Policijski glasnik

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 8. г ,

Остаје ми још да проговорим о одредби чл. 20., по којој се „дневница, подвознина и селидбина плаћају по најкраКем и по државну касу најјевтинијем путу. к 0 овоме члану има и законодавно тумачење од 4. августа 1898. г. (Зборн. 53. стр. 3$2...}. Г1ри мешовитом путовању — железницом или паробродом и колима — често се дешава да чиновници при премештајима ствари своје експедују непосредно колима из места одакле се крећу у место свог новог опредељења, јер им је тако угодније, да би ствари боље очували од квара при преношењу, па траже да им се накнади тако плаћени подвоз за пренос ствари. Како је држава обвезна да плати селидбину по најкраћем — односно по најјевтинијем — путу, то чиновници у оваквим случајевима ризикују да буду оштећени у подвозу за ствари колико им износи пут железницом или паробродом. Да ову штету избегну чиновници у оваквим случаје-вима треба своје ствари да премере у месту и да о томе узму од надлежне власти уверење. Овако уверење са уверењем дотичних паробродских или железничких станица о томе, шта би стао подвоз оволике тежине стваридо одређеног места, лриложено уз рачун о селидбини, чини пуноважан доказ о накнади подвоза паробродом или железницом за дотична места, и као таква ће се признавати, и ако нису ствари лађом или железницом преношене. У предлогу.буџета за ову —- 1908. годину и Финансијски Одбор Народне Скушчтинс унео је у Финансијски Закон одредбу за одобравање и исплату селидбених рачуна у овом смислу, како су дотични законски прописи у овој расправи излагани, те ће се од сада у овом погледу поступати једнообразно код свију надлежних власти. С. Ђ. Б. У Б Н С Т В 0 (СА ГИЕДИШТА ИСТРАГЕ) (А. ТћшпагЈ.) (нАСТАВАК) Исто тако на месту злочина треба студирати побуду која је руководила убицу. Кад је жртва нападнута у пољу или унутра у каквој настањеној кући, у своме домицилу или изван свог домицила, може се увек надати баш пре него што се исцрпу последња средства истраге, и да ће се моћи наћи на месту злочина или у његовој околини, око жртве или на њој самој, какав знак који више или мање показује да се односи на побуду ■злочина. И ваља упамтити то добро, да материјални знаци много више показују и доказују; они не трпе дискусију, која често обара оне знаке што их истрага добија из Факата чисто психолошког реда; умножени у једној истрази, ови су знаци У њој тако рећи језгро, животни елеме-

нат, који није лако нападати, који не трпи примедбу, једном речју, он зида грађевииу; стална брига чиновника судске полиције треба да је управл>ена на то да она има ову природу ! Побуде које су способне да привуку људску вољу к злочину различне су природе као и страсти које им служе за основ; код једних убиство није више средство већ циљ ; сама личност жртве. њена егзистенција коју хоће да сломи, то је једнни објект убице ; док код других то су искључиво његова добра која он посматра; убиство није више циљ, него средство.; да би лакше опљачкао своју жртву убица јој задаје смрт. Умесно је приметити да у овЦЧг страсним драмама, које су тако честе у нашој епоси, из мржње, зависти или из освете, на жртви се често налазе трагови на извесним деловима њеног тела,. који показују крајње свирепство, варварске увреде, и који посведочавају особену жестину којом је убица иапао своју жртву; ове околности које показује стање леша. процењују лекари који врше секцију и оие су у погледу на одређење иобуде од извесне важности. Испитивање леша. које је тако важно са другог гледишта, може дакле помоћи овој детерминацији која би у извесним специјалним случајевима била баш апсолутно немогућна, безпомоћи овог испитивања; као што је на пример хипотеза о убиству коме претходи или после кога је учињено и силовање. Кад није циљао на саму личност жртве, већ на оно што је она имала, кад јој је убица задао смрт само да би је лакше опљачкао, — једном речју, кад је побуда крађа, такође се могу поцрпети знаци за њену егзистенцију у самом испитивању леша на коме може имати трагова крађе (на пр. скинут је прстен са прста, минђуше скинуте са ушију жртве) а и у стању одела леша, из чијег се нереда, извраћених џепова може видети, као што смо то већ казали, да је жртва опљачкана. Али су у погледу на процену побуда за злочин, особито драгоцене констатације учињене на месту злочина, кад је жртва била фрапирана у своме домицилу. Ако је прегледом етвари и намештаја у стану жртве, констатовано да су ствари у нереду, нарочито ако се на бравама познају трагови скорашњег обијања и нађу потпуно празне или полупразне Фиоке ц касе, те ће констатације у већини случајева јасно показивати побуду злочина. При свем том у ово стање ствари што се нађе на месту не треба поверовати апсолутно без резерве, јер се можемо преварити. Многобројни су случајеви у којима су констатована обијања, а међу тим је убица то наместио као замку да обмане иследника о правој побуди за злочин и да осујети истрагу, Тако је Сиаду, који је осуђен на смрт одлуком кривичног суда у Оду 26. новембра 1887. год. за убиство своје жене и свастике, тврдио да је овај двогуби злочин био дело тројице Шпањолаца који су се увукли у кућу ускакањем и оби-

јањем. Да би дао већу важност свомо казивању, он се побринуо те сломио четири окна на прозорима свога стана и подигао капке, али се иследншс није дао обманути овим лажним знацима и идеја о крађи као побуди за овај злочин била је ускоро отклоњена. Исто тако и Лаверњ, кога је кривични суд у Нијевру осудио на вечиту робију 21. маја 1884. г. за оцеубиство, да би створио уверење да је побуда за овај злочин била крађа, разбио је орман у домицилу свог оца. Сличну тешкоћу имали смо и сами да решавамо у почетку истраге коју смо вршили у двогубом убиству које је извршено 21. априла 1888. у Барантому, општини Сен-Жермен-да-Боа. Кад смо отишли на место злочина у собу, Фрапирао нас је изглед два леша; оба су била страховито онакажена; леш женин лежао је на крвавом кревету, чији иокривачи беху на земљи, лега човечји код једног ормана чија је брава била сломљена. Једна фијока из овог ормана била је извучена и метнута на зид у коме је прозор; у истој је била једна сума од деведесет и пет динара, наслагана у комадима од по десет и пет динара. Инспиришући се једино пзгледом места, јесмо ли могли допустити да је овај злочпн имао као побуду крађу ? И ако је орман обијен, сума која је била остављена у фијоци била је релативно знатна и отклањала је сличну хипотезу. Ну, шта је онда значило оно обијање ормана? Ако је убицу руководила друга побуда, какву је нотребу имао да прибегне обијању ормана? Зар не долази он тако у контрадикцију са самим собом ? Ипак су обијање ормана и неред који смо констатовали у орману. створили у нама уверење да је побуда за овај злочин билакрађа; у томе пак што је лопов оставио деведесет и пет динара у фијоци видели смо више или мање вешту обману убице, кога смо се нпак дочепали, јер нам је она јасно показивала да је онај који је то учинио био из околине. Резонујући тако нисмо се преварили. Истрага је потврдила да је жртва имала суму већу од хиљаду и двеста динара; суму од деведесет и пет динара наслагану у фијоци убица је дакле намерно оставио. 0 томе није било више сумње ни за кога. Из ових разних примера види се са коликом пажњом и обазривошћу треба вршити испитивање места злочина и колике би заблуде произашле отуда ако би се увек узели буквално, ако би се акцептирали без резерве, са одвећ слепим поверењем. знаци који произлазе из овог испитивања. Ти су знаци већином корисна помоћ за процену побуде, али у извесним случајевима могу само да посеју сумњу и заблуду. ЧестО се догађа да се убиство изврши уз какав други злочин који му је у неку руку циљ, побуда једном речи, док је оно само његово средство. Многе убице не би биле такве да нису били уједно и лопови ; у многим случајевима лопов инспирише убицу. Али је појмљиво какву корист може истрага да извуче из овог повољног сти-