Policijski glasnik

СТРАНА 114

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15

за начелника друге класе среза голубачког Тодора Стошића, начелника исте класе среза бањског, — по потреби службе; за начелника треће класе среза алексиначког Милана Ђукића, начелника исте класе среза моравског, округа нишког, — по потреби службе; за начелника треће класе среаа власотиначког Јована Леовца, начелника исте класе среза лужничког, — по потреби службе; за начелника треће класе среза рамског ВељкаРамадановића, начелника исте класе среза голубачког, — по потреби службе; за начелника треће класе среза моравског, округа нишког, Милована Јовановића, писара прве класе истог среза; за начелника треће класе среза копаоничког Драгољуба Стојадиновића, писара прве класе среза параћинског, и за начелника треће класе среза лепеничког Божидара Радовановића, писара прве класе среза јасеничког, округа крагујевачког. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. марта 1907. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за полициског писара треће класе Управе вароши Београда Милана И. Цветковића, полициског писара исте класе среза расинског, —■ по иотреби службе; за нолициског писара треће класе среза грочанског Живка Стојковића, полициског писара исте класе Управе вароши Београда, — по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза параћинског Владимира Стојадиновића, полициског писара исте класе Управе вароши Београда, — ио потреби службе; за полициског писара треће класе среза моравичког Драгутина Стевановића, полициског писара исте класе среза ужичког, — по потреби службе; за полициског писара треће класе среза ужичког Димитрија ТриФуновића, полициског писара исте класе среза пожешког, -— по потреби службе; за полициског писара треће класе среза врачарског Живка Јовановића, полициског писара исте класе среза тамнавског, — по молби; за полициског писара треће класе начелства округа пожаревачког Владимира

Јовановића, полициског писара исте класе среза кључког, — по потреби службе; за полициског писара треће класе среза ариљског Драгомира Ћуртовића, бившег полициског писара ; за полициског писара треће класе среза тамнавског Радомира Шајковића, свршеног правника; за полициског писара треће класе среза моравског, округа нишког, Василија Тодоровића, бившег пореског помоћника. за полициског писара прве класе среза кључког, са платом коју је и до сада имао, Велимира Чумића, полициског писара исте класе среза врачарског, — по потреби службе ; за полициског писара прве класе среза лесковачког Николу Обрадовића, полициског писара исте класе среза моравичког — по потреби службе; за полициског писара прве класе среза расинског Милију Бранковића, бившег среског писара; за полициског писара прве класе среза космајског Бранка Т. Јовановића, среског писара у пенсији ; за полициског писара друге класе Управе вароши Београда Милорада Радовића, полициског писараисте класесреза кључког, — по потреби службе ; за полициског писара друге класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Николу Милошевића., полициског писара исте класе Управе вароши Београда, — по потреби службе; за полициског писара друге класе среза пожешког Косту Петровића, бившег среског писара; за полициског писара друге класе среза кључког Јевту Бекрића, полициског писара исте класе начелства округа пожаревачког, — по потреби службе; за полициског писара треће класе Управе вароши Београда Драгишу Јовановића, полициског писара исте класе среза ариљског, — по потреби службе ; Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 2. априла 1907. год.,у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., одобрена су решења Народне Скупштине сазване у први редован сазив за 1, октобар 1906. године од 21. Фебруара 1907. године, која гласе: да се општина качерска, коју сачињавају села Качер, Мачкат и Трипково, по

изјављеној жељи њених становника, премести из среза златиборског у срез ужички. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. марта 1907. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Пегра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на ос-нову члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 16. марта 1907. године № 18:12, донето на основу тачке 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Авдо Карабеговић, учител. у М. Зворнику, родом из Модрича у Босни и поданик турски, прими у српско поданство изузетно од § 44. грађ. закона. Из канцеларије Министаретва унутрашњих дела, 24. марта 1907. г. у Београду.

Указом Његовога Величаиства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о нословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 23. марта 1907. годипе № 1948, донето на основу тачке 9. члаиа 144. Устава, које гласи: да се Д-р Јован Радоњић, ванредни проФесор Универзитета из Београда,родом из Мола у Бачкој и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство, заједно са својом женом Видом, малолетним синовима: Жарком, Александром и Зораном и малолетном ћерком Станком, — изузетно од §. 44. грађанског змкона пошто је поднео уредан отпуст из свог садањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. марта 1907. год. у Београду.

Његово Величанство Крал> Петар 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 51. Устава земал 3 ског, у путу милости ослободило је: Радисава Јанковића—Радосављевића из Браљине и Радунку кћер Проке Симоновића из Варварина, од казне петнаестодневног затвора на коју су осуђени пресудом начелника среза ражањског од 17. јануара ове годинс Бр. 662, а за дело из тачке 11. §. 365. кривичиог закона. Из канцеларије Министарства унутрашњик дела, 28. марта 1907. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (нАСТЛВАк) Сем ових клетвеника, који су, као што се из наведених примера види, били више сведоци или вештаци, има у старим споменицима несумњивих доказа, да су се иоред странке клели и други незаинтересовани људи, који ни у ком случају нису били оведоци, већ прости помагачи у заклетви. Заклетва саме странке није била довољна, да се потпуно утврди истинитост

њеног тврђења, него је њу требало поткрепити заклетвом помагача. Овакви се примери махом налазе у западиој Србији, а сачувани су у Дубровачкој архиви ; несумњиво је иста процедура била и у другим крајевима Србије, али спомена о томе нема. Један такав драгоцен пример показује нам један случај крађе, који је био предмет суђења у Сребрници 1457 године. 18 ) Случај је овакав. Дубровачки трговци Марин Радосалић и Добрушко Бранојевић дођу из Дубровника у Сребрницу и исте вечери продаду 12 комада чохе за 180 дуката, и преноће у кући кнеза Жуха Драгојевића. Добрушко је био завио но-

195-1

8 ) Споменик Срп. Акадвмије 11 (1892) 87ЈО. 8; С. Лггвек, Агсћју 22 (1900)