Policijski glasnik

СТРАНА 358

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

ПОУКЕ И УПУТИ Купац непокретног нмања на јавној лицитацији дужан је да положи куповну цену, пошто буде претходно поступљено по § 507. грађанског судског поступка, За наплату 1145 динара, колико је Тодор М., из Вел. Нчелице, имао плаЈ.ати Ловану Р., ондашњем, власт среза левачког, путем јавне лицитације на дан 22. августа 1899. године, продала је непокретно имање дужника Тодора, које је уступљено Вуку М., трговцу из Вел. Пчелица, као највише давшем лицитанту. Противу ове продаје изјављенаје била жалба јагодинском ггрвостепеном суду, и после дужег времена суд је актом од 26. новембра 1904. године Бр. 21537 врагио среској власти акта овог предмета с напоменом, да је жалитељ одустао од жалбе. На основу овога извештаја, среска власт сматрала је, да је продаја у сили остала, па је решењем од 26. новембра 1904. године Бр 13733., позвала купца Вука, да куповну цену положи у року од три дана. Али како он није у остављеном му року, па ни после пет месеци, куповну цену власти иоложио, то је среска власт на штету његову одредила другу продају овог имања за 10-ти мај 1905.год. Поводом одређене поновне продаје имања, купац Вук на протоколу од 26. априла 1905. године Бр. 4129, изјавио је код среске власти, да по наређењу није поступио и новац положио само зато, што је држао да није каква грешка до јагодинског ирвостепеног суда, па је чекао док се жалитељ по жалби одбије од тражења; али како се сада у томе уверио, то је молио да му власт куповну цену прими и одређену продају од извршења задржи. По овоме среска власт је решењем од 26. априла 1905. године Бр. 4129. одлучила, да се од купца прими куповна цена са 6"| 0 интереса и да плати огласну таксу па кад то буде учинио, да се одређена продаја на шгету његову од извршења задржи. По жалби дужника Тодора, ово је решење поништило начелство округа моравског примедбама својим од 30. маја 1905. године Бр. 6492, нашавши, да купац Вук није могао новац полагати, већ је требало одредити продају на његову штету, сходно § 483. грађ. суд. иоступка. Кад су ове примедбе саопштене купцу Вуку, он је акгом својим од 22. јуна 1905. године поднео у овереном преиису: решење првостепеног јагодинског суда, решењо Касационог Суда и рецелис по коме је решење Касационог Суда предаго 13. априла 1905. године, из којих се прилога види, да је у оном времену , кад је позват да новац положи и одређена друга продаја, још вођен спор по овој продаји. Среска власт, усвајајући примедбе окружног начелства и ценећи поднете доказе од стране купца Вука, узела је понова у оцену овај предмет, паје нашла: 1. да саоаштење купцу Вуку, да куповну цеиу положи, није извршено сходно § 507. грађанског судског поступка, и

2. да решење о одређењу нове продаје није донето сходно § 484. грапског судског поступка. С тога је решењем својим од 25. јуна 1905. године Вр. 6406. известила дужника Тодора, да се поновна продаја, на шгету купца Вука, не може одређивати, пошто је новац у законом року положио. Ово решење одобрило је начелство округа моравског, а решење овог Министар унутрашњих дела. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 3. октобра 1906. год. Бр. 6493. одобрио је решење Министра унутрашњих дела, а жалбу одбацио као неумесну. Упражњена места општинсних одборника у варошким општинама имају се попунити новим избором. Према решењу суда општине књажевачке од 20. Фебруара 1906. год. Ј\« 1067., од одборника и заменика, изабраних 15. јануара 1906. године, услед сродства чл. 71. закона о оиштинама — нису уведена у дужност два одборника и два заменика. Како у закону о општинама није предвиђено : на који се начин уиражњена места одборника и заменика имају попунити, да ли повим избором, или по реду са оне кандидатске листе са које је место уиражњено, то је одбор општински 26. марта 1906. године донео одлуку Бр. 2391, да се упражњена места одборника и заменика попуне по реду са оне кандидатске листе, са које су места упражњена, без новог избора. Незадовољан овом одборском одлуком одлуком, Димитрије П., трговац из Књажевца. изјавио је жалбу непосредној надзорној власти, наводећи да је одлука одборска неправилна с тога, што одбор оппггински ни једним законским прописом није овлашКен да одређује и оглашава за изабране часнике општинске, већ је за то, по чл. 54. о. закона о општинама, једино надлежан бирачки одбор. Према томе да су се упражњена места имала попунити новим избором, а никако по реду са кандидатских листа, са којих су места упражњена. Надзорна власт нашла је . да је одлука одборска умесна и у духу закона донета, јер кад је законодавац у опште изнео пропорционално начело избора одборника у варошким општинама, онда је природно и у духу закона о општинама донета одлука, да на место изабраних одборника код којих је наступио случај из чл. 71. закона о општинама, дођу одборници са њихове листе, који по реду иду. — Овде није случај избора одборника. нити је одбор узео на себе дужност бирачког одбора као што жалилац мисли, већ је овде један изузетан случај, о коме суд и одбор онштински мора претходно да води рачуна, да није међу одборницима наступио; на ако је наступио, да у том случају одређује на њихова места друге одборнике, пазећи да сразмера одборника но кандидатским листама буде она, коју је бирачкн одбор већ поставио.

— Са ових разлога, а на основу чл. 54. т. и чл. 152. закона о онштинама, надзорна власт својим решењем Бр. 51201906 год. одобрила је поменуту одборску одлуку, а жалбу одбацила као неумесну. Нротиву овога решења, Димитрије је изјавио жалбу Државном Савету, и у њој навео. да решење не одговара закону, поред раније наведених разлога, још и зато, што ни један законски пропис закона о општинама не прописује, да се упражњена места одборника попуњавају редом са кандидатских листа, већ се одборници бирају од стране општинског збора, и њихов избор проглашава бирачки одбор, а не општински одбор. Државни Савет нашао је, да решење надзорне власти не одговара закону. Ни једним нрописом по закону о онштинама није предвићен случај, да су у варошким општинама упражњена места одборника и њихових заменика попуњавају лицима, која долазе одмах по реду у оној кандидатској лиоти, из које је одборник или заменик, и којега место има да се попуни. Како дакле у закону о општинама нигде није нарочито предвићено, како има у оваком случају да се поступи, онда за таква упражњена места треба наредити нов избор. С тога је Државни Савет, на основу чл. 170. закона о општинама поништио ожалбено решење надзорне власти. Одлука Државног Савета од 26. септембра 1906. год. Бр. 6145. м. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1. Суд општине александровачке, актом својим од 25. августа ове год. Бр. 3902, пита : »Да ли писари варошких општина морају, на смену, дежурати, ноћу с кметовима по вароши ради одржања реда и безбедности ? Ако морају, онда каква им је дужност — могу ли они ухапсити оне, који пијанче, праве неред и туку се, као и оне, који у невреме лутају по варошици, ако на опомену не би одмах отишли својим кућама, па били ови познати или не ? Моли се уредништво, за што скорије обавештење." — На ово питање одговарамо: Из чл. 115. закона о онштинама, где су побројане дужности општинских деловођа — писара, не могу ?е извести за њих и те дужности, да они ноћу дежурају са кметовима но вароши, ради одржања реда и безбедности. Али, ако се у оскудици других органа, кметова, полиције и т. д. одреде нарочигом одлуком општ. суда, да и то раде, па се они сами против тога не буду жалили, да то питање расправе надлежне власти, онда, они сами пристају на једну дужност више и треба да је савесно врше.