Policijski glasnik
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК
" ВРОЈ 36
Све је то направило такву пометњу у нашем законодавотву, да ос сада скоро не знн: који закони важе, а који не. Завршујући са текстом Полицијске Уредбе, г. Ђорђевић нрелази на кривична дела по снецијалним законима, ионављајући, наравно, ону ранију своју грешку, како је ГГолицијска Уредба поступак за извиђање и суђење кривичних дела по свима специјалним законима. (наставиће се) Димитрије С. КалајџиЋ.
ШПАНСКЕ ВАРАЛИЦЕ ПОМОЦУ СОЈ^РОВИШТА од В. А. НеЈ88-а, професора полицијо на упиверситату у Лозани. Међу многобројним поступцима, које злочинци употребљују да би опљачкали публику, преваре помоћу сокровишта (а Гезра§по1е) неоспорно су најинтересантије, и то са више разних гледишта. Тако, пре свега, варалице ове врсте налазе још и данае масу жртава у целом свету, и ако новине скоро посведневно публикују њихове преваре, и том приликом упозоравају публику да их се чува. Не мање је интересантна њихова организација, која нредставља права интернационална удружења злочинаца, као и начин њиховог рада, увек један исти. заснован на глупости, лакомости, а често пута и на непоштењу жртве. Зато нгго је суштина ових нревара у сокровишту, које се жртви открива по исплати незнатних трошкова, оне су и назвате иреваре аомоћу сонровишта, а како се обично започињу и извршују у Шпанији, то их још називају и преваре а Геарадпо1е. И ако су преваре помоћу сокровишта врло честе, ипак се врло ретко дешава да неко од њихових извршилаца буде осуђен. Ово с тога, што би жртве, обично странци, губиле и време и новац, подижући тужбе противу варалица из Барселоне и Севиље, а кад би ово и учиниле, рђаво организована шпанска полиција не би била у стању да пронађе праве кривце, који нису толико глупи, да се јављају са правим именом и домицилом. Остаје једино, да се ове варалице, помоћу веште коресноденције, домаме у државу опљачканог и предаду месним судовима, што је нре кратког времена учинио један наш суграђанин. Захваљујући њему, две варалице ове врсте изведене су пред наш суД. Њиховом претресу присуствовали смо и ми у улози вештака, и том приликом прикупили огроман материјал о раду и организацији њиховог удружења. Материјал овој није без интереса ни за криМинологију у опште, ни за практичну полицију напосе, те стога га, по одобрењу суда, и нредајемо јавности. У њему има и таквих докумевата, који до сада нису публиковани, те ће у толико бити интересантнији са криминалисте. * * * Преваре помоћу сокровишта нису тако нове ствари као већина данашњих пре-
вара. Клица њихова налази се још крајем XVIII века ме^у притвореницима у Бисетри. Говорећи о овим. притвореницима и њиховим обичајима у 1797, год. познати Видон у својим Мемоарима (Раг18, 1828.) вели ово; <(С друге стране, разузданост притвореника и поквареност чиновника ишле су толико далеко, да су се у затвору јавно удешавале нреваре. које су се извршивале напољу, ван затвора. ГЈомињем само једну од ових операција, јер она најбоље показује лаковерност глупака и дрскост притвореника. Пошто су се претходно снабдели адресама богатих личности из нровинција од новодошавших нрИтвореника, они отпочеше писати тако звана јерусалимска аисма (аг^о) која, у главноме, беху ове садржине : »Господине, Ви ћете, без сумње, бити изненађени кад примите ово иисмо од једног непознатог, који вас моли за услугу, али ме жалосан положај, у коме се налазим, приморава да се обратим за помоћ часним људима, да не би сасвим пропао. Слушајући о вама много доброг, ја се ни најмање не устручавам да вам поверим моју ствар. Као лични елужитељ маркиза.... емигрирао сам с њим заједно. Да не бисмо побудили сумњу, путовали смо пешице. Ја сам восио багаж, у коме се налазила и једна касета са 16.000 динара у злату и дијамантима пок. маркизе. Требало је још мало, па да се придружимо војсци, али однекуд сазнаше за нас, и послаше једно одељење добровољаца да нас гони. Видећи их где нам се све више приближују, господин маркиз ми нареди да бацим касету у једну оближњу, дубоку бару, да нас њено присуство, на случај да будемо ухваћени, не би издало. Намеравао сам, да се идуће ноћи вратим на ово место и извадим касету из баре, али нас је погера тако ревносно гонила, да смо морали мислити само на бегство. У иностранству је г. маркиз примио неку малу новчану потпору од принца... али како је ова убрзо утрошена, он ме посла да извадим касету из баре. Вио сам у толико сигурнији да ћу је наћи, што смо ја и маркиз одмах сутрадан по бацању касате били направили по сећању план околине, у којој се бара налазила. Вратих се у Француску и доспех, без икаквих неприлика, до села.... које је до места у коме се налазила бара са касетом. Ви познзјете врло добро ово село, погпто је оно удаљено свега три до четири миље од ваше резиденције. Док самјапремишљао како ћу најбоље испунити моју мисију, задеси ме велика несрећа. Гостионичар, код кога сам био одсео, опасан јокобинац и купац народних добара, опазив моју забуну једном приликом кад ме је понудио да нијем за срећу републике, ухапси ме као сумњивог. Како при себи нисам имао никаквих исправа, а при том сам, по несрећи, наличио на једну индивиду-у, окривљену због напада на дележанса, то ме почеше слати из затвора у затвор, да би ме тобож суочили са саучеспицима. Тако сам најзад приспео у Бисетр, у чијој се болници налазим од пре два месеца.
У овом очајном положају, а сећајући се да сам о вама слушао од једног ородника мога господара, који има имаша у вашем кантону, ја вас молим, да ми одговорите: хоћете ли ми учинити услугу да извадите касету о којој је реч, и да ми дате један део новца, који се у к.ој налааи. Па овај начин ја бих могао подмирити моје најнужније потребе и платити мога браниоца, који ми диктира ово писмо и уверава ме, да се са неколико поклона могу ослободити. Примите, господине«, и т. д. Од стотину ових писама, на двадесет увек долажаху одговори. Провинцијалци, који обично беху пристаиице старог реда, већином одговараху да пристају на предлог. Одмах после ових одговора долазило је друго нисмо тобожњег личног служитеља, у коме извештаваше новог аријатељ а, да је у болници заложио, за скромну суму, свој ку-рер, у чијој се тајној прегради налази план околине у којој се налазила бара са касетом. После овог другог писма новац је падао као плева; било их је, који су примали по 1200—1500 динара. Поједини лровинцијалци, хотећи да се покажу и сувише паметни, долазили су лично у Бисетр, где су добијали нлан који их је водио кроз мистериозне шуме које су, као у средњевековним романима, увек бежале испред њих. И сами парижани гшсу остали поштеђени ; познат је случај са трговцем чоје из улице »Ргои\џаггез,« који је срушио један свод моста »Роп!: - МеиГ«, верујућн да ће под њим наћи дијаманте гроФице Вош11оп. к (наставиће ое) Агсћјуев (1 'АгИ |1Горо1од |е сгнптеПе, № 164 — 166, 1907. год.
П0УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: ]. На питање општине биновачке актом Бр. 731, одговара се, да она треба да купи општински прирез по одобреној стопи у буџету, без обзира на то, што би тада позиција општинског приреза била већа за 15*59 дин. него што је буџетом одобрено, а што долази отуда, што је непосредни порез за ову годину увећан, па да тај вишак покаже и у рачунима, износећи од куда он долази. 11 Суд општине драчићске, актом својим Бр. 2252, пита: »По § 15 и 16. Полиц. Уредбе, пресуде и решења општинских судова, донесена по иступним делима, разматра и решава првостепени суд. Наслањајући се на ово нарећење. суд је послао првостепеном суду све жалбе, изјављене на његове пресуде и решења, али је дежурни судија вратио све то натраг, јер, вели, он није надлежан по § 511, грађ. суд. поступка да ове послове ради, погато је био судски одмор. Акт судије завршава се речима: »то се враћају нерасмотрена акта на даљи закони рад. к