Policijski glasnik

СТРАНА 410

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51

нормалан, док међу тим у кривично-правном смислу казна на њих не може да утиче, они би се дакле у томе смислу морали сматрати за неурачуњиве. Према томе Листова детерминистичка деФиниција урачуњивости не може се одржати, она је психолошки неодоеђена и чисто негативна, а у јуристичком смислу води до апсурдних резултата на становишту специјалне превенције. које се становишто једино да одржати са детерминистичког гледишта. 10 ) Осим тога она је у извесним случајевима душевне болести, у којима је реагирање на мотиве потпуно нормално, а где се о урачуњивости не може говорити, и директ нетачна. 11 ) Да би избегао тешкоће Листове детсрминистичке деФиниције урачуњивости Липман ју је у толико модиФицирао, у колико нормалну мотивацију Листову своди на апстрактно просечно понашање личности. 12 ) Пеурачуњивост по њему лежи оиде где или због неразвијености или због болесног поремећаја душевних радњи целокупно душевно стање личво :ти одстуиа битно од апстрактног просечног понашања чланова једне дате културе. тако да урачуњивост лежи у саособности за ово аастра.ктно аросечно аонашање чланова једне дате културе.'") По Липману ова деФиниција избегава прво позитивну неодређеност Листове деФиниције урачуњивости означујући у чему се састоји нормална детерминација мотивима, а с друго стране она избегава тешкоћу оних случајева душевне болестн у којима постоји то нормално мотивирање а где урачуњивости нема. Али она избегава ону прву тешкоћу само донекле, јер нити је »апстрактно понашање« једини садржај психичког жттвота нормалног човека нити је то примарни садржај тога живота; 'другу основну тешкоћу Листове деФиниције не може с тога ни Липман избећи докле год се са својом деФиницијом налази на детерминистичком становишту и једино је у стању да трећу тешкоћу избегне. У сваком случају Липманова деФиниција преставља напредак упоређена са Листовом. Осим Липманове да поменемо на послетку још и Штамлерову деФиницију. По Пггамлеру 14 ) биће урачуњивости лежи у могућности споразумевања са другим људима, тако да је по њему урачуњиг.ост субјективна могућност уиоређивањи својих арестава са арестав&мв. других људи и уврављан>а п рема томе уаоређивању. Као што добро примећује Липман, ова је деФиниција двоструко погрешна и недовољна, јер с једне стране и меЈ)у члановима луднице могуће је потпуно узајамно споразумевање у овоме смислу, а с друге стране има случајева где је то споразумевање немогуће а где ипак урачуњивост несумњиво постоји, као што је то случај између једног високо образованог и простог човека. Пошто смо на тај начин прегледали главније детерминистичке покушаје одредбе појма урачуњивости и показали 10 ) Ове апсурдне закључке извео је и сам Лист у своме поменутом предавању (( ОЈе а^гаГгесћШсће ХигесћпипдвГаШдкеЈв* и ти су закл^учци били повод читавом покрету међу криминалистима (особито онима старијег правца) иротив њега (в. о томе Листов поменути одговор на критвке тога чланка у Вд. XVIII његовог часописа 1 !. Он је на име у томе предавању сасвии конзеквентно на основу своје дефиниције појма урачуњивости иззео, да се непопракими злочинци не могу кажњавати, већ да њих исто тако треба затварањем у нарочите заводе учинити по друштво базопасним као пхо се то чини са душевно болесним злочинцима затварањем у луднице. (в. особито стр. 77 поменутог предавања у часопису Листовом 1М. XVII.) и ) Види М. 1лертапп, ( (Ет1е11ип§ 1п (1аа 81гаГгесћ4 и 1900. стр. 105. 12 ) Н>. стр. 104. 13 ) 1ћ. стр. 105 и 104. |4 ) О Штамлеровој теорији (изложеној у његовом долу (( 1)а8 Кесћ! (1ег 8сћи1(Јуегћ&Цш88е. ЗкисИеп гит ћиг§егПсћеп Оезе4гћисћ 1иг (Јаа 1Јеи1зсће КеЈсћ« 1897,) види наведено дело Липманово, стр.

да су оне нетачне, сада ћемо да покушамо дати једну нову деФиницију урачуњивости, која ће бити незавиона како од детерминистичког тако и од мндетерминистичког становишта, и која ће према томе бити једино у стању, да доиусти и једно и друго становиште у области кривичне одговорности и урачуњивости. На основу онога што смо у прошлом одељку извели за однос кривичне према општој логичкој одговорности јасно је, да дефиниција урачуњивости треба да буде таква, да тиме сви они субјекти, који са гледишта кривичне одговорности у напред отпадају и ако су у логичком смислу за кривичноправна дела одговорни, буду као неурачуњиви искључени, та дефиниција треба дакло да буде таква, да су њоме у напред искључене мртве ствари, биљке и Јкивотиње као субјекти крикичне одговорности. Затгш даље она мора бити таква, да су њоме обухваћени и они случајеви људске неурачуњивости, који се не могу ставити у сумњу, као што су душевна болест, умна неразвијеност (било из незрелости било из спреченог развитка) и стања несвесности. На послетку она мора бити таква, да обухвати и све оне случајеве, који би се у будућности још могли као случајеви несумњиве неурачуњивости пронаћи, па да по могућству припомогне да се они и пронађу. Осим тога она мора бити независна од разлога казне, она мора подједнако важити било да је разлог казне одмазда, било да је разлог њен у циљу утицања. па целину или на појединца. (свршиће ое)

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(наставак) Други опет, као КИћа, Пи1[, Меуег, Мауег и др., тврде, да су вештаци, онако исто као и сведоци, дужни да се приме вештачења, јер је сваки грађанин дужан у интересу лравосуђа да са своје стране учине све тпто може. Сасвим с разлогом они веле, да је тешко а понекад и немогуће изабраног вештака заменити другим, који би био исте спреме. На штету брзине поступка би било, кад се изабрани вештак не би морао одазвати својој дужности, а у случајевима у којима прети опасност због одлагања, могао би се и сав поступак осујетити. Није, дакле, вештак увек замењив, или бар не лако замењив, те је стога, сасвим оправдано наредити, да се и вештак мора одазвати својој дужности. Ни сви законодавци нису сложни у регнењу овога питања. Докле немачки законик поставља дужност вешгачења само за лица тачно означена у § 75, дотле Француски у чл. 80 и аустријски у § 119 вештачење сматра као општу грађанску дужност. И наш је законик усвојио мишљење, по коме је сваки вештак дужан да се одазове на позив иследт-тика или суда. То се. види из §§ 194 и 205 осмог одељка, по којима вештака постиже казна за неиспуњење дужности. По § 194 веиттак, који се не одазове на позив суда и не дође на претрес ради вештачења има се довести. Ако је то немогуће учинити, онда вештака постиже казна и то иовчана казна од 1 —15 талира или за твор до месец дана, а поред тога и накнада трошкова проузрокованих изостанком. Разуме се, да ове казне постижу вештака, који се за свој изостанак није оиравдао. По осмом одељку § 205; опет, вештак који на претрес дође, а неће да предузме вештачење, има се принулиги на вештачење иритвором до шест недеља. Оба ова наређења