Policijski glasnik

ВРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 211

женска адреса није помињала батине, нити је пак држање комора, судова, владе иа ни јавног мнења давала повода за поновно узакоњење ове казне, Њено увођење је дело јшчног уверења министра правде. Овом законском предлогу извојевало је напослетку победу само дубоки, осветнички инстикти масе према кривцима и жилава сељачка приврженост према старој вери. Ову новину одмах су прихватили. одступајући од партијског становништва, нарочито сељачки посланици. Чланови даиске групе Међуиародног Крим. Удружења и социјал-демократе били су одсудни противници овој казни и у парламенту и у штампи. Да изложимо садржину закона: §>ј 1 и 2 говоре о телесној повреди као последици на.аа.да на невина лица. Такви напади морају у сваком случају бити предмети јавне тужбе , ако то повређени тражи, или ако за то говоре интереси заједнице према нахођењу државног тужиоца. Ако је истрага предузета на тужбу повређенога, она може бити обустављена, ако то захтева повређени пре изречене пресуде. Питање окажњивости у новели је у неколико замршено. У опште узев поступање са насилником у свима случајевима је врло оштро. У главном овим одредбама насиља према лицима, чије ионашање није дало основан а аовода за наиад, у колико су она проузроковала нападнутоме ма какав не чисто пролазни телесни бол, запрећене су оштрим казнама према тежини повреде, Ионављање напада, сродсгво учиниочево са нападнутим, намеравање или предвиђање наступеле последице и вишина учинилаца дејствују отежавно на казну. Као нова врста казне поред осталих које постоје уведена је и казна принудног радау нарочитом заводу заг рад. Највиша је казна за ова дела: тешки затвор, принудни рад у заводу за рад или казнени рад до шест година. За насиља према виним лицима као и за осакаћења невиних или виних лица важи и даље непромењено општи казнени закон. У вези са §§ I и 2 проширена је и законска нужна одбрана §-ом 17 ове новеле. По томе §-у у будуКе допуштена су сва опгпта средства нужне одбране и »противу напада, код којих се са вероватноћом могло бојати знатне штете за дотично лице«. § •). прописује код једног низа злочина противу морала (на име силовање. 8Шргит пес уоктгагшт пес уш1еп(;ит, лишење слободе ради блуда, блуд са девојкама испод 12 година, завођење невиних девојака испод 16 година) неколико пооштрења казне, ако су ови злочини учињени у поврату или само покушани. Закон овде тражи општи поврат, г. ј. да је ма које од ових дела раније учињено или покушавано (геисНуе ^епега^ — нова у данском нраву). § 4. проширује казнене одредбе које постоје против подвођења. Сада се кажњава посредник који за добиг наводи на блуд или му иде на руку; који екпслоатише проФесионални блуд какве женске

или је спречава, да напусти блуд; тако исто онај, који се потпуно или делимично издржава од јавне женске, на послетку онај који за новац врши блудне радње са каквим лицем исгога пола или даје да се сам употребљава за то. Понављање радње дејствује пооштравно. И овде може поред осталих казна бити изречен и принудни рад у заводу за рад. § 5. садржи чувени проиис о батинању. Телесна казна допуштена је као додатак (допуна казна) према мушким лицима од 18—-55 година у ова два случаја; а). код злочина насил>а, који су ксЗд невино нападнутога изазвали знатнији телесни бол, дуже боловање у постељи или дужу неспособност за рад, ако је учинилац хтео те последице или их је морао предвиђати као природну вероватну последицу самога д 'ла. и* ако је сем тога у току последњих иет година осуђиван био због намерног насиља на какву казну лишења слободе или новчану казну од 200 круна најмање; б). код поновљеног блуда или блудног поступка или покушаја тих дела према девојкама испод 12 година. Код лица старијих од 50 година као и у случају умањене урачунл^ивости учиниочеве може се одустати од извршења телесне казне, али пијанство сопственом кривицом не може искључити телесну казну, ако при извршењу дела није иотпуно недостојала за кажњивост потребна увиђавност. Казна се извршује по претходном лекарском допусту са најмање 10 а највише 27 удараца тампом (уже 2'/ 2 палца дебело, '/ 4 лакта дуго са крајевима исцреплетаним жицом) или штапом од шпанске троке по голој односно кошуљом покривеној сгражњици. Ближе по.јединости о извршењу ове казне прописане су правилима од 4. августа 1905 год. О броју и каквоћи случајева, у којима је примењена телесна казна води се брижљива статистика ради оцене успеха ове казне. Годишње резултате о томе министар правде подноси краљу и парламенту. §§ 6 и 7. допуна су одредбама за каЛГњавање због насиља и злочина противу морала. Ио § 6. С\'д може досудити ономе, који је учинио дело под утицајем алкохола, да за ирвих пет година по отпусту не сме у крчмама пити спиритуозна пића, нити се за ово време сме видети пијан ван куће, што се казни са три месеца тешког затвора или принудног рада у дому за рад. (Наравно да ова одредба тешко да има каквог значаја по варошима). Ио § 7. странци који у току од пет година по трећи иут буду осуђени због каквог напред поменутог деликта, могу бити прогнани из земље. За повраћај из изгнанства предвиђа се нарочита казна. У § § 8 и 18. налазе се неколико важнијих наређења о проФесионалним злочинцима. § 18. прописује да се при одмеравању казне за крађу, утају, превару, разбојништво, јатаковање, блуд (§4), просјаштво и скитништво мора узимати као нарочито отежавна околност, ако је окривљени лице, за које се ирема стању отвари

мора узети да се стално или делимично издржава од таквих злочина или иступа. У § 8. говори се о иоаравном накнадном лаком затвору (»КоггекНопеПе МасћћаН;«), коме је овде дата нарочито и иесумњиво врло практична примена. По овом §-у судови ће моћи оно лице, које у току од 5 година по трећи пут дође нред суд због дела малочас побројаних у §-у 18. осуђивати на допуну казну да по отпусту за извесно време, ие дуже од 5 година, мора живети уз казну затвора или прилудног рада у некој оиштини у коју га уаути аолиц. власт. Та је општина по правилу место рођења, али се може осуђени упутити и у коју другу општину по одобрењу дотичног општинског одбора. За прекршај овог принудног живљења казна је тешки затвор о обичној храни или принудни рад до три месеца. Полиц. власт може скратити време принудног живљења у једном месту. Општина не мора држати овако лице баш у каквом заводу или заводу за рад, већ и код сродника, а и полиц. власт може га упутити тамо где има сродника који га траже, или добротворних друштава, која би оваком лицу обезбедила издржавање уз пристојан рад. За странца пак полиц. власт може наредити да опет за 5 год на.јвише мора живети у иностранству. Одредбе §§ 10—14. садрже важна наређења о извршењу казне лишења слободе и о дисциплинским мерама нарочито у заводу за рад. Овим одредбама уведена је нова казна принудног рада. Она се издржава у нарочито за то одређеним заводима, а износи најмање 12 дана до 2 године највише. По реду осталих казна стоји на истом степену са тешким затвором о хлебу и води. Због доказаног нерада може се трајање казне продужити док се не сврши дати посао; али продужење не сме прећи трећину изречене и већ издржане осуде. Као крајње дисциплинско средство према мушким злочинцима због пасиља допуштена је казна батинања. Много су важније одредбе из § § 15 и и 16 ове новеле, по којима се готово укидају дотадашње телесне казне за децу и малолетна л.ица. Деца до 14 година сада се у опште више не кажњавају. Месго казне на њих се примењују оходне васпитне и поправне мере као опомена детету, или његовим васпитачима, набављање нарочитог погодног лица за васпитача, смештање детета у какву радничку школу, налагање родитељу да под надзором полиције код куће дете казни каквом казном. За малолетне од 14 до навршене 18 год. важе одредбе које су и до тада биле у снази за лица од 15—18 година; ти се малолетници кажњавају увек, али блажије и искључујући извесне теже врсте казне (телесна казна само за повреде). Тако звана условна пунолетност за казну отпада. (До тада је од 10—15 година важила за казну условна пунолетност, а преко 15 године безуоловна). У лакшим случајевима на нарздбу министра правде може се одустати од тужбе противу малолетника, ако су накнадно где год тако смештени, да пружају довољно сигурности, или су за извеено