Policijski glasnik

ВРОЈ 40 -да одриче и оме све да изнесе, што сматра да је потребно и да иде у прилог његовој одбрани. Њему се мора љегова кривица доказати. Ако је одрицање кривицо по закону допуштено, онда оптужени не може бити кажњее, кад *од овога права употребу учини. Да ли је једно такво одрицање оптужепога конзеквентно, упорно или не, то не може у овоме нравити никакву разлику. Ако је оптужени у општеу праву, да пред судом своју кривицу одриче, то није од утицаја мера у којој он то чини. У истоме питању II Сенат Војно Царев. суда у одлуци од 6 септембва 1905 год. (до сада нештампана саопштења од Шварцкопена. Одлуке војно царев. суда иосматране са гледишта Фронтовног официра с. 31 и 32) заузео је следеће сгановиште. »Оптуженоме се не може одрећи право да своју кривицу, чак и против свога најбољег знања одриче. Ну повећање казне са тога основа, што оптужени чини употребу од једпог свог права незаконитоје. Одрицање кривица односно лагање оптуженога пред судом, има се на неки начин сматрати као природно право оптуженога. С друге стране је опет такође природно, кад судија једнога оптуженика, који отворено упорно и дрско одриче, строжије цени, него другога, који своје дело добровољно призна. Али ово сме да се лојави у разлозима пресуде само као основ за олакшавање казне код последњега, а не и за отежавање код првога.« Различност ових одлука може наћи ослонца само у разним схватањима о правноме основу и циљу казне у опште. Ако се сасвим површно схвата гледиште да је казна само једиа потреба (КоиуепсП^кеИ;) за одржање правног поретка у држави и да јој је једино и само циљ опште осигурање од нарушиоца права, онда нема више вредности то, да ли оптужени кривицу признаје или одриче. Ако је кривица доказана, кривац добија законом прописану казиу. ГГри одрицању казне има се само ценити величина причињене штете. На против, ако се злочин и злочинац посматра н. пр са гледишта морала, религије или естетике, ако се државна казна сматра као акт одмазде или као нужност, која потиче из природе или рачуна или као логичан захтев, према овоме, како кад, при кажњавању има се придати значај у погледу врсте и мере казне и злочиноме умишљају учиниоца. Тада се заиста у упорноме одрицању оптуженога може сматрати да стоји повећана злочина намера, која строжију казну изискује. У казненим законима примењују се казне у најразноврснијим циљевима и судија није овлашћен да уноси у закон такве мисли, које нису мисли законодавца. Ну у осталом он сме при доношењу одлуке да потпуно примени његово схватање, које има о ствари. То важи и кад би он због тога сматрао да треба да примени строжију казну за то, што оптужени своју кривицу не ће да призна и ако је она другим доказима доказана. Нека би то било човечанско или природно

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ираво оптуженога да овоју кривицу одриче ипак судија може, разуме се, ако је он тврдо убеђење добио да је доказапа кривица тога оптуженика и да је његово одрицање несавесно, без предомишљања одрицање узети као основ за пооштравање казне. На сваки иачин ово се не би могло узети у рачун као при каквом другом законском основу за пооштравање и због тога учинити какво одређено повишење казне. Ну на питање, да ли јо су дија у праву да одрицање оптуж,енога, само по себи узме као разлог за пооштравање казне, по правилноме схватању има се одговорити потврдно. То је само ствар судског одмерлвања. Ну изгледа ми да при употреби овога права треба бити веома опрезан. Као год што свако признање није увек израз кајања и поштенога мишљења исто тако ни свако ћутање и одрицање оптуженога није знак злочиначке окорелости. ИГта више, може се десити да је где кад судији понајтеже да правилно оцени баш ово одрицање оптуженога. {снргаиће ое) №1. С. ЂуричиЋ, члан касац. суда „ <ЛУ/"' ШПАНСКЕ ВАРАЛИЦЕ ПОМОТ\У СОЈ^РОВИШТА од Р. А. ПеЈ83-а, професора полиције на университету у Лозани. (иаставлк) Ови разлози. драги господине и рођаче, и искрени савети мога јединог пријатеља и исповедника господина Нера Жуана — Ривере, одлучили су ме да вам понудим старалаштво моје кћери. Ако се ооећате способним, да се примите ове часне дужности, ја, пре свега, захтевам вашу часну реч, да ником не одате тајну наших одност. Мере предострожности, чији ћете мотив доцније сазнати, налажу ми ову резерву, а из истог разлога молим вас да ваша писма, мени упућена, стављате у два куверта, и да па унутрашњем означите моју адресу, а на сиољашњем адресу коју вам саопштавам на дну писма. Личност, чију вам адресу саопштавам, синовица је мога поштованог исповедника и јединог пријатеља, коме могу поверити моју тугу и моју душу; он ће бити и веран извршилац моје последње вол.е. Његова синовица достављаће ми писма преко њега. Очекујем с нестрпљењем ваш одговор који ће, у то не сумњам, бити повољан, јер ово је молба једног болесног и одвећ несрећног оца. Моја кћи и ја бићемо вам вечито захвални, а и Вог ће ,вас наградиги. У очекивању јесам, драги господине и рођаче, ваш одани Карлос Ј Адреса за ваше писмо: Вепопа Неггшпа 8а1а, Епатога1 ;8, 133 Ргкшра1 8ап МагИп с1е Рго^епса!«, Вагсе1опа.

СТРАНА 325

Ово ииомо право је ремек - дело,, како са гледишта. гра1)е за роман, тако и са гледишта. појединих његових детаља, којима је циљ да изазову поверење адресатово. Треба само посматрати дискретни начин, којим се наглашује новчана награда, довољно јасан да пробуди жељу, и довољно мудар да не изазове сумњу претераним цифрама. Руконис писма фини је, али у исто доба и неједнак — као и код већине болесних људи. Срећом су се варалице превариле у лозанском кореспонденту. Довољно интелигентан, овај је одмах увидео с ким има иосла и одлучио се да варалице преда власти у руке. У овом циљу он је одговорио »интенданту, с( преко означеног посредника, да у иринципу пристаје да се прими старалаштва његове кћери и, тражећи накнадна обавештења, молио је у исто доба да му се упути и пупила. У одговору на ово, његов шпански рођак упутио му је писмо ове садржине: »Мелила, 2. априла 1905. Драги пријатељу и рођаче, Са сузама у очима читао сам неколико пута ваше љубазно писмо од 28. пр. месеца, у коме ме извештавате да се. примате деликатне мисије коју сам вам поверио. Захваљујући вама. ја могу умрети мирно и у нади, да ће моја кћи наћи сигурно склониште против својих грамзивих ро1;ака. С обзиром на доброте, којима ће те је обасути ви и ваша Фамилија, и даљину која ће је растављати од наших рођака по матери, ја се надам да ће њена имовипа бити потпуно обезбеђена. На овај начин избећи ћу слутње које предвиђам, јер, ако по несрећи умрем пре него што предузмем све мере предострожности, закон ће признати нраво старалаштва рођацима по матери. Ето зашто ја хоћу да се користим мојим правима, и да благовремено именујом кћери стараоца, ближег или удаљенијег сродника, против кога не може бити никаквих рекламација, Г1а овај пачип, захваљујући Богу, ја ћу видети све моје жеље остварене пре него што умрем, и избећн ћу да младост моје кћери буде исте судбине као и моја. За време моје младости ја сам био поверен старалаштву ових истих сродника, и због тога сам много претрпео како у погледу интереса тако и у погледу морала, што би било дуго и тешко да вам причам. 0 овоме ће те се, у осталом, уверити из маое званичних и Фамилијарних докумената, које ће вам предати мој исповедник и моја кћи по свом доласку. Довољно је за сада да вам нагласим да је моја ф Јмилија по матери била узрок свију мојих патњи и несрећа, и да ме је увек сматрала као странца. Због тога сам увек тражио и тражим да удаљим моју кћер од ових људи, и да јој нађем другог оца. Како је ова моја жеља правична, то ће вам се сви потребни документи о старалаштву моје кћери предати у руке, кад томе буде време, а на овај начин и моја кћи биће заштићена од сваког напада. За сада имам да вам препоручим само једну ствар, а то је: потпуна дискреција. Остаје ми још да говоримо о најделикатнијем питању. И ако зпам врло добро,