Policijski glasnik

БРОЛ •>

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАОИИК

СТРАНА 1.3

бегао, а ивице на пробијеном етаклу ттравац којим је куршум дошао. У случају задављивања или везивања жр| це,. начин којим је чвор завезан може нам понекад одати злочинчеву проФесију. Али, од евију околности, откривених иа месту извршеног злочина, за истрагу и идентиФикацију злочинаца најважпији су крвнп трагдви, отисцп ногу и ирстгфу и тр агови .ору ђ а к ој и м ј е з л очи н и зв р ш е н. Помоћу крвних трагова можемо дознати многе валше и по истрагу веома корисне ствари. Тако н.пр. велика локва крви на земљи, подаље од леша, доказује нам несумњиво, да је жртва после првог пада устала и доцније поново пала. Крвнитрагови у правтду дугуљастом, доказују јасно, да је онај, из чије је ране крв цурила, био у покрету. Трагови ногу — стопале — казују нам врло много, а на првом месту правац хода жртве и нападача. Иомоћу њих у стању смо, дал>е, закључити: да ли је личност, која их је произвела, ишла полако, или је трчала или је, најзад стојала непомичмо. (наставиће о<?) С Француског Д. Ђ. Алимпи-ћ.

ПОУКЕ И УПУТИ

надзора над општинама, по чл. 142., 143. и 144, закона о општинама, припада надзоркој државној власти, а не окружним скупштинама. Окружна скупштина округа ужичког под 23. сентембра 1906. године Ј\1> 1 (>91. донела је одлуку: да се умоли окружни начеиник да распише среским властима. а ове да нареде општинским судовима, да све кулучке ирирезе прикупе најдаље до 20. октобра ове године закључно, а иосле тога рока, да се упуте изасланици окружне скупштине ради прегледа и контролисања општинских судова односно иаплате тога приреза. Овим изасланицима да се плаћа на име дневнице по 10 динара, а на случај, да се на^у злоупотребе, онда да се од одговорних рачунополагача суме издате на те дневнице наплате у ко рист окружне касе. Окрулши начелник н^лазећи: да је ова одлука окружне скугнптине противна чл. 142. — 1 4 4. закона о оп штинама, ио кој има надзор над опнггинама ирипада надзорној власти, задржао је од извршења ову 6длуку окружне скуиштине. Државни Савет нашао је, да је решење надзорне власти правилно, па је поништио одлуку окружне скупштине са ових разлога: У чл. 142., 143. и 144 закона о општинама јасно стоји, да државна власт, ио прописима општинског закона, има ираво надзора пад општинама; даље види се, да се овај надзор државне власти простире: 1. 11а све иослове општинске власти, који превазилазе самоуправни делокруг љен, а тичу се среза, округа и државе. 2. На тачно вршење свих законских прописа и наредаба државних власти, у колико их општинске власти имају да при-

мењују. Оамо судска власт општинских судова изузета је од овог падзора. Дакле, као што се види, пигде ни помена нема да окрулша скупштина преко својих изасланика има ираво ма каквог надзора над општинским властима, — то право према поменутим законским прописима ирипада само лржавној власти. С тога је начелник окрулши правилно и поступио, игго је ову одлуку. као противну закону, решењем својим од изврше1Ба и задрл^ао. Одлука Државног Савета од 0. октобра 1906. год. № 6662. Саставу избраног суда нема места, док се спорно питање о својини имања између задругара не расправн. Молбом од 19. септембра 1905. године, Јоваи ]].. обућар из Прокуиља, и брат му Глигорије, обратили су се начелству округа тоиличког, и тражили оастав избраиог суда, ради деобе имања између њих и њиховог брата Тасе. из Прокупља. Но овоме, начелство је добавило Тасу, и он је на иротоколу свог саслушања Бр. 7477 изјавио: да имање, које његова браћа Јован и Глигорије траже да се иодели, није његово, већ њиховог оца, на које плаћа и порезу, и са тога разлога није ни иристао да бира избраие судијс. Пошто Таса није пристао на деобу, то је иачелство округа топличког решењсм својим од 18. октобра 1905. године Д» 7477., а на основу § 433. грађанског судског поступка, известило молитеље Јована и Глигорија, да се избрани суд ие може саставити; иошто њихов брат Таса није пристао иа деобу, а међутпм спорно је питање о својиии. Ов.о решење начелства одобрио је Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 30. новембра 1905 године П.\» 30086. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је. да је ожалбено решење саобраг-шо закону поред разлога, изнесених у решењу начелства округа топличког, још и С тога, што се из саслушања жалитељевог код начелства на акту № 9558. види, да је спорно имање, чија се деоба тражи, прибављено куповином још онда, кад је са оцем и браћом био у неподељеном односу са имањем. С тога је Државни Савет, па основу чл. 26. свога пословника, одбацио жалбу као неумесну.

Полицијска власт кије надлежна, да улази у оцену питања, која су расправљена нзвршном судском пресудом. Пачелник среза млавског реШењем.својим од 20. априла 1906 године 8920. обуетавио је Стоји удови поч. Вујице М илосављевића, из Петровца, даље издржавање по ;>0 дшгара месечно из ка®анске кирије, што јој, иоред осталог, припада по пресуди Апелационог Суда од 13 октобра 1901. године № 3668., из ових разлога: Пз одвојених акта стецишне масе бркКе Милосављевића види се, да је масена

каФана. иа дан 15. марта 1901. године продата Младену Јоваповићу, трговНу ил Потровца, за 6901. динара, д.чкле про зачобиг.опога права на удовичко пздржа,вање речене Стоје. Ова је продаја■■ос.тала огалпа, но купац није положио куповпу цену, већ само 700 дииара кауције. Г1з пресуде Апелационог Суда види (!<;. да је њој —- Стоји — прецизирано издржавање по 50 динара месечпо само из опог новца, којц би иретвкао иродпјом кафано, по измирењу Луке Г,, свештепика каменовс.ког, чије примање износи 2400 динара главног дуга. у злату, те би па тај начин било преостатка 4500 динара. А кад се одбију још и трошкови око продаје и пореза и ириреза општинског, једва да би било преостатка до 4000 дин, Даље из акта се види, да је удова Огоја од дана пресуде Апелационог Суда па све до 22. априла 1904. године, сама масену каФа.ну под закуп издавала и од закупа примала кирију по 60 динара месечно, од тОга дана па, до конца Фобруара код среске власти и примила преко 3100 динара. Како се.сада пе. зпа, ако купац каФане Младен Јованов.ић или п .егова стецишна маса не положи куповну цопу те би-ое. ?таново каФана морала продати, колика Ко се цена добити и да л;и ће преостатка новца толико бити, да подмири даље издржавање удови Стоји, и како ће даљим , издржавањем од кирије кафанске бити штетиих последица како за сгецишну масу браће Милосављевића и њене повериоце, тако и по. саму среску извршну власт, то се. услед тога м .орз обуставити даље издавање издржања удови Стоји, а напдаћена киЈзија каФаиСка да се уноси у стоцишну масу браће Милосавлзевића све донде, док се ка®ана на ново ие изложи продаји и ова иостане стална и тиме регулише на чисто преостатак, који удови припада. Ово решење среске власти оснажило је начелство округа пожаревачког решењем својим од 31. маја 1906. год. Л» 8544., а решење овога Министар уиутрашњих дела својим решењем од 29. јула 1906. год. П№ 15672. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Мннистарства не одговара закону и Министар је, доносећи га, прекорачио границе своје надлежности, из ових разлога: Пзвршном пресудом Анелационог суда од 13. октобра 1901. године Л» 3668, донесеном у спору жалитељице Стоје противу стецишне масе Лазара Милосављевића и браће му, због удовичког издржања, која се налази у актима овог предмета, раеправл.>ено је питање о удовичком издржању жалитељичином, како у натури, тако и у готовом новцу, за све време до њене преудаје или смрти. Сем овога, из акта овог предмета види се, да је првостепени пожаревачки суд известио на,челника среза млавског на његово питање у акту од 19. августа 1905. године Л» 1484. да је окуп поверилаца стецишне масе Лазара Милосавл>евића, Милосава и Стојимира Ву.јичића из Петровца, одо 6 јжо жалитељици Стоји на