Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈОКИ

ГЛАСНИК

СТРАНА 299

лиц.ч — и тада, ое услед п.их модиФикују веК поотојеће обвезе из уговора, т. ј. настаје услед тога евентуално и обвеза на накнаду шгете. што се нротивно уговору поступило. И оваке су радње противправне, јер једно лице мора испуњавати како обавезе, које непосредно из наредаба законских потичу, тако и оне. које се из уговора, на основу закона закључених, рађају, (види !(§ 13. и 824. грађ. зак.). Глава XXX нашега грађанског законика у ггрвоме ое реду односи иа накнаду штете, која је деликтом проузрокована, дакле, радњом или нерадњом једнога лица према другом лицу, које с учиниоцем не стоји ни у каквом уговорном односу, који би радњу или нерадњу као уговорну обвезу прописивао. Учини ли неко своме сауговарачу гатету овојим противуговорним поступцима, онда су за накнаду отуда постале штете меродавни у првоме реду прописи закл^ученога уговора, а, у оскудици њиховој, диспозитивни п])описи гра^анскога законика о дотичним уговорима и уговорима у опште (види на пр. § § 616, 617. и сл .ј. Тек у недостатку оваких наре^ења ,и одредаба долазеу обзир и за такву штету нрописи главе XXX грађан. законика. Г. Иа послетку, да би оштећени сгекао потраживаље на накнаду штете против учиниоца, потребно је да се овоме мода тај његов поступа^, ^оји је штету проузро^овао, у кфивицу уписати. I. То пак значи, да постоји зависност између воље учиниоца штете и радње или нерадње којом је штета проузрокована. Правни поредак, у интересу уређеног за.једничког живљења људи, захтева, да појединац при свима, својим поступцима увек на то пази, да не дира у права других ниги да их угрожава. Пропусти ли појединац то чинити, онда се за љ каж'е да је крив, нјто се његовим поступком другоме штета десила. Јер од његове је воље зависило, да предузме или не предузме иоступак, који је штету проузроковао. Према томе о некој вол.и, која је на предузимање неке радње или нерадње управљена, па према томе ни о кривици, не може бити пре свега говора код лица, чија се воља у праву игнорира: деца до 7 година и душевно болесни § 807, а за тим у случајевима, кад је код нормалних људи

свест искључена. Радња или нерадња, учињена од ових лица, нијо у зависности од вол..е н.ихове, па како тога реквизита нема, не може ое од њих ни накнада штете због тих радња или нерадња захгевати. 0 појединостима пак биће о томе ниже више говора. Онај чијом је радњом или нерадњом штета проузрокована, могао је имати вољу, да исту радњу или нерадњу предузме, и ако је у момеиту предузимања свестан, да ће с,е' услед ње штета десити, и онда се кривица његова назива зла намерш (с!о1и8). Ако пак оп својим поступком на оштећење није ишао, нити је био свестан штетних последица свога поступка, ако је дакле пропустио бити у довољној мери пажљив, иремда је то могао и дужан био чинити, па услед његовога поступка штета паступи, онда је он ипак крив за исту, и кривица се његова назива немар или небрежење (си1ра у ужем смислу). 18 ) Немар или небрежење може бити двојако: крајњенебрежбње и лако, обично небрежен.е или просто немар или нехат. Оно прво постоји онда, кад учинилац у постунку своме није обраћао ни ону пажњу, коју на своје поступке обраћа човек најобичнијих сиособности , а ово друго онда, кад није био онолико пажљив, колико је то један брижљив и разборит кућни старешина у својим пословима. (Види §§ 378, и 819. грађан. зак. — Опширније о овоме код А. Ђорђевића, Сиотем, I, 2. стр. 186 и сл.) 2. Врста или степен кривице од утицаја је на обим накнаде штете. Јер но § 819. грађ. зак. ко штету какву другоме нанесе са злом намером или из крајњег небрежења, тај је дужан накнадити не само просту штету (дакле, умањење садашње имовине оштећеног лица) него и изгубљени добитак. (наставиће ов) Д-р Драг. Аранђелови-ћ. »*) ДоФиицију немара (небрижљивости) ие садржи ни наш ии ауотријски грађан. законик. У немачком гра1). зак. у § 276. вели се: >> Немарл.иво ради онај, који не обраћа на своје поступке пажњу, која се у саобраћају захтева.,,

С КОНГРЕСА ЗА ЗАШТИТУ ДЕДЕ. (свршетак) Истина, и без закона може се у овом правцу много да уради, али велики део посла одкога зависи будућност целе једне нације, мора у закону да нађе сталну основу. Али тада кад закон са силном вољом и преданошћу за напуштену децу почне да ради, надајмо се да ће све беде наших напуштених малишана престати. И први аустријски конгрес за заштиту деце може бити поносит, игго је он у овом потледу учинио много добра не само за Аустрију, но далеко преко њених граница. Ја ћу из ове оредине понети кући нову идеју и надам се да ће после ових лепих речи доћи и дела. То је искључна заслуга овога високоцењенога конгреса, заслуга, коју ја не умем довољно речима да хвалим. И ја не могу да сиђем с овога места, а да вам се топло не захвалим на љубазностима којима сте ме примили како овде на конгреоу тако и свуда у лепој царској вароши. * * * Овоме говору одазвао се конгрес пљескањем и Френетичким одобравањем. а

председник г. др. Бернрајтер руковао се са мном и захвалио ми у име конгреса што сам и ја као странац узео реч. Јога је говорио председник и захвалио се свима учесницима, па је објавно да је први аустријски конгрес за загатиту деце учинио један знатан корак унапред. Он се нада да ће у скоро првоме конгресу следовати други. С тога се растао с нама с речима: До виђе?1.а! Банкет Првога дана конгреса за 8 сахата у вече био је заказан банкет у општинској кући. Они то зову свечани пријем у опгатини. За ову прилику беше заказано свечано одело, дакле Фрак и декорације. Ја не бих о овом банкету говорио да се на н .ему нису маниФестовале по неке ствари и појаве. Сви гости спроведени су кроз неких 20 огромних соба општинскога музеја, који представл,а иуно реткости. Ту је глава КарамустаФе, репови турских армија, које су долазиле до Беча, пуно униката у дивним сликама и необичних старина. Скоро читав сахат трајао је ход кроз опгатински музеј. Иајзад смо стигли

у салу магистрата, ту је заступник председника општине. Поздравио је чланове конгреса и изјавио своју радост што је царскоме граду додељено да види сакупљене л.уде од науке, Филантропије и најугледније државнике за .једну еминентно велику идеју. »Бечвас од срца прима и моли вас да верујете у наше најбоље одугиевљење за спас бедне деце. 1( На то с: председник г. др. Бернрајтер захвалио у име конгреса. После тога улазило се у велику општинску салу. На уласку у салу сваки мушки члан конгреса дибио је од општине кутију за цигарете од Фине мрке коже и у кутији 6 цигара и 6 цигарета првога квалитета. Ове су кутије нарочито израђене за ову ирилику и унутра штампап је златним словима дан конгреса. У врху с поља од метала је грб Беча. Оваквих кутија раздато је на 1000 комада. Свака госпођа добила је велики букет природнога цвећа. Само ове успомене стале су бечку општину око 12.000 динара. У великој сали било је намештено 6 столова. За. сваким је било око 200 места. Било нас је око 1200 до 1300 лица. Сервирано је бидо краљевски у сваком погледу .