Policijski glasnik

10 БРОЈ

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 79

Кад општински суд утврди: да зузеКе постоји а кривица није застарила, он Ке по поменутој законској одредби казнити захватаче и одузети земљиште. Ако се утврди, да је кривица застарила, онда ће се поступити по последњем ставу § 375. а. крив. закона, У случајевима самовласног заузећа шумског земљишта, поступаће се по чл. 106. закона о шумама. III. Суд општине врњачке, актом својим Бр. 488, пита: »Извесан грађанин ове општине подигао је против другог грађанина кривичну тужбу, што му је намерно поплашио коња махањем капе, кад је овај јахао, те га коњ оборио и угрувао. У тужби је тражио, да суд осуди туженог на казну, а поред тога и на плаћање трошкова. По овој тужби, суд је пресудом својом Бр. 470, осудио туженог на пет дана затвора, налазећи да овде стоји дело из § 329. кр. закона, али је првостепени суд поништио ову пресуду са разлога, што суд општински није означио, по ком је пропису ово дело кажњиво. Моли се уредништво за објашњење: по коме се законском прописуказни ово дело, кад суд вели да није кажњиво по § 329. — да ли је иступ или преступ.?" — На ово питање одговарамо : По начелу постављеном у § 2. кр. закона, за које дело није у закону, пре него што је учињено, казано, да ће се и како ће се казнити, онај, који га учини, за оно се не може нико ни осудити. Према томе, кад у закону не постоји нарочита одредба, која би регулисавала, како ће се казнити оиај, који туђег коња поплаши те јахача обори, нити има општа одредба, која би и ове врсте кривице обухватала, онда ни тај суд није могао осудити туженог за иступну кривицу, него га је могао судити само као грађанскп спор у погледу накнаде штете, ако је тужитељ тражио, и ако је суд лрема величини ове био надлежан. IV. Суд оиштине јањске, актом својим Бр. 193, пита: »Отац једне девојке, тужио је овоме суду једнога момка, што је овај пресрео његову кћер, кад је ова ишла са једном свадбом, и на путу пред свима почео отимати чарапе, које је она добила па дар и носила у руци. Ово отимање свакако није вршио у циљу присвајања чарапа, него је то употребио само као средство, да се девојци приближи и на тај начин изјави своје расположење према њој. Кад га је девојка оштро одбила од насртања, он је пустио чарапе и девојка продужила пут. Отац девојачки подигао је против овога момка тужбу за увреду код овога суда. Како је и тужени признао, да је све овако било, суд га је осудио на 8 дана

затвора за дело из § 357. т. 2. и 3. кр. закона. По жалби осуђеног, првостепени суд поништио је ову пресуду, налазећи да овде у опште не постоји кривично дело, нити је, вели, наш кривични закон предвидео казну за кривице ове врсте. Моли се уредништво да изволи објаснити овоме суду, да ли овде одиста не постоји кривично дело, и ко ће бити осуђен на плаћање трошкова, пошто се у судској одлуци о томе не вели ништа, него се општинска пресуда ништи само у погледу казне. — На ово питање одговарамо: И по | 213. кривичнога закона, који одређује дефиницију јавне увреде, и по § 357. т. 2. истога закона, где се говори о простим увредама, све оно, што се по појмовима и наравлма народа појављује као увреда части, казни се као увреда по поменутим законским наређењима. По нашем схватању, и по схватању народа онога краја, где су отмица џепних и ручних марамица и других предмета врло чести случајеви, у циљу демонстративних изјава свога расположења према дотичним особама, ово поступање сматра се као насртај и увреда, јер се одиста дотична особа излаже подсмеху онога присутног света, а уз то лично трпи физички насртај, јер много пута отимање траје по по сата и више. Према томе, ми налазимо, да овде стоји дело увреде, и с обзиром да је то било на путу и у присуству сватова још и дело јавне увреде из § 213. кр. закона. Никако се не можемо сложити са противним мишљењем суда, да нема увреде, кад се девојка пред толиким светом зауставља и настане отимање предмета, без обзира на њене протесте. Ови призори толико -су одвратни, па по начину извођења чак и неморални, да се они из дана у дан губе и у крајевима, где су били честе појаве. На сваки начин њих треба намерно сузбијати свима законским средствима. Ну, кад је првостепенп суд већ нашао да овде нема кривице, и кад је његова одлука по § 15. и 16. полиц. уредбе обвезна за општ. еуд, онда тако мора и бити. Таксу за извиђај суд може ставити на терет туженог у смислу § 328. кр. суд. пост., пошто је својим неоправданим поступцима изазвао истрагу. V. Г. Муњићу порезнику, на нитање одговара се, да су правила о полагању испита за општинске деловође, од 21. септембра 1902. год. П№ 2418, штампана у „Полицијском Зборнику" на страни 365. Коме треба нека их нађе и види шта се све тражи за испите ових.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Е Драгутина оина Андреје Андрејевића, који је 3. т. м-ца отумарао од овоје куће,

тражи начелство округа пиротоког ради предаје родитељима. Драгутин је стар 16 година, мадог раста, граораотих очију, дугих образа. гуотих риђих обрва и риђе косе. Позивају ое ове иолицијске и општинске власти да Драгутина живо потраже у својим домашајима и нађеног упуте поменутом начелству с позивом на депешу Бр. 2145.

Драгутина Илића, коцкара из Зајечара, који је 28. пр. м-ца побегао при спроводу за општину зајечарску траши начелник ореза тимочког депешом 1>р. 1 861. Пронађеног треба опровести поменутом начелнику.

Десимира Ж. Миркића, који је пре неког времена служио код Арсе Глигоријевића, каоапина из Крагујевца, тражи начелник среза пожешког актом Бр. 1 47 3, ради предаје родитељима. Десимир је отар 17 година, оредњег раота, у лицу риђ, ћосав. Позивају ое ове полицијске и општиноке власти да га у овојим домашајима потраже и пронађеног упуте поменутом начелнику.

П 0 Т Е Р К Бојко Вулетић, земљоделац, и.ј Балиновца, који одговара за убнство код прокупачког првостепеног суда, налази се у беготву. Бојко је стар 45 година, средњег раста, у лицу плав и сув, малих плавих бркова, брије се, иде погурено на оеби има сељачко одело, на ногама опанке и сељачке чарапе, а на глави шајкачу. Позивају се све полицнјске и општпнске власти да Бојка живо потраже у овојим домашајима и нађеног стржарно спроведу поменутом суду с позивом на акт Бр. 3525. Никола Станковић, из Бреснице, који има да одговара за убиство код прокупачког првоотепеног. суда, отумаро од своје куће. Никола је стар 6 0 година, високог стаоа, малих граорастих и упалих очију, великог нОса, на глави мало ћелав, проседе смеђе коое, смеђих проседих бркова; у оде1у је сељачком, на ногама има опанке, а на глави шајкачу. Нрепоручује се свима полицијским и општинским властима да Николу најживље потраже и нађеног нод јаком стражом опроведу поменутом суду с позивом на акт Бр. 352 6. Лазар Драгановић, џамбас, из Књажевца, украо је једног коња и побегао. Лазар је отар 35 година, омален, сувоњав, црних бркова. Нека га све полицијске власти живо пограже и нађеног спроведу у комесару полиције у Бору. Влагоје Перуничић, келнер из Ниша, ноћу између 1. и 2. овог месеца извршио је убиство над Душаном Стојаповићем, пиљарем из Ниша, и по извршењу дела одмах побегао. Благоје је стар 26 година, виооког раста, у лицу сувоњав, бркова нлавих и танких. бријасе; од одела има на себи капут, ирслук и панталоне од црног штоФа , иберциер зеленкасте боје, на глави црн штофан шешир а на ногама ципеле. Поред келнерског посла зна и молерски занат. Нека га све полициске и општинске власти живо потраже и пронађеног отражарно спроведу начелотву округа нишког о позивом на депешу Бр. 473 9. Благоје Вајковић, земљоделац из Војковаца, ореза качероког има да одговара за разбојништво код начелника среза колубароког,