Policijski glasnik

БРШ 2

1ШЛИЦШ 1ЈЛП I ЛД1ј1'11№

ШГАНА м

т(!жи случајени, у којима јс извођењс закључка и давање оуда често доста несигурно , јер се може десити да једна последица може доћи од више и то различитих узрока. При оцени вештачког мишљења иследник има нарочито да оорати иажњу на то, да ли је логички изведено, т. ј. да ли су закључци правилни и да ли не противрече ислеђеним околностима. Не само Форму него и садрзкај вештачког мишљења има иследник да подвргне својој оцени. Ако вештачко мишљење почива на основима, који се налазе у актима, то иследник има ирава да оцењује. да ли с.у вештаци за основицу свога мишљења узели само такве чињенице и околности које су потпуно доказане, као и то, да ли су узели у обзир сва акта истраге или само један део. Ако, нак, вештачко мишљење почива. на научним основима или на осовима какве вештине, иследник ће моћи одењивати такво мишљење само онда, ако је за оцену тих основа довољно и опште знање сваког интелигентног човека. које, разуме се, има и иследник. Покаже ли се, међутим, да је за оцену тих основа потребно темељиије знање какве науке или вештине, то тако мишљење, по правилу, не подлежи оцени иследника, јер он нема потребио знање за оцену. Али, ако у поједином случају иследник има потребно стручно знање, не значи да он не сме оцењивати вештачко мишљење и да га мора узети за доказ и онда, кад сматра да почива на погрешним ооновима. У свима случајевима, у којима иследник или суд, оцењујући било Форму било садржај вештачког мишадња, нађе да исто због учињених замерака не може послужити као доказ, дужан је вештацима те замерке да саопшти и да их о истима саслуша. Не успе ли да на тај начин отклони те замерке и сумњу, дужан је да изиште друго вештачко мишљење и то било од истих вештака, којима би се још један нов придодао, било од сасвим нових вештака (§ 69.) Ако ново мишљење има да даду други вештаци, то они неће вршити и поновно вештачење, већ ће своје мишљење дати на основу находа који су први вештаци дали и који је оцењен као правилан. У случајевима, у којима су вештаци лекари или хемичари. друго вештачко мишљење може иследник или суд да тражи од лекарске комисије и то од санитетског савета, који је по санитетском закону дужан да даје своје мишљење у кривичним делима. Из последње реченице другог одељка § 60 види се да се од санитетског савета може тражити мишљење и онда кад се вештаци у датом мишљењу потпуно сложни, само ако иследник или суд држи да они нису довољно спремни да правилно реше конкретни случај. Ово се има чинити само ,)Због важности злочинства", дакле кад је у питању који тежи случај. Иследнику и суду не може бити забрањено да и у другим важнијим случајевима тражи слично мишљење од других научних комисија или државних завода као н. пр. од техничког Факултета. Нсто овако се има поступити у случајевима у којима се вештаци разилазе у својим мишљењима. Из овога излази, да иследник, кад истакне разлоге за сумњу у наход или мишљење вештака, има само да изиште ново вештачење односно ново вештачко мишљење. Међутим, он није позван да донесе одлуку и о томе, које од та два мишљења има већу вредност. То питање има да одлучи суд, који је надлежан за решење кривичне ствари. По теорији слободног судијског уверења суд није везан ни за деФинитивно мишљење вештака, међутим по теорији законских принудних доказа, која се налази у нашем законику, суд је дуж.ан да прими коначно мишљење вештака. које је дато по свима правилима науке или вештине.

I 18. Нарочити случајеви. Законодавац се није задовол>ио постављањем општих нравила, о којима је до сад било речи и по којима се има вршити вештачење у опште. Он је издвојио нека најважнија а при том најтежа кривична дела и донео нарочите одредбе о томе, како се у тим издвојеним случајевима има вршити вештачење. Због важ.ности тих случајева говорићемо о сваком по наособ. I. Убиство и тровање. I. Ако се у случају смрти каквог човека породи сумња да је смрт проузрокована каквом забрањеном радњом, законик у § 61 наређује, да се у таквом случају има извршити „вештачки увиђај, а по потреби и парање предузети®. Задатак је истраге, да у тако сумњивим случајевима нађе прави узрок смрти, па, према томе да утврди и то, да ли је смрт последица какве забрањене радње или пе. Да би се ово могло утврдити, има се предузети сложни увиђај, а ио потреби и парање леша или абдукција. Законик се задржао на овом општем наређењу и није се упустио у набрајање свих случајева у ко.јима се има извршити вештачки преглед и парање леша. Тако се што, у осталом, и не може предвидети закоником, већ само уредбом или правилником који би се пронисао за вршење оваквог вештачења. Код нас, истина, постоји: Правилник за вршење судских секциј а и за. давање лекарских уверења, али у њему нису набројани случајеви у којима је потребно вршити судске секције. Ирема томе, остаје иследнику да у сваком случају према околностима н појавама које су претходиле смрти, према начину на који је смрт наступила. као и према многнм другим приликама, с.ам оцени, да ли има сумње да је смрт последица какве забрањене радње, т. ј. да је у питању убиство, па ако нађе да таква сумња постоји дужан је да нареди ве г чтачки преглед леша, а по потреби и само парањеИз § 63 једино се види, да се у случају сумње да постоји убиство не морају предузети оба срества, тј. и вештачки преглед и парање леша. јер се тамо каже, да ће се предузети »вештачки увиђај, а ио иотреби и парање". Парање леша може и изостатн увек, кад се и самим вештачким прегледом леша утврди да смрт није проузрокована забрањеном радњом, као и онда кад се узрок смрти по другим околностима може тачно да нађе, н пр. кад је неко изгорео или прегажен на железничкој прузи и т. д. Али, и ако законик не заповеда да се у сваком сумњивом случају предузме и преглед и парање леша иследник неће никако погрешити ако нареди да се и једно и друго изврши увек кад је то само могуће учинити, јер није искључена могућност да буде и нетачно оно што је само прегледом леша нађено, а ту нетачност често је немогуће исправити због немогућности да се парање касније с успехом изврши, Дужност је полицијске и општинске власти, да сваки сумњиви случај одмах доставе иследнику. Докле иследник није нзвештен и докле није стигао на место на коме се леш налази дужност је и полицијске и општинске власти, а само ове последње у местима у којпма нема полицијске властн, да се старају да леш као и сви остали предмети око леша остану неповређенц на месту на коме се налазе. Свака ма и најмања промена целокупног стања може не само отежати истрагу, него је може чак и онемогућити. Ако леш не може остати на месту на коме је нађен и ако га треба пренети, огца се то преношење има извршити гако, да леш остане неповређен. Преношењу треба да присуствује иследник, ако њега нема онда се о томе има да стара општинска власт; у том случају иследник мора саслушавањем лица која су вршила пренос да сазна на који је начин леш пренесен. (наставиће ое) Д-р. Бож. В. МарковиЋ.