Policijski glasnik

СТРАНА 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) Али, докле су вештаци дужни да наход одмах ставе у протоко, дотле они не морају одмах по свршеном вештачењу изјављивати своје мишљење. Вештаци ће моћи и касније дати своје мишљење само онда ако је за давање мишљења потребно дуже размишљање или ако треба загледати у резултате најновијих научних испитивања. У ком року има вештак поднети своје мишљење, одређује иследник, који, разуме се, при томе мора водити рачуна о природи вештачења. У оваквим сучајевима вештацн своје мишљење с основима предају иследнику написмено, у противном случају или га предају сами написмено или га диктирају деловођи. Ако вештачењу иследник није присуотовао, онда вештаци и мишљење, као год и наход, писмено саопштавају. Сем находа и мишљења сваки протоко вештачког мишљења мора у себи садржати још и ово : 1. позив на налог иследника или суда да се изврши вештачење; 2. предмет и место вештачења; 3. датум и потпис вештака. Вештаци дају за једнички и наход и мишљење. Да би се избегла најмања несагласност, која би могла настати кад би сваки одвојено давао мишљење, не само да није забрањено него се и препоручује вештацима, да се споразумевају и да један другоме саопштавају своја опажања. Разилазе ли се вештаци међу собом у мишљењима, онда имају одвојено их давати. IV. Речено је раније, да је вештачење радња која се може извршити како у генералној тако и у специјалној истрази код суда. Законик, међутим, ништа не говори о томе, како се има извршити вештачење у специјалној истрази. Код ћутања законика има се узети, да се то вештачење у главноме има извршити онако као и вештачење у генералној истрази. Појединости самог извршења зависе, опет, од тога: какво је вештачење и у ком циљу се предузима. Вештачење се у специјалној истрази предузима или у прелазном поступку пре главног претреса или на главном претресу. По § 183 иследни судија, пошто је донето решење о стављању оптуженог под суд, т. ј. о отварању специјалне истраге, има да нареди вевештачење, ако нађе да је то за дослеђење потребно. Њему звконик наређује, да испита вештаке, који су у генералној истрази вршили вештачење. Међутим, по нашој судској пракси, која је рђава, иследни судија не ради ни једно ни друго. Дужност је иследног оудије да ириуготови кривичну ствар за главни претрес тако, да се овај не одлаже због тога, што нпје извршено вештачење. Кад иследни судија нађе да ради дослеђења треба извршити вештачење, он има исто да нареди, и оно се врши онако исто као и у генералној истрази. Вештачење које се на главном претр>есу врши може бити двојако: или је то право вештачење или је само верификација вештачења извршеног пре главног претреса. Ако суд на главном претресу нађе, да ради објашњења какве важне чињенице треба изискати вештачко мишљење, он има да одреди да се потребно вештачење изврши одмах на главном претресу, ако је то могуће. У таквом случају суд бира и позива вештаке, који врше. вештачење у присуству суда и странака. Ако је немогуће извршити вештачење одмах, суд може и одложити главни претрес ради предузимања вештачења (§ 208). У остадим случајевима вештачење које се врши на главном претресу

јесте вериФикација ранијег вештачења. Суд позива исте вештаке на главни претрес, где их усмено саслушава о раније извршеном вештачењу и датом мишљењу, ако то нису вегатаци који су нарочито постављени или овлатпћени за давање вештачких мишљења. Наш законик у §§ 183, 206. и 208. наређује, да иследни судија и суд имају да испитују вештаке. а не доноси ниједне одредбе о томе, како се имају вештаци испитивати. Како законодавац, кад је реч о саслушавању, често поред сведока помиње и вештаке, то је несумњиво да се и вештаци имају испитати као и сведоци, кад они долазе пред суд да усмено изјаве оно што су при вештачењу раније нашли. Из законика се не види, да вештаци при вршењу вештачења, па било то у генералној или специјалној истрази, имају права да сведоцима непосредно постављају питања. Из §-а 206 има се извести противно, т. ј. да им то право није признато. Но и ако вештаци нису убројани у она лица, која по § 206 имају права сведоцима постављати питања. ипак им то право треба дати у интересу проналажења истине, разуме се, у колико они то своје нраво не би злоупотребљавали, на што председник суда треба да обрати пажњу. V. Од важности је питање: има ли иследник права да вештачко мишљење подвргне својој оцени'? Из дужности иследника да руководи целокупном истрагом у циљу прибирања и спремања доказне грађе за главни претрес, проистиче и његово право и његова дужност да вештачко мишљење подвргне својој оцени. Иследник је дужан да се стара да сви прикупљени докази буду такви, да се на основу њих може главни претрес не оамо наредити него и одржати; па како и вештачко мишљење спада у доказе, за чије правилно предузимање је одговоран иследник, то отуда и његово несумњиво право да оцењује, да ли је вештачење учињено онако како то закон наређује и да ли вештачко мишљење одговара циљу ради кога је тражено. Стога он мора вештачко мишљење да пореди са свима ис-леђеним околностима, па ако нађе да је оно непотпуно, нејасно, неопредељено или у иротивречности са самим собом или са ислеђеним околностима, има права од вештака да тражи да такво своје мишљење поправе или попуне, а може и од других вештака да изиште ново вештачко мишљење (§ 60). И овде се има разликовати наход од мишљења, — и иследник прво мора подврћи својој оцени наход, па после тога вештачко мишљење. И једно и друго иследник има најпре да оцењује са Формалне стране. Ако нађе, да венгСачење није извршено у Форми коју закон пропису.је, или да је наход нејасан, неодређен, у противречности са самим собом или са ислеђеним околностима или да се опажања вештачка у многоме међу собом не слажу, дужан је иследник, ради отклањања те сумње, да скрене пажњу вештацима на све то и да их још једаред саслуша. Не успе ли се тиме ништа, то се наход има огласити за неважећи, и иследник има да нареди ново вештачење. На све ово иследник има да обрати пажњу и при оцени вештачког мишљења. Ако је мишљење нејасно, непотпуно, неодређено ; ако не садржи у себи одговоре на сва питања; ако није тако, да се одмах јасно може да види мишљење вештака, онда се таквом вештачком мишљењу не може ни придати доказна вредност. Међутим, има случајева у којима је вештацима иемогуће дати једно потпуно, одређено мишљење, стога иследник у таквим случајевима треба да прими и мишљење које садржи само вероватноћу, н. пр. мишљење које би гласило : вероватно је, изгледа нам, ми држимо и т. д. То су