Policijski glasnik

СТРАНА 166

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 20

таљним, али готово увек непотпуним. Дуго времена веровало ое, да су написане речи више но довољне да даду тачну нредставу места на коме је крвава драма одиграна. Читаве стране посвећиване су опису овог места, а у опис су уношене и најмање ситнице. Посао овај, мора се признати, био је веома тежак, али органи сигурности и судски лекари нису имали других средстава на расположењу за постигнуће овог циља. Да би што боље представио непотпуност и преживелост писаних увиђаја за данашње прилике, НичеФоро цитира као пример детаљан извод из увиђаја по делу убиства војвоткиње Празлин (1847 год.), који с' овакопочиње: »Кад смо ушли у спаваћу собу војвоткиње Празлин, њен леш лежао је на једном душеку, на средини собе. Део душека на коме је лежала глава, био је натопљен великом количином још свеже крви, која је текла из крваве лобање. На истој страни душека, нешто мало у напред, налазила се велика крвна мрља, скоро већ сасушена, ит.д.® На жалост, овај је увиђај, и ако само речима исписан, куд и камо потпунији и савршенији од 3/4 увиђија наншх данашњих истражних власти. Употреба тоаографских иланови места извршног злочина представљају, по твр^ен.у пишчевом, други период у еволуцији методе за конструисање полицијских и судских увиђаја. Планови ови у велико допуњују нисмене записнике и потенцирају њихову прецизност. Они се и данас корисно употребљују, а добра им је особина што се врло просто и лако конструишу. Помоћу метра и сантиметра, замењујући метар природие величине сантиметром у нацрту, може се врло лако на хартији, повлачењем обичних линија, репродуковати облик собе, место врата, прозора, место и облик намештаја, и т.д. На овај исти начин прави се план и целог апартмана. Ако је потребно утврдити општи положај куће према простору који је окружује: баште, дворишта, зидови и т.д. довољно је обележитк линије темеља зграде и назначити њене границе према странама света. Разуме се већ. да на свима овим плановима треба тачно означити, ако томе има места, положај леша, корпус деликте и трагове свију врста. Систем скицирања места извршеног злочина био ј*з само једна алка на ланцу нових идеја. Убрзо се дошло до уверења да и он није потпун, и с тога се узела у помоћ Фотографија, која означује трећу Фазу у еволуцији овог система, и која је у стању да нам пружи много нотпунију слику испитиваног места. Само штб употреба ФотограФије није искључила употребу планова. Обе ове методе узајамно се доиуњују. Док нам план представља летимични поглед ока на место извршепог злочина, дотле је ФотограФија детаљна анализа свију секција овог места; докје план скелет, дотле је ФртограФија ншво биће. Има вишеврста ФотограФија, које треба узети на месту извршеног злочина. Ако

је злочин извршен у унутрашњости куће, дућана, каФане и т. д. потребно је, пре свега, ФотограФисати сибљашноет ових зграда. ФотограФије ове нарочито су корисне у случајевима злонамерних паљевина. Обично је довољна једна ФотограФија, али ако кућа има више улазака и излазака, и ако су остали трагови који показују како је злочинац у кућу ушао и из ове изишао, потребно јо извршити више снимака. Друга врста ФотограФија односи се иа унутрашњост зграде, односно на одају у којој је злочин извршен. Ове ФотограФије од огромне су важности, и с тога их треба узимати одмах по доласку органа сигурности на лице места изврш ног злочина, пре него што је на овом месту ма шта поремећено. Оно, што ове ФотограФије нарочито треба да покажу, то је изглед места злочина, онакав каквог га је злочинац оставио. Приликом ФОтограФисања унутрашњости зграде потребно је, готово увек, извршити више снимака и са разних страна. Тако н. нр. док нам ФОтограФија, у случајима убиства, показује с једне стране положај жртве поред кревета и усред ис- 1 претураних столица, њено одело и њене крваве ноге, дотле ће с друге стране показивати крваве трагове по ивици кревета, место на кревету где се жртва налазила у времену првог ударца и начин како је с кревета доспела на патос. Овако исто треба радити и у случајевима опасних крађа. Поред ФотограФисања одаје у којој је крађа извршена, у овим случајевима морају се још ФотограФисати и сви трагови насилног обијања и продирања у затворене просторе, као што су н. пр. трагови насилног отварања врата, разбијања прозора, проваљивања рупа на плаФону, пат.осу или у зидовима и т. д. Иоред Фотографисања спољашности и унутрашњости одаје, у којој је злочин извршен, потребно је још ФотограФисати и све просторе, у којима се налазе трагови злочинца. Ово с тога, што је врло често потребно, у интер.есу истраге, оживети изглед места на коме је злочин извршен и онда, кад је он потпуно измењен, а ово се може постићи само помоћу свију ових Фотографија. Да би што боље доказао неопходну потребу ФотограФисања места злочина и исгакао корист од ових ФотограФија, НичеФоро помиње један случај који се десио у Италији пре неколико година приликом убиства гроФа Б . . . У ово време у Италији нису постојала ни одељења за идентиФикацију ни одељења за ФотограФисање. Како се из записника по делу овог убиства није могла добити тачиа представа о изгледу собе у којој је злочин извршен, а ни сведоци се нису слагали у исказима судје, после дугих дискусија, био принуђен да изађе на лице места (из Турина у Волоњу), и да тамо, помоћу вештака и сведока, реконструише изглед собе по извршеном злочину. Интересантна је била сцена, кад је један од вештака легао на исто место, на коме је нађен убијени гро®, заузео ранији положај жртве и отпочео давати судијама и поротницима обавеш-

тења о оделу убијеног и констатованим траговима. Излишно је и доказивати, да је и најобичнија ФОТограФија у овом случају могла поштедети суд од ове траги-комедије. * * * ФотограФисање није од користи само у случајевима извршених злочина, већ тако исто и у случајевима несрећних Јигађаја, разних катастроФа, пожара и т. д. За иотраге, које се у овим случајевима редовво иредузимају, ФотограФије места извршеног злочина често су неопходно потребне. Оне, тако исто, могу корисно послужити и у грађанским парницама, које обично настају после ових догађаја, као што оу н. пр, парниЦе о накнади штете, о доживотном ооигурању, и т. д. Потребно је још да наглаоимо, ради потпуности ових редака о ФотограФисаљу, да се од пре кратког времена у Паризу употрегашују ЈиегргЈчке фотографије , закоје се има захвалити Бертилону, и чија је добра осо .бина у томе, што показују и димепсије ФотограФисаних иредмета. 11осле дугачких и обично неразумљивих писаних увиђаја, тоиограФСких планова и обичних ФототраФија, дошле оу најзад ове метричке ФотограФије, које за данас представљају последњу Фазу у еволуцији методе за прегледање места извршеног злочина и констатовање његовог изгледа одмах по извршеном злочину. (наставиће ое) Д. Ђ. Алимпић.

ПОУКЕ И УПУТИ

Пенсија државних чиновника не сматра се нао плата, и не може се одбнјати од ллате, која им као резервним официрима, у смислу нл. 76, закона о устројству војске, припада за време вежбе. Светозар С.. пенсионер и званичник Главне Контроле, као резервни пешадијски поручник, био је у 1905. години 18 дана на вежби, по наредби XV. пуков. окр. команде, којој по распореду припада. При издавању му поручничке плате за тих 18 дана, команда му је издала маље у име плате онолико, колико му износи пенсија и плата за 18 дана, што већ ужива од државе у Министарству Финансија и Главној Контроли. Противу тога, што му се и пенсија одбија од плате која му је следовала као поручнику, он је изјавио жалбу Министру војном, наводећи, да пенсија није плата, већ његова зарада. Министар га је решењем од 8. децембра 1905. год. Б№13247. одбио од тражења с тога, што је плата и пенсија једно исто, па је нри прорачуну исправио примењен члан 76. закона о устројству војске, који условљава одбитак онога, што се већ прима од државе од следоване му плате као резервном поручнику. По изјављеној жалби Државни Савет нашао је, даожалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: