Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРЛНЛ 411

Као што је иапоменуто, овдз мора стојати тежак, законом иредвиђени ноложај учипиоца у конкретноме случају, но коме је лажап заклетвени исказ дао. По нем. казн. аак. то стоји у ова два слу чаја: 1) ако би истинито казивање његово могло повућп кривично ислеђење противу њега оамога, због какво!' злочина или преступа, илп 2) ако је онај, који је учинио исказ, учинпо иоти у корисг какве особе, у погледу којс је могао да одрече исказ, али није био обавештен да то може учинити. По нашем закоиу (§ 271. к. з.). 1) ако је дело такво, за које се оп по закону не би могао као сведок узетп или је дело такво, да би давање истините сведоџбе могло ииложити казнимом ислеђењу или њега плп које год од н.ему сродних лица, у закону означених, пли ако би њега или које од ових лица општем презрењу и поруги изложило. 2) ако је заклетва сасвим противно оггредељењу пресуде учињена или је заклетва у оном случају но закону не дозвољена илп је на ненадлежан и недозвољен начин положена.' 0 ) По нашем закоиу ово пије околност за ублажавање већ за искл.учење или ништење казне. Нема сумње да је ием. зак. правилнији, што је и очевидна консеквенца досадањег нашег разлагања. Ну, ради још бољег појимања ствари, изнећемо овде и детаљније у чемује бољи пропис § 157. нем. казн. зак. од нашег § а 271. и то: а) 111то но њему ова околпост служи само за ублажавање или боље рећи делимично ис кључење казне, а не к за потпуио ништење казне. б) Што се примењујс и на лажна уверења место заклетве. в) Што се за ублажавајућу околносг из т. 2. § 157. тражи да је изостала напомепа или поука власти о томе, да учинилац има право да исказ одбије. г) Што се примењује и на вештаке а не само на сведоке, и д) Што се ио њему ова ублажавајућа околност не примењује и на случај када би се давањем истинитог исказа могло проузроковати кривично исле1>ење цротиву каквих било сродника кривоклетникових нити на случај, када би се или кривоклетник или какво њему сродно лице тиме излагало презрењу и порузи, што је у опште појам, веома широког обима. Узима се да стоји потребан тежак иоложај учиниоца: 1) Ако би иоказивање истипе, учиниоца (или но иашем закону и тамо изложена, њему сродна лица) изложило ис-

70 ) Овој др^гој тачци § 271. овде никако није било меота. Она би, модификована, могла сачињавати засебан пропис; није тоједна иота ствар, јер кад се заклетва изузме сасвим противно пресуди или аред ненадлежном влашћу у опште, онда нема ни самога деликта, а овде деликт стоји. Ради овога упуНујемо на ринији одељак наше расправе под 5) Анализа' деликта, а нарочито на његове пододољке под III, IV и V.

трази за какав злочин или преступ, али не и за какав иступ или какву диоцинлинарну или њој подобну кривицу. 71 ) 2) За ову оцену меродавно је време када је дело кривоклетства учињено. Тако, ако се законодавство посие тога времена променило и по тако измењеноме стању не би више сгојала опасност, опет ће стојати изнети ублажавајући основ. 3) Свеједно је, да ли је исказ кривоклетника сам по себи способан да произведе изложену опасност или те-к у вези с другим збићима, која исказом, можда, нису ни обухваћена. Ипак и тада стоји онасност за учиниоца и основ за ублажавање. Исто тако ублажавајућа околност важиће и тада, кад би кривоклетник лажним исказом себе окривио за какво друго дело, које није учинио, па ма то друго дело имало исти кривичноиравпи змачај, као и оно, за које му је претила опаспост истраге, ако истину покаже. 72 ) 4) Не мора бити објективно тачно то: да стоји опасност за гоњење; доволшо је п то, ако је учинилац погрешно држао, да ће бити изложеи гонењу за какав злочин или преступ, ако истину покаже, ма да то у ствари и не било или би он могао бити изложен гонењу само за какав иступ. И тада би со ублажавање ирименило. 73 ) 5) Обратно, ако би оиасност у истини стојала, а учинилац није знао за њу у времену давања лажног исказа, ублажавање неће ое моћи нрименити. 74 ) В) 0 другој ублажавајућој околноети. (јј 1.>8. нем. казн. зак. и §273. нашег казн. закона). Особеност овога ублажавања нарочито лежи у томе, што се оно јавља као резултат радње учиниочеве, која настуна после свршенога деликта и нема никакве везс ни са самим деликтом ни са приликама, под којима је он учињен. 11 ова околност, по погрешној одредби нашега закона, примењује се само на кривоклество а не и на деликт лажнога уверења место заклетве. И она је, као и прва. код нас узета као казн искључујућа околноот и ако за то нема никаквог разлога, (по § 158. пом. каз. зак. ово је такође околност ублажавајућа или околност за редуцирање казне, од половине до четвртине заслужене казне, а само на случај нехата, она кази искључује, по другом одељку § 163 н. к. зак.) Мећутим, како је и по чему могла испасти овако погрешна одредба § 173. нашег каз. зак., ми не ћемо овде излагати, већ ради тога упућујемо на Ценићев коментар, где је то детаљно изнето; чудимо се само, што се овако велика погрешка у нашем законодавству и до данашњег доба новлачи. За примену ове околности утврђујемо следећа правила: ") Олсхаузен код § 157. п. 9, Биндинг с. '38. 7г ) Олсхаузен код § 157. п. 9. ,3 ) Биндинг с. 139, Олсхаузеп код § 157 п. 9. X. Мајер с. 727 в. прим. под '26); цротивно Лист с. 715 в. прим. под. 12). '*) Виндинг с. 139; противно Олсхаузен код § 157 п. 9 и Одл. Царевинског суда.

1.) Учинилац мора признати да је ранији заклетвени исказ био лажан и он га мора изрично порећи. Овом приликом дани исказ не мора утврдити баш оупротност ранпјем исказу, довољно је само да се ранији лажни исказ опозове. Према томе не би довољно било, ако би учинилац само дао какав исказ, иротиван ранијем заклетвеном исказу, јер би то било само давање иовога исказа, противречећега ранијем, (\УЈес1ег8рг'исћ) а не и опозивање исказа (^УЈеЛегтиГ). 15 ) 2.) Кривац мора порећи иоказ код оне исте власти, код које га је и дао. Под истом влашћу (или надлежателством) не сумњиво се имају разумети сви субјекти, који према закону о устројству дотичне власти у ту власт спадају н. пр. код првостепенога судн : које било његово одељење или одсек. У овоме погледу важно је, да опозивање дође до знања оне власти, код које ће лажни искав, ако се не опорече, правно дејство произвести. Тако н. ир. ако је заклетвени исказ дат код умољеног суда или власти опозивање ће се моћи учинити или код умољеие или код молеће власти. На против оиозивање не може ое учинити код какве друге, па ма и непосредно више власти н. пр. код Аиелац. Суда, кад је исказ учињен код првостепеног суда ит.д.'®) 3.) Опозивање или порпцање може бити учињено не само лично и непосредно него и посредно, али оно свакојако мора бпти управљено на надлежну власт и мора њој благовремено стићи, без обзира на време предаје каквој другој власти.") 4.) Опозивање мора бити благовремено учињено. Ова благовременост обухвата два услова, која заједно морају постојатн, те да учињено опозивање у кривично-правном погледу важи. Та су два услова: а) Опозивање мора бити учињено нре него што се дело открило (или по нем. зак. пре него што је противу учиниоца достава учињена или кривична истрага противу њега поведена). У овом погледу има се узети да опозивање не би било благовремено, ако би којој власти, у опште надлежној за истрагу овога дела, већ била учињена достава о кривоклетству или би једна од таквих власти, можда из сопствене побуде већ учинила извесне кораке за ислеђење дотичнога крнвоклетства н. пр. саслушање сведока или вештака и т. д. (в. § § 19. и 20. крив. суд. пост .ј. Међутим није потребно да је донето баш и решење о отварању кривичпе истрагс, у смислу зак. о крив. суд. пост. (§ § 117, 125 и 131. крив. суд. поступка).' 8 ). (овршиће оеј ' 5 ) Олсхаузен код § 158. п. 1. а), Биндинг с. 136. ">) Олсхаузен код § 158. п. 1. в.).; противно одиосно овог последњег Биндинг с. 137. који допушта опозипање и код непосредно више власти, а с Биндингом се слаже и X. Мајер — АлФелд с. 620 под 25). ") Олсхаузен код § 158. п. 1.в.) ЛистЛ. И. с. 239. * 8 ) Олсхаузен код § 158. п 3, Хелшнер II. 925, ./1ист Л. И. с. '239; противно Биндинг, који такође не тражи баш отварање крив. иетраге, али бар претходну радњу државног тужиоштва, но не и полицијске власти.