Policijski glasnik

БРОЈ 37

ГТОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 301

3. Да, за сада, нлатите путни трошак за моју кћер и даму која ће да вас допратити; моја кћи донеће вам куФер у коме је план помоћу кога ћете паћи новац; ја хоћу да моја кћи буДе ирисутна иско-: навању сокровишта. Ако пристајете на ове услове, молим вас. да ми што пре одговорите на ову адресу: Евра^пе 8г 13-г Агип-о Са1уап, (-а11е с1е Вегђјег! Ј\» 8, рга). ех1епог, Мас1гј(1. И ако је овај човек сиромах, он је веома часан и поуздан, и као такав ужива моје пуно поверење; он ће ми ваше писмо врло лако дотурити; немогуће је да ми ви пишете директно на затвор. Молим вас, да ваше писмо пошљете у два коверта, и да на унутрашњем ставите ову адресу: доставити г. М. Пигу, ћелија № 153. Очекујући ваш одговор срдачно вас поздравља, Енрик Пиг Војнички затвор, Мадрид, 13- марга 1005.« Као и писац Видоковог јерусалимског писма, и Пиг је такође осуђеник. И он је тако исто закопао касету с благом „2/ околини места. « адресатовог. Тачан плап овог места у куферу је са т.ајиом преградом, али да се овај куФер отвори треба платити. Мотив за тражење новца у неколико је, истина, измењен, али је начин апеловања на жртвину кесу остао исти. И у пиому од 1797. и у оном од 1905. год. налазимо исти увод; апел на часност адресатову и ласкање његовом самољубљу. Пошто је прво исиричао своју историју, писац, претпостављајући да је жртву у пола већ задобио за своју ствар, приступа одсудном удару, и обећава јој знатну суму сокровишта. Видок вели, да су на стотину оваквих писама стизали двадесет одговора. Даиас, на сваки начин, то не бива, али ако од сто писама ма и једно успе, варалице су потпуно задовољне са успехом, јер су захтеване суме, као што ћ* Ј мо доцније видети, релативно велике. Један веома значајан Факт у писму Ииговом, јесте мешавина Француског и шиањолског. Треба знати да ово 'није проста случајност, већ унапред срачуната замка. Писац писама хоће да се адресату представи као прави Шпањо.^ац, који не зна добро Француски. Ми тврдо верујемо, да је писоц Пиговог писма, као и писама које ћемо доцније изложити, прави Француз. Оно што такође пада у очи у Пиговом писму, то је потпуно женски рукопис. Овај Факт пао нам је у очи код свију писама овог рода, која смо испитивали, а нарочито код писама која су била предмет претреса у лозанском суду. У овом последњем случају, главни творац преваре, један Француз из јужне Француске, имао је за саучеснице, искључиво за кореспонденцију, Францускињеи Шпањолке. Један једини модел писма копиран је и послат у разна места, на различите адресе. Писма, која произлазе од једне исте банде варалица, варирају само нешто мало у Форми, али не и у основи. Ово се лепо види из ниже изложених писама, упућених појединим трговцима у Лозани, која се разликују по захтеваним сумама, али °У У основи иста.

Ево што се вели у нрвом пиому, датираном под 29. јуном 1904. године из Варселоне.: в Господине, Заткорен овде због банкротства, приморан сам да се обратим на вас и да вас упитам: хоћете ли ми помоћи да дођем до једне суме од 540.000 динара у новчаницама, која се налази у моме путничком куФеру, у депоу једне француске железничке стаиице. Ако пристајете, потребно је да одмах дођете у Барселону и да искупите мој багаж, који служи као залога за судске трошкове. У овом багажу налази се једна кожна торба са тајном нреградом, у којој је признаница, помоћу које ћете моћи дићи куФер са железничке станице. У накнаду за труд, уступићу вам трећину суме. Пошто нисам сигуран да ћете примити моје писмо, то ћу вам целу ствар поверити тек пошто добијем ваш одговор. Овај поптљите на долеозначену адресу мога старог служитеља, ко.ји ће ми га сигурно доставити, Очекујући ваш одговор, јесам В. Ево адресе: бепог М. ВШегаше, Иа1огја, № 185, 30, 8а,п Оегуавш, Вагсе1оп. Еврадтш«. Друго писмо датирано је под 18. јулом 1905. год. из Мадрида, и упућено М. В. трговцу из Лозане. Оио глас!и: »Господине, Затворен у овој вароши због банкротства, приморан сам да се обратим на вас, и да вас упитам: хоћете ли ми помоћи да дођем до једне суме од 800.000 динара у новчаницама, која се налази у мом путничком куФеру, у депоу једне Француске железничке станице. Ако пристајете, потребно је да одмах овде дођете и да откупите мој багаж, који служи као залога за судске трошкове. У овом багажу налази се једна кожна торба са тајном преградом, у којој је признаница од депонованог куфера и један чек од 30.000 дин. који гласи на доносиоца. У име награде ја ћу вам устунити трећину горње суме. Из бојазни, да ово писмо не дође коме другом у руке, ја ћу се тек по пријему вашег одговора јавити са правим именом и поверити вам потпуно моју тајну. Пошто у затвору не могу примити ваш одговор, то га телеграФским путем пошљите на адресу мог старог служитеља: 8о1ег Рои1егсапа1 122, Мас1гМ. Езрај^пе. Очекујући с нестрпљењем ваш одговор јесам за сада. К. Р. 8. Одговорите одмах депешом а не писмом, и из предострожности потпишите се Агпаи.« Треће писмо такође је написано у Мадриду под 10. децембром 1906. год., а упућено је М. 1)., трговцу у Лозани. Ево и његове садржине: »Господине, Затворен овде, преклињем вас да дођете те да искупите мој багаж, узапћен због судских трошкова, да би се дочепали

једног путничког куфера са тајном преградом, у којој су скривени документи помоћу којих би се могло доћи до 925.000 динара, које имам у Француској. Као награду усгупићу вам трећину ове суме. Из бојазни да ово писмо не досне коме другом у руке ја ћу се тек по пријему вашег одговора јавити са привим именом и поверити вам потпуно моју тајну. Пошто у затвору не могу примити ваш одговор, то га телеграФским путем ношљите на адресу једне поуздане личности, која ће ми га несумњиво доставити. Адреса ова гласи: ВЊЈапо АИагеа. 1)Јк(;а Те1е§таГов, Мас1гн1. 0111. Из предострожности потпингите се на депеши Оо1оп. Очекујући ваш одговор јесам М..., бик. баикар. Нарочито одговорите депешом а не писмом.« Неоспорно је, да сва три писма потичу из истог извора, док међутим њихови рук<шиси представљају толико разноликости, да се са сигурношћу може закљ.учити, да су их писале три разне личностц. Поред овога, сва три рукописа притежавају у великој мери особине женског рукописа. Банда, која је у овом моменту експлоатисала Лозану, бил.аје састављена најмање из три лица. Интересантна је ствар, што се варалице обраћају трговцима по већим варошима и код ових се издају за банкротиране трговце и банкаре; обраћајући се занатлијама и трговцима по селима, оне се по правилу, представљају као ОФицири, који су жртва свог политичког убе1,еља. Издајући се за трговце, они редовно додају да су лажно банкротирали, и на тај начин успели (јер је друкчије немогуће) да прикрију знатне суме. Позивајући своје жртве да их помогну да дођу до сакривених сума, они спекулишу са нечасношћу оних који, верујући у Фабуле и примајући ионуду, знају врло добро, да тим постају саучесници банкрота. Једном опљачкана жртва ретко се кад усуђује да узнемирује варалице, да не би морала признати своју непоштену радњу. Ово у ствари није ништа друго до покраден лопов. Радознао да види крај авантуре, адресат првог нисма одговорио је да пристаје на учињени му предлог, после чега је добио једно дуго и веома интересантно писмо како за плодну машту варалица тако и за њихов дар комбиновања. То писмо гласи: »Фигера, 7. јула 1904. Драги мој господине, Ваше писмо достављено ми је, и на њему вам захваљујем. Ево вам у свој искрености моје жалосне ситуације. Као банкар на канарским острвима после несрећних спекулација једног дана нашао сам се на ивици пропасти и иред опасношћу да будем ухапшен за лажно банкротство. Да бих ово избегао реших се.