Policijski glasnik

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 175

II. Суд олштине бошњаиске, актом својим од 15. марта ове год. Бр. 286, пита: »У § 6. поступка судског у грађанским парницама стоји: »општински су-дови надлежни су« и т. д. У чпану 88. закона о општинама стоји: „општински суд чине председник, два кмета и деловођ а,« из чега се јасно види, да је деловођа саставни део општинског суда. Према овоме настаје гштање: 1, јесу ли деловође у изузећу за иисање пресуде, прибелешке, саслушање сведока, тужиоца и туженог, у смислу § 52. грађ. суд. пост., па ако су изузетни, онда важи ли за њих, односно поповл^ења парнице оно, што је наведено у § 426. тач. 3. грађ. суд. поступка ; и 2, ако деловође нису у изузећу онда зашто ови потписују пресуде и од какве је важности њихов потпис, нарочито још и по томе, што првостепени судови ниште пресуде кад год их деловођа није потписао, или није поред председника и он оверио саслушање. — На ова питања одговарамо : У § 15. 17 а и 17 6. грађ. суд. пост. истина нигде се изречно не вели, да изузећа предвиђена § 52. овога закона, вазке и за деловође општинских судова, али се аналого § 57. мора узети, да су и они у изузећу, кад год стоји један од случајева из § 52. Друкчије схватање било би погрешно, јер кад је законодавац нашао разлога, да изузме деловођу првостепеног суда, где су судије правници, те се не може претпоставити да би деловођа, и кад би хтео, могао у саслушања или коју другу радњу унети и оно, што није било предмет изјаве парничара, сведока или вештака, онда тим пре има места изузећу општинског деловође, који много пута, поред неписмених судија, руководи целокупним извиђајем спорова, па ове може упућивати овако или онако. Нрема, овоме, и тачка 3. § 426., у ногледу понављања спорова, има сеодносити на све оне, који су у суђењу суделовали. III. Суд општине михаиловачке, актом својим од 5. Фебруара ове год. Бр. 372. пита: „може ли се извршити пресуда, донесена по грађанском спору, из имања очевог кад син нема свога нарочитог имања, него живи у заједници са оцем?« -— На ово питање одговарамо: Пресуде донесепе по гра^анским споровима према онима који живе код својих родитеља и немају свога оделитог имања, не могу се извршивати из имања очевог или материног, ако ови сами на то не пристану. Пресуде, донесене по кривицама ових, учињеним из користољубља, могу се извршивати само у онолико, колико дозвољава § 325. а кривич. суд. поступка.

IV. Суд општине овсишкке, актом својим од 5. марта ове године Бр. 281. пита: I , »Извесна жена кажњена је за извесну кривицу са 10 динара новчане казне у корист општинске касе, и да плати таксу и дангубу сведоцима. Кад је приступљено извршењу пресуде констатовано је, да она нема свога имања, а муж њен не допвољава наплату из његовог имања. Пастаје питање: шта суд треба сада да ради; и 2, У овој општини постоје две воденице на реци Јасепицп. Господари ових воденица наплаћују ујам како хоће, терајући, много пута, до 12°| 0 од самлевене количине. Моли се уредншптво за обавештење: да ли је којим законом регулисано, колико се ујма може наплаћиџати, и да ли би одбор могао одредити стопу овога ујма?« — На ово питање одговарамо: 1, Муж није дужан. да својом имовином плаћа кривичне осуде своје жене. Према томе, кад осуђена нема од куда да илати казну, треба јој ову, у смислу § 316. кривичнога закона заменити зазатвором. Такса и трошкови пронадају; и 2, Пи једним законом није одређено, колико ујам могу узети воденичари од џомељара, и по томе је и тачка 1. § 389. кривична закона беспредметна. Општински одбор нема права да одређује величину ујма, али грађани треба да су свесни, па да свакога онога, који много наплаћује, напусте и тако нагнају да се задовољи пристојном наградом. Ово се споразумом грађана може извести свуда, где има више воденица. Где ових опет нема, ту изгледи на добар рад треба да покрену имућније л>уде на подизање нових воденица, а на то се могу и читава села сложити.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАЈЗЕ СЕРЕЂЕ СЖ ПАЖЊА 4. ов. м-ца непозпати крадљивци укра.ш су у Нишу из магацина № 13 онсадног артиљериског пука велику количину бакарне жице од пољског тедеФОна, која је била намотана у кротате котурове, затим извесну кодичину ливеног олова и извесну количину месинга у старим главчинама топовским. Скреће се пажња свима нодицијским и општииским влаетима да потраже оие крадене ствари и крадљиице, и у случају нроналаска о томе известе начедство округа нишког с позивом на депешу Бр. 10082. Код начелника среза брзопаланачког налазе се два мангуп вола, матори 5—6 година, ддаке сиво — беле, средње висине, без роваша. Како се мисли, да су ова два вола крадена, то нека све полицијске н општинске власти потраже њихове сопственика и у случају проналаска о

томе известе поменугог наче.шика с позивом на депешу Бр. 3985.

Код наче.шика среза деспотовачког налази се једна крадена кобида, матора 7 година, длаке доратасте, у оба уха позади ровашена, на леђима има белегу од убоја седла. Препоручује ое овима полицијг.ким и оиштинским вдаотима да потраже сајбију ове крадене кобиле и у случају проналаска о томе известе поменутог начелпика с нозивом па депешу Бр. 6752.

Код суда општине дучинске, у срезу космајском, налази се једна мангуп кобила, која је нађена 27. пр. м-ца, матора 3 године, длаке доратасте, без жига и роваша. Обраћа се пажња свима полицијским, и општинским властима да потраже сајбију ове мангуп кобиле и у случају проналаска о томе известе начелника среза космајског с позивом на акт Бр. 10280.

П 0 Т Е Р Е Коста Васиљевић, чувар нинограда, родом из оела Трново, среза лепеничког, извршио је у Крагујевцу једну опаону крађу и побегао. Стар је око 3 6 год., висок, сувоњав, косе црне, бркова црних и великих, намрштена погледа; на једној страни лица (?), испод слепог ока, има већу белегу од посекотине; у оделу је .сукнепом. Треба га живо погражити, и пронађеног стражарно спровести начелству округа крагујевачког с позивом на депешу Бр. 86 41. Рухон Ав^иловић, Арнаутин из Грабовца, сроза јабланичког, који има да одговара за покушај убиства код начелника среза јабданичког, побегао је нре извесног времена и до сада се није могао пронаћи. Рухон је нисоког раста, добро развијен, очију и обрва црних, бркова црних, брија се; од одела има на себи чакгаире и гуњ од црног сукна, а на ногама опанке. Мма једну белегу од посекотине на чланку леве ноге. Нека га све полицијске и општинске влаоти живо потраже и у случају проналаска стражарно опроведу номенутом начелнику с позивом на акт Бр. 82 43. Непознати крадљивци ноћу између 4. и 5. ов. м-ца разбили су врата на кући Марине удове почив. Ђорђа Поповића. из Уровице и украли ове ствари: једну тубу платна од 30 аршина, једну тубу бела неваљана сукна од 20 аршина, три беле мараме и једну торбу. Нека све власти потраже крадљивце и крадене ствари и у случају нронадаска о томе изнесте начедника ореза брзопаланачког с позивом на акт Бр. 3906. Драгомир Марјановић, коњушар при пастувокој станици у Обреновцу, родом из Ваљева, извршио је крађу државног новца — прихода пастувског обијањем сандука, па је по извршоњу дела побегао. Драгомир је отар 19 година, средњег стаса, црномањаот, ћооав ; од одела има пантадоие и капут, а на ногама чизме. Нека га ове полицијске и општиноке власги потраже и у случају проналаска стражарно спроводу начелнику среза посавског окр. ваљевског с позивом на деиешу Бр. 7263. Никола Јовановић, родом рз Турске« скитница, који је био протеран на годину дана из Неготина у Нрокупље, ноћу између 11. и 12. ов. м-ца обио је Фијоку Михаилу СтеФано