Policijski glasnik

БРОЈ 48.

Ф ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНКСТАРСТВА УНУТРДШЊИХ ДЕЛД „ПОПИЦИЈСкИ ГДН.СНИК" ивдази једашхут, а према похреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напрод, и то најмаље за пола године, код свију полицијских вдасти, и износи: 20 динара на годииу задржавна и општинска иадлештва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишње. За ииостранство: годишње 24, чолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза заглавског Др. Илију Мирчића, лекара среза заглавског и тимочког, по потреби службе, и за лекара среза тимочког Др. Лазара В. Бесарабића, свршеног доктора целокупног лекарства. Из канцеларије Мииистарства унутрашњих дела, 17. новембра 1907. године у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар 1., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити : за лекара среза ужичког Др. Николу Гавриловића, лекара среза ужичког и златиборског, по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела 17. новембра 1907. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ са теоријс ^ог Гхдедишта. од Д-ра Бранислава Петронијеви-ћа (НАСТАПДК) Ирво и најпринципалније нитање морала састоји се у томе да се одреди, да ли се као основни иринции његов има да сматра какав чисто Формалистички принцип или јетајосновни принцип његове садржајне природе. Формалистички принцип морала састоји се увек у једној норми, која је као таква чисто апстрактан безусловвн принцип, који апсолутно не трпи никакве компромисе са буди каквим специјалним условима реалности и живота, па то исто важи и за све специјалне моралне норме, које се из тога принцииа изводе. Садржајни принцип морала нак, чак кад се он оастоји и у једној норми, која се да схватити и с.асвим апстрактно. као и специјалне моралне норме, које се из њега изводе, према са-

мој својој природи упућене су на компромисе са специјалним условима реалности и живота. Ја ћу ову разлику објаснити на једном специјалном примеру, на једној специјалној моралној норми, на норми: »не уби\ По принципу Формалистичког морала та је норма исто тако апсолутна као што је апсолутна општа норма његова : »чини добро®, »врши дужност 1< и т. д., т. ј. ни у којем случају не сме се радити противно тој иорми; не само што није допуштено убити непријатеља отаџбине, него није допуштено ни убити човека, који нас хоће да убије (стање нужне одбране не признаје и не сме признати апсолутни Формалистички морал). По принципу садржајног морала пак та је норма само онда 'обавезна ако њена реализација не долази у даном случају у конфликт са општом нормом морала. Да би ово објаснио, ја ћу се ставити на становиште садржајног морала чији општи принцип гласи: »не причињавај никоме бол него га свуда отклањај (< . Кад би се овај принцип схватио чисто апс-трактно, без икаквог обзира на околности реалности и живота, онде би се морало радити по њему исто тако безусловно као што се то чини радећи по чисто Формалистичким принципима морала, и онда се никада не би смело, као ни у првом случају, радити противно норми »не уби«. Али тај се принцип не сме схватити тако апстрактно, и то просто за то што је оно нашта се његова забрана односи, нешто што као реални Факат у свету постоји и што према томе у својој егзистенцији зависи од специјалних околности реалности и живота. Норма »не причињавај никоме бол" долази често у конфликт санормом »отклањај свуда бол," у многим случајевима бол се може отклонити само претходним причињавањем бола, то је условљено самом природом свесног бића, у коме се хоће да отклони бол и Морал мора водити рачуна о тој природи, ако хоће да има реалне вреднбсти. Лекар, који оперира болесника, причиниће му један бол да би му отклонио други, у томе случају већи бол уништава се мањим; у стању нужне одбране убија нападнути нападача, он дакле причињава овоме један бол који би овај иначе њему причинио, али с моралног гледишта ми ово убиство морамо допустити, јер је само на тај начин могуће спречити велики број убистава, који би се иначе дешавао, ми и овде дакле мањим болом уништавамо већи и т. д. На, становништву садржајног морала дакле, да би се одржала аасолутна вредност оиште норме, мора се допустити релативна вредпост саецијалних норми, мора се допустити у појединим случајевима мо-