Policijski glasnik

СТРАПА 398

ИОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 49

Тако ее не можемо ни упуштати у критику овога дела расправе, нарочито за то, што г. Лазаревнћ није изнео главну ствар; није изнео целокупну класиФикацију дактилоскопских картона пи по једној методи, те да бисмо видели, у колико је тај рад лакши од класиФиковања антропометријских картона, и у колико мање захтева стручне спреме за чиновнике у одељењима за утврђивање идентитета путем дактилоскопије. За то ћемо прећи на трећи део расправе, на аримену дактилоскоаије. Ту г. Лазаревић ређа, у којим се случајевима може корисно употребити дактилоскопија. Ми смо у томе потпуно сагласни, да од дактилоскопије има неоспорне користи. Но нека нам је допуштено да истакнемо један пасус из тога дела г. Лазаревићеве расправе: »Отисци прстију довољни су да се само по њима распозна извесна личност и тачно утврди њен идентитет; али полиције неких држава, у интересу сигурнијих резултата на томе послу, употребљавају и друга спореднија средства, која служе за допуну првоме. Тако се употребљавају као помоћна средства: фотограФски снимци, опис особених знакова на телу, а негде и лични опис и т. д. Ови су подаци у многим случајевима од драгоцене вредности за брзо распознавање, а нарочито кад постоји ма каква сумња у тачност класиФик&ције отисака«. Не делимо мишљење г. Лазаревића, да су отисци прстију довољни да се по њима може утврдити идентичност извесне личности. То чинимо за то, што има случајева, где се дактилоскопски отисци не могу никако узети, или, ако се и узму, нису јасни и такви да се могу упогребити за класиФикацију. На дну 42. стране свога дела, г. Лазаревић узгред помиње те приговоре, који се чине дактилоскоскопији, и одбија их само овим речима: »Стварност је међутим противно утврдила«. Погрешио је г. Лазаревић, ако је мислио, да је са то неколико речи дао довољно одбране тим оправданим приговорима. Ми смо у пракси наилазили на људе, којима се апсолутно нису могли узети отисци прстију тако, да би се њима могло послужити за доцније евентуално утврђивање њихове идентичности. Код радника у рудним мајданима, код зидара који раде са кречом и песком, код људи који раде тешке ручне послове, код железничких органа који гурају вагоне, код пекара који месе тесто и т. сл. може се рећи, да и нема папилијарних линија или су им такве да се њихов отисак апсолутно не може употребити у циљу класиФикације и идентиФикације; има људи којима се толико зноје руке, да им је немогуће отрти руку тако да би се добио тачан отисак напилијарних линија; има их којима су одсечени вр хови прстију и т. д, Шта ћемо да радимо у о мввим случајевима, то нам г. Лазаревнћ не вели. За то се ми ипак сећамо његовог признања, да полиције неких држава употребљавају друга »спореднија« средства

ради допуне дактилоскопије, и да су та средства од драгоцене вредности, нарочиго кад постоји ма каква сумња у тачност класиФикације отисака. Дакле, кад постоји ма каква сумња у тачност, или ако је погрешно извршена класиФикација раније узетих отисака прстију, са свим је немогуће утврдити идентичност личности која је пред нама. Па шта онда раде полиције, у којима се не узимају у помоћ поменута »спореднија" средства ? Одговор је разумљив сам по себи. Такав случај не може наступити код држава које имају Бертилонаж. У класификацију антропометријских картона не може се никад посумњати — она је апсолутно тачна. А.нтропометријски картон садржи: дванаест мера разних делова тела, боју очију, косе, браде и бркова, особености чела, носа, уха и развијености тела, и има прецизно изражене и назначене особене знаке по телу меренога лица. Сви подаци на антропометријскоме картону математски су тачни и никад не могу довести у сумњу класиФикације по мерама и по азбучном реду, кад се има посла са личношћу, чији се картон из раније находи у антропометријској регистратури. Свс то, дакле, не говори у прилог пресгижности дактилоскоиије над Бертилонажом. Говорећи о практичности дактилоскопије у сравњењу са Бертилонажом, г. Лазаревић наводи мишљења петорице стручњака. Од њих д-р Грос одаје потпуно признање антропометрији, а мисли да будућност ипак припада финим линијама на врховима прстију; Кетиг предлаже дактилоскогшју на место Бертилонажа; д-р Отоленги држи да би била потребна унија између дактилоскопије, личиог описа и ФотограФије према Бертилоновпм инструкцијама; д-р Локар вели, да је дактилоскопија боља због класиФикације картона, коју сматра као главну ствар; д-р Миновић је уверен да је најбоља метода отисака прстију са личним описом. Као што се из овога види, цитирањем стручњачких мишљења, г. Лазаревић није баш толико успео да убеди читаоце о могућности постојања само дактилоскопије без других помоћних средстава за утврђивање идентичности. Но, да разгледамо, колико је успео у томе изношењем садашњега стања у појединим државама. У томе делу своје расправе г. Лазаревић износи какво је стање у двадесет и неколико држава. Од свију њих само две: Јужна Америка и Енглеска употребљују једино дактилоскопију као начин за утврђивање идентичности криваца. За Шведску вели г. Лазаревић, да је прошле године увела одељење по дактилоскопском систему, али не каже да ли је сасвим запоставила Бертилонов систем. За Аустрију, Нови Селанд, Индију, Цејлон и Јужну Африку тврди, да се тај систем употребљава при издавању пасоша, као и за Китајце у иностраном радничком одељењу трансвалске управе, у Египту, Ирској и т. д. Дакле не употребљава се као систем за утврђивање идентичности криваца, што је за нас главна ствар.

Осталих двадесет држава имају антропометријска одељења; многе од њих, упоредо са антронометријским, имају и дактилоскопска одељења или нагињу њиховом увођењу. Према оваквом стању ствари може се извести, да јет. Лазаревић, ма и нехотице, утврдио арестижност Бертилоновог система, а никако дактилоскопскога, који Је тек у развоју, Бар тако говоре Факта, која је сам г. Лазаревић изнео. Завршни део расправе г. Лазаревићеве говори о томе како је у нас. На првом месту г. Лазаревић понова истиче корисне стране дактилоскопије, а за тим наводи потребу да се и у нас уведе дактилоскоиски систем. Нећемо се упуштати у доказивање нетачности тих навода, али износимо Факт, да се у последње време у многим државама отварају стручне полицијске школе и да се свуда уз њих уводи Бертилонаж. Д-р Р. А. Рајс је професор полиције на универзитету у Лозани. Он се у своме делу »Примене научних метода у полицијским и судским истрагама« овако изражава: »Неки мисле, да би дактилоскопија могла потпуно заменити Бертилонаж, за који веле да има ту незгоду, што је узимање мера дуго и тешко за просте агенте. Ми не делимо ово мишљење. Са мало више пажње и вежбања успева се, за кратко време, у брзом и прецизном добијању антропометријских мера. Поред овога, на антропометријским картонима налазе се такође отисци прстију, те нам на овај начин Бертилонов систем пружа много више гарантије но сама дактилоскопија, а у питању о идентитету човек мора бити и сувише обазрив. Још нам изгледа, да би истраживање идентичности помоћу дактилоскопије захтевало нарочито извежбани персонал због Финеса с којима је скопчано.« У Паризу је пре неколико месеца пзашла књига од д-ра Ј. Бершера: »Е' Оеште с1е Сопап Боу1е е{; 1а РоИсе 8с1еп1;Шдие аи ут^Нете 81ес1е. к Бершер је оваквог мишљења: »Делимо митљење г. Едмонда Локара, да интернационални картон не може бити искључиво дактилоскопски картон; он мора бити много потпунији, да би пружио што веће гарантије и што веће користи за практичну уиотребу. Антропометрија, фотограФија, а нарочито живе слике мора.ју имати своје место на таквом једном картону. с< Како ћемо ми свакако морати усвојити међународни картон, нека ови редови послуже као доказ непотребности увођења чистога дактилоскопскога система у нас. Ми се за сад морамо придржавати антропометријскога картона, који је у међународној употреби, и за то г. Лазаревићу није требало да напада на наше антропометријско одељење, и да му тај напад буде средство и доказ о потреби увођења дактилоскопскога система Антропометријско одељење има несумњивих успеха, и ако је тек у трећој години свога опстанка. Те је резултате већиномобјављивало у »Полицијском