Policijski glasnik

СТРАНА 382

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46

за горооечу, али је Државни Савет узео, да тај навод не би могао да буде разлог за поништај овог избора. С тога је окружни начелник, налазећи да је одлука неправилна, на основу чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, задржао исту од извршења својим решењем. Министар Унутрашњих Дела нашао је, да је решење окружног начелника правилно, јер је Илија изабран и признат за окружног посланика пре измена и допуна у закону о општинама од З.децембра 1905. године (чл. 53. в.) па је с тога писмом својим од 25. септембра 1906. године Љ \ј 20371 у смислу чл. 14. зак. о уређ. окр. и срез. послао сва акта овог предмета на решење Државном Савету. Државни Савет нашао је : да има двојаких узрока за поништај избора: Формалних у погледу изборне радње, и материјалних који у ошпте утврђују ко може бити биран за посланика. И док се за Формалне новреде закона може ништити избор само приликом разматрања изборие радње, материјална повреда у свако доба, чим со утврди, чини избор ништавним. Али како у овом случају посланик Илија није био осуђен за дело, које предвиђа чл. 53. в. закбна о општинама,. то је Државни Савет, на оснбву чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, поништио одлуку окружне Скуиштине као противву закону. Одлука Државног Савета од 6. октобра 1906. године № 6659. м. в.

1ШКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињеиа су нам ова питања: 1. Суд општине божевачке, актом својим од 29. сеитембра ове год. Бр. 2503, гшта: 1, »Кадједан гређаниџ тужи 2—3 или више лица, једном тужбом. за иступцо дело. да ли тада треба да плати таксу по 2 дин. за сваког туженог засебно, или свега за тужбу 2 динара, и шта бива ако треба да плати за сваког засебно, па он то неће да учини ?; 2, да. ли лице, које израђује у својој кући лонце, крчаге и т. слично, може продавати ту своју израђевину пијачним даном у варошици на пијаци, пошто је ово варошица, и 3, кад општински или који други службеник, одређен за извршење пресуда, не изврши на, време пресуду иступне прпроде, изречену на новчану казну, и она застари према осуђеном, да ли је тада извршитељ дуа^ан да накнади каси ону суму, која је пресудом била досуђена или не ? к — На ово питање одговарамо: 1, Ако 2—3 или више грађана учине заједнички једно иступно дело према извесном лицу, па их ово лице тужи једном тужбом, онда оно плаћа свега 2 дин. таксе, пошто је једно дело. Ако ли је, пак, свако од ових лица учинило самостално иступно дело према тужиоцу, па он само сва лица

обухватио јздном тужбом, онда он плаћа по 2 дин. таксе онолико пута, колико засебних дела има. Такса се, дакле, одређује према броју дела (напомена. под 2 код т. 227. зак. о таксама). Ако неко неће да плати таксу више од 2 дин. а требао је да плати више, онда треба применити чл. 9. зак. о таксама; 2, израда грнчарије долази у ред заната, који су предвиђени еснафском уредбом, и постављени услови, под којима ее овај занат може радити. Према томе, ако су лица, која ову лончарију израђују, добила мајсторско право, и по том праву раде, онда се њима не може забранити да израђевине свога зана.та продају у својим радњама или куКама, или чак и на пијаци, ако у месту нема мајстора који држе сталне дућане са истоветиом робом. Ако ових последњих има, и они своју робу не износе на пијацу, онда и они први не би могли тамо продавати своје израђевине. Наравно, да овде треба водити рачуна и о наређењима закона о панађурима и пијачним данима; и 3, Одговорност за неизвршење пресуда двојака је. Тако, ако је застарелост пресуде намерно допуштена, онда би казна била из § 128. крив. зак.; а, ако би се то дого дило сиучајно и под околностима које не би истицале казнену одговорност по поменутој законској одредби , онда би дотично лице одговарало административнодисциплински. Уз ову осуду, одговорно лице могло би бити осу},ено и на накнаду новчане казне, која је застарелошћу изгубљена, обухватајући ову накнаду увек одлуком, којом се расправља његова одговорност, и пружајући увек могућност употребе правних средстава. II. Суд општине бистричке, актом својим од 7. октобра ове год. Бр. 1-089. пита: »Пресудом овога суда од 18. јуна ове године Бр. 691, осуђено је извесно лице на 15 дана затвора за дело из § 357. т. 2. кривичнога закона. Пресуда ова одобрена је одлуком првостепеног суда од 22. јуна ове године Бр. 31958, и ова одлука саопштена је осуђеном 27. јуна ове год. По овој пресуди осуђени није одмах стављен у затвор, јер је по саопштењу одмах отумарао незнано где. Расписима својим од 10. септ. Бр. 1099 и од 22. истог м-ца Бр. 1048, суд је тралшо осућеног да га казпи нодвргне, али га није могао пронаћи све до 6. октобра Тога дана суд је добавио осуђеног, али га није ставио у затвор, јер не зна да ли је иресуда застарила или не ? • Моли се уредништво за што скорије обавештење: да ли је пресуда, којом је дотични осуђен, застарила .или не, иимали за ову застарелост какве одговорности, пошто је суд трагао за осуђеним. па се није могао пронаћи.» — На ово питање одговарамо: Иступне пресуде застаревају за оно исто време, за које застарева и само ис-

тупл^ење, за које је кривац осуђен, дакле за три месеца, § 396. крив. закона. Ако осуђени, о коме је овде реч, није био у рукама власти , и одатле побегао, него је био у слободи и отумарао, па за три месеца није пронађен (од 27. јуна до 6. октобра) онда је према њему пресуда застарила и сада се не може и не сме извршивати. Ако се утврди, да је неко од органа ошптинских нарочито помогао, да се осуђени уклони од издржавања осуда, онда би према њему требало предузети законске мбре, као што је у одговору под I. изнесено. III. Суд општине брековачке, актом својим од 9. октобра ове год. Бр. 1300, пита : »Пресудом суда бивше општине бјелушке, од 30. децембра 1897. год. Бр 157, осуђен је Павле Ђорђевић, из Бјелуше, да се закуне, како није као бивши кмет примио од председника А. Лазаревића 24 дин. наплаћених од Уроша Матовића, за рачун Живана Гордића, па да ту суму не плати, а ако се не закуне да је дужан платити је. Од даиа изречене пресуде, па за шест месеци и 28 дана, Павле није положио заклетву гго пресуди. нити је изјавио да се неће заклети, а тога је дана умро. Сада Гордић тражи наплату по пресуди, а наследници Павлови не пристају да плате осуду. Моли се уредништво за објашњење: да ли се сматра да је Павле положио заклетву у смислу § 276. грађ. суд. пост., или треба његови наследници да плате 24 дпнара по пресуди?« — На ово питање одговарамо: Ако се пок. Павле није жалио на пресуду, којом му је заклетва досуђена, у колико би оваквој жалби у опште било месга, кад се спор расправља главном заклетвом, а међутим, у току спора изјавио је да се хоће заклети, оида се услед његове смрти, сматра да је заклетву положио у смислу § 276. грађ. суд. пост. па се, према томе, од његових наследника не може ништа наплаћивати. IV. Суд општине прћиловачке, актом својим од 12. октобра ове год., пита: »Моли се уредништво да у свом листуобјасни: да ли за.пензионисање председника: Касационог, Апелационога и Првостепених судова, као и судија Касациопог и Аиелационог суда, важи чл. 11. закона о судијама од 11. јануара 1901. год. или чл. 157. Устава од 5. јуна 1903. год. и зашто ? — На ово питање одговарамо: Отварајући рубрику »Поуке и обавештења«, уредништво је имало намеру да послужи истинским потребама општинских судова и оних државних и општинских службеника, који држе и читају »Полицијски Гласник«, и да даје обавештења само по оним питањима, која су у нераздво.јној вези са њиховом службом и пословима у овој.