.1 43

Олсхаузен вели: »Како се повреда дужности заполагање заклетве (ЕМеарШсМ) само тада казни, када је заклетва, као и остали слични деликти, учињена пред влашћу, то се она има сматрати као кривица, посредно учињена противу државе, кривица којом се доводи у опасност јавна управа, а посебице правосуђе«. 11 ) Од овога гледишта одступа X. Мајср, који је учинио нарочиту поделу ових деликата. Тако он је у једну групу ставио ФалсиФикат исправа, ФалсиФикат новаца и кривоклетство. Ову групу он је назвао: деликти противу правнога саобраћаја. Ови деликти по његовом мњењу могли би се узети и као деликти противу јавне часности (Тгеие ипс1 01аићеп) или противу рићНса ЈМез, само би ири овој подели више била истакнута морална неже ли гхравна страна деликта. 12 ) Хелшнер вели: »Да лажна заклетвајавнучасност (Тгеие ипс! 01аићеп) вређа, не може подлежати сумњи, но ипак то не може бити од решавајуће важности за систематски положај кривоклетства и за питање које је право овде објекат кажњивога напада. Противу јавне часности иду сва дела. којима се истина изопачава и други тиме варају, а околност, што се разна казнима дела слажу у равној моралној повреди истине, не може бити од битнога утицаја у кривично-правноме погледу. Са изузећем приватних деликта, учињених помоћу какве обмане, могу се као деликти противу јавне часности само такви узети, којима је главни моменат — не повреда права, учињена средством изопачавања истине, — већ само изопачавање истине. Њима се сигурност правнога саобра' ћаја доводи у опасност и тиме вређа рићНса Меа, као неопходно друттвено добро. Са. овога гледишта ставиО је немачки казнени законик ФалсиФикате новаца и исправа као деликте противу Мев рићНса, при чему би могло доћи у питање, да ли се овој класи деликта не би имао дати и већи обим. Да је и кривоклетство способно да доведе у опасност сигурпост друштвенога саобраћаја, на сваки начин истина је, али то не важи за све случајеве кривоклетства. Ну мора се сматрати да је погрешно, да се интерес уређенога правосуђа, за које је кредит заклетве битни услов, сматра као потчињен чувању рићПса Нс1е8. Не, посредни, него је непосредни предмет злочина интерес уређенога правосуђа или судска власт државе«. 13 ) Наше је мњење, да и ако од правилнога систематизирања деликта, можда нема какве битне, практичке користи, ипак у научноме смислу оваЈ посао има несумњиве вредности. Најзад и сувремено

и ) Олохаузен отр. 570. 12 ) Мајер отр. 724. 13 ) Хелшнер II., отр. 904. Овде Хелшнер одаје хвалу Лиету за го што је он јаоно утврдио овај положај деликта у казненоме систему и ако је Бернер још пре тога ту мисао изнео. Само он замера Листу, што овај вели да је кривоклетотво кривица и противу државне управе, само за то, што се завлетва евентуално може изузети и од стране друге које власти, а не само од суда.

законодавство мора тежити и што правичнијем систематизирању деликта, јер тек кад сваки деликт у казненој системи дође на своје место. може бити говора о потпуној сређености казненога законодавства. Што се тиче тачности изнетих погледа поменутих учених правника на положај овога деликта у казненоме систему, ми напомињемо да нема одређене норме, која би била основица овога груписања. За то се груписање може учинити са. разних иолазних тачака и онда се. наравно добијају и разни резултати. Тако Биндинг, са изнетим његовим мњењем, остао је усамљен, а ипак по нашем схватању оно није без основа. Он Је узео један битан а ипак свима деликтима, које је он ставио у једну групу, својствени моменат —• казниму повреду правих доказа — било то у суду или код власти или ван ове, па је с погледом на овај битни и заједнички моменат учинио ново груписање означених деликата. Већина других правника стављају опет кривоклество у деликте противу правосуђа по томе, што исказ, утврђени лажном заклетвом, доводи у опасност Правосуђе, јер је кривоклетство само онда казнимо, кад је учињено пред надлежном влашћу или судом, у цељи прибављања правнога доказа учињеноме исказу ; ирематоме кад се положи заклетва на лажни исказ, даје се лажан доказ, а то очевидно шкоди правосуђу. У осталом ми смо овде нарочито изнели гледиште Виндинга, као оригинално. Нека би се баш и узело да оно није тачно, ипак држимо да га је требало изнети, јер то доприноси потпуности овога предмета. 14 ) 3) Појам заклетве. Под заклетвом се разуме тврђење истине уз позивање паБога. Тако код свију врсти заклетви употребљују се речи »Заклињем се Богом« и при закључку »Тако мени Бог помогао. 8 Ну, све врсте заклетви у главноме се своде на то: да су понуђене или враћене или наложене (Хи^езсћоћеп, 2игиск§-е8сћоћеп ос1ег АиГег1е§1;). Норме заклетви одређују процесуална права, како грађанско тако и кривично. Према томе, да ли се прво полаже заклетва, па онда даје исказ, или се прво даје исказ, па после исти заклетвом утврђује, заклетве се деле на: иромисорске (УогеМ) и асерторске (^асћеШ). Првима се обећава да ће се казати истина или да ће се нешто учинити или неучинити, а другима се утврђује истинитост већ изнетих Факата или мнења. По нашем процесуалном праву предвиђене су заклетве, и то по грађ. суд. поступку: а) сведочка § 234. б) парничарска: главна, допуњавајуКа, вредност опредељавајућа и откривајућа. § 280.

14 ) Признајемо да је штета што нисмо имали при руци ни доцнији Уџбеник Биндинга ни дела Лиетова Мете1(1 ипс! Ра18сћез 2еи§Ш8 Беч 1870. и Б1е Еа1зсће Аизза^е уог Оепсћ!;. Грац 1877. Међутим зарад читалаца, који би имали Листово дело В1е Ра18сће Аизва &е, ми ћемо га овде по другим писцима наводити и означавати са: Лист, Лажни Исказ.

в) заклетва веттака § 259.. Све су ове заклетве асерторске. сем заклетве вештака, која је иромисорска. Само главна заклетва може бити пануђена или новраћена — § 283. гра!). суд. пост, — све друге заклетве јесу наложене. (настаииће се) ТЖз ПРОЈЕКТ ЗАКОНА 0 УГЛОВНОЈ ОСУДИ. (СВРШЕТАК) Члан 2. Ако осуђеии на основу члана 1. учини које хотично кривично дело у времену за које је казна одложена и за исто буде осуђен, ма и доцније, на лишење звап.а, на затвор или на коју тежу казну, сматраће се да је одлагање извршења прве казне прекинуто, и обе ће се казне извршити нескраћене. Ако је ново кривично дело нехатно извршено или ако је хотично, алије његов виновник осуђен на блажу казну од лишења звања или затвора, суд ће решити, но процени природе оба кривична дела: хоће ли се одложена казна одмах извршити или ће се извршење и даље одложити. Нађе ли суд, да и извршење нове казне треба одложити, истом ће пресудом утврдити и рок томе одлагању. Буде ли одлагање условљено накнадом штете, па протекне рок одређен за њу, а осуђени исту не плати, одложена ће се казна одмах извршити, осим ако су узрок томе биле околности, које се не могу њему принисати у кривицу. Суд ће моћи у том случају одредити нов рок за плаћање накнаде, а моћи ће досудити одлагање и без ње, ако би стекао уверење да осуђени није у стању да је плати. Члан овај, као што се види, предвиђа три случаја, у којима се може наредити извршење условне <суде: а) ако је осуђени на ову осуду, у времену за које му је казна одложена, извршио хотично какво ново кривично дело, и за исто кажњен лишењем звања, затвором или којом тежом казном, као н. пр. робијом или заточењем. б) ако је ново дело извршено нехатно, или хотично али је досуђена новчана казна, и в) ако досуђена накнада штете није плаћена у одређеном року. У првом случају досуђена условна осуда мора се опозвати, а у другом и трећем случају осгављено је суду да ово цени. Ни у пројекту ни у побудама ништа се не вели шта ће бити у оним случајевима кад осуђени није у стању да плати новчану казну, те му се с тога она мора заменити затвором (§ 28. Казненог Законика), као и у елучајевима кад је пресудом предвиђена и једна и друга од ових казни, али је несумњиво да и ови случајеви иотпадају под други став исписаног члана.