Policijski glasnik

ВРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 363

СТРУННИ ДЕО ПИ*Ш№4КА ДзУБОМОРД. (НАСТАВАК) По свој нрилици истога је порекла и исте природе и она иојава, да је обично љубоморан пијанац ове врсте у исаоља,вању своје страсти мпого обазривији, него што су љубоморни пијанци оних других врста — нарочито у почетку своје болести. Тако н. пр. он неће »своју неверну жену« онако сурово и јавно пред целим светом нападати — као што то обично чине потатори, обузети пијаначком љубомором оне друге врсте — него ће се ииак »разумно« савлађиваги. Сузбијаће и притајиваће своју страст неко извесно нреме, али не у намери, да је тако сасвим савлада, него да међутим добро размисли и пресуди, како ће »целу ствар што лакгие доказати," и на чисто извести. Трагаће и испитиваће у томе иравцу све дотле, док не успе, да за своју сумњу прибере толико доказа, колико му се учини да је потребно. Тек онда ће те доказе изнети и на свој начин употребити. Па и при сабирашу доказног материјала нротив неверне жене и њених љубазника показује љубоморан пијанац у овој врсти љубоморе више свесне саморадње, разбора и доследности. Не зауставља се тек површно и сумарно само на оним нрилнкама и појавама, које оу се тренутно стекле и јаче истакле, да ону сумњу у њему изазову — као што смо _то видели код пијаначке љубоморе оне друге врсте — него брижљиво тражи, иа махом и налази све вигие и вигие нових момената, који га у тој сумњи утврђују, и којима ће касније као доказима своју оптужбу поткрепити. Његови закључци у томе правцу нису тексамо тренутне комбинације и лако везане релације, него баш производи дужег и дубљег посмаграња; свестраног, компликованог размишљања, а по гдекада и тако оштроумног резоновања, да и другима могу импоновати. Сваку појаву и сваку ирилику, која би ма из далека имала какве везе с особама и предметима његове љубоморе, подвргава оп брижљивом проучавању и строгој критици. Тако ће н. пр. и најобичније писмо своје жене или друге које сумњиве особе испитивати до најситнијих иојединости: иеуморно проучавати и његов облик и његову садржину — све дотле, док најпосле (у оном предубеђењу) и опет на њему не нађе нешто, што ће му сумњу потврдити, а доцније и као доказ послужити. По гдекада -је у томе тако стрнељив и консеквентан, да га месецима једно питање интересује; да месецима за једним трагом иде, док се најпосле не увери, да је доиста у томе успео. Има случајева, кад му ни то није доста, да само траг прати, него још и сам на свој начин покушава, како би нове доказе вештачки изазвао — подмећући лукаво замке онима, на које сумња, не би ли се у њих ухватили. У тој намери прави н. пр. на но-

стељи, на вратима, на прозорима, на натосу и т. д. нарочите знаке, по којима би касније могао познати, је ли му жена »примала какве посете;" шта се све за време његовог одсуства код његове куће збивало и т. д. Штавише: сам намерно и подмукло ствара својој жени и својим супарницима згоде и приликеза састанке и договоре, не би ли их тим начином што лакше искушао и у неверству ухватио. — А како је обичио такав болесник већ и онако том сумњом толико обузет, да све те податке и све те нокушаје, ма како они испали, ипак на свој начин тумачи: то је онда. сасвим природно, да ће резултатињеговог истраживања махом испасти позитивно — т. ј. да ће болесник у свакој такој нрилици наћи за себе доста и довољно поуздана доказна материјала, како би неверну жену и њена љубазника могао на одговор узети. Али не само садашњост, него и цела ирошлост брачнога живота (или ванбрачног саживљења) служи љубоморном пијанцу ове врсте као извор, из којега ће црпсти доказе за оптужбу против своје жене и њених саучесника у браколомству. С тога је у пијаначкој љубомори те врсте сасвим обична појава, да се болесник враћа чак и на поједине моменте из дад>е прошлости свога живота; да их у томе правцу испитује; да о њима на тој основи размишља, и да их у томе смислу процењује. Подгревајући и претресајући тако поједине догађаје из ранијих времена свог брачног живота љубоморан пијанац те врсте гледа их сада већ »другим очима« (јер је подутицајем оне сумње), а то је опет узрок, за што увек нађе повода, како ће и најобичнији податак тумачити онако, да одговора данашњем његовом душевном стању. Тако н. пр. често исгштује датум, кад му је које дете ро^ено, па по тим датумима срачунава, кад га је жена могла зачети. Ако му се ти рачупи тачно — на дан — не подударају са неким његовим рачунима из брачног живота, оида је то потпун доказ, да му је жепа то дете ванбрачно зачела 1 ) И сад му се тек »отварају очи«; и сад му тек постаје све јасно: — зашто се н. ир. при рођењу тога детета лекар онако необично понашао ; зашто се бабица онако »збуњено и чудно с породиљом дошаптавала«; за што је баш то дете плаво, а сва му друга деца црномањаста или смеђа; за што се то дете од њега увек склањало и туђило; за што су и сама деца ирема њему друкчија била и т. д. Шта више, сад се тек »добро сећа«, како се и сама жена о свему тома »нехотице и случајио издала, или како мује супарник све то у полу »признао«. — Најпосле има и таких случајева, где љубоморан супруг те врсте заилази још у ранију ирошлост своје жене, и из ње црпе свој доказни материјал. Сећа се н. пр. поје-

1 ) Леи иример те врсте наводи Креиелин. Један болесник — иначе потатор — није хтео да призна •;воје дете као брачно — само за то, што је он у оном времену, кад се оно могло зачети, био неколико дана на путу. У његовом одсуству сусед је његовој жени помагао, кад им се крава телила — и ако то, по његовом мишљењу, никако није било потребно. КгаереНп; 7. АиН.; стр. 131.

диних момената из њеног девовања и ашиковања с другима; претреса појединости из времена, кад је била за њега испрошена; иодвргава строжијој критици све доживљаје њихове прве ноћи... ит. д.: паихсада — под утицајем оживеле сумње —- тумачи тако, да му ти подаци служе као доказ за брачну неисиравност његове жене. Разуме се, да је и то сеКање љубомориог иијанца те врсте врло често варљиво и неиоуздано. Или су сами подаци уображени и неистинити, илиим је тумачење погрешно, — а то је сасвим природно. Ваља увек на уму имати, да је такав болесник вазда под утицајем својих варљивих идеја, на да су и његова опажања из прошлости и његова тумачења тих опажања тог истог порекла, или бар тесно везана зањих. Зато таки болесници често — и нехотице и несвесно — у томе смислу испредају, измишљају и лажу, или бар своје сећање према томе правцу коригују, удешавају и дотерују — дакле управо у својим илузијама и иодатке из ирошлости фалзификују. — По гдекада — и ако баш врло ретко — дешавају се случајеви, да такав болесник добија и халуцинације (зепзиит ГаИасЈа ећгтва) — као што смо их видели код оне друге врсте пијаначке љубоморе. Обичне су халуцинације органа за мирисање (носа), јер је то чуло и онако тешње везано за сексуалан живот. Ни у даљем току болест не мења свој карактер и често свршава сличним катастроФама, као и оне раније врсте пијаначке љубоморе (иасиљем, самоубијством, убиством жене, деце, а по гдекад и супарника и т. д.). Ш.та више: и у нарочитим стручним заводима, где се одржава потпуна апстиненција.од алкохола, не показује баш знатан успех. На против: има случајева, где се код таких болесиика још тиме, што их од куће и породице одвојимо и у стручан завод сместимо, поједини појави болести — нарочито за прво време болничког лечења — још појачају И сам тај корак своје породице или својих пријатеља тумаче таки болесници на свој начин: т. ј. као згодно смишљену и вешто изведену махинацију своје неверне жене и њених »пријатеља«. Њиховим утицајем и заузимањем пошло је њој за руком, да, крунише »своје грехе и своја недела«, те да га још и за луда прогласи. »Стрпали су га здрава — читава у лудницу — само за то, да га с иута уклоне, како им њиховим забрањеним и грешним односима не би сметао. Нису ни од тога презали, да га злочиначки жива сахране, кад већ нису могли успети. да га на други начин упропасте«. Таком схватању ситуације одговара од прилике и држање болесниково ирема целој околиии, а нарочито ирема жени и њеним »иријатељима«. Њене посете болесник махом и не прима. »Не ће да је види«, јер је тврдо уверен, да она к њему долази само у намери, како би га што лакше упропастила. Ако је баш и прими, пази јој на сваки миг и на сваку реч. Нарочито је не пушта из очију, кад се она обраћа лекару или болничару. Ако се још усуди, да се с њим баш »дошаптава« и »догунђава«, већ му је »јасно«, ■ да је