Policijski glasnik

БРОЈ 12,

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" издази једанпут, а према похреби и више пута недељно. Претплата оо полаже у напред, и то најмање за пола године, код свпју полицијских нласти, и износи: 20 динара на годину за државна и опжтинска надлештиа, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишље. За иностранство: годишље 24, полугодншње 12 динара у злату. Појединп бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанотва Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 29. Фебруара 1908. год. Бр. 1417., донето на основу тач. 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Милош Н. Свилар, дијурниста Министарства иностраних дела, родом из Смиљана у Аустро-Угарској и поданик угарски, по својој молби, прими у српско поданство, изузетно од § 44. грађанеког закона. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12. марта 1908. год. у Београду. СТРУЧИИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(нАСТАВАк) Наш је законик у § 185 ставио у дужност суду, да, при саопштавању тужбе државног тужиоца оптуженом, од овога тражи да за осам дана поднесе одбрану. Ако се оптужени у своју одбрану позове на неке доказе, онда је суд дужан да га о томе саслуша. То саслушање врши председник суда или судија кога он одреди. III. На главном претресу. Главни је претрес најглавнији део поступка, јер се на њему има дефинитивно да расветли кривична ствар која је предмет тужбе и да се по њој донесе судска пресуда. У томе се циљу на главном претресу у усменој и контрадикторној Форми, и без прекида, пред судом обнавља цео поступак извршен у генералној истрази. Међу радњама, које се на главном претресу имају обновити, најважније место заузима испит оптуженог. Од европских законодавстава у овоме се само енглеско разликује од континенталних законодавстава, јер докле се по енглеском поступку оптужени не саслушава на главном пре-

тресу, већ се само у почетку претреса пита, да ли признаје дело онако како је у тужби представљено, дотле се по континенталним поступцима, који су се угледали на Француски постулак, испит оптуженог сматра као битан део главног претреса. И по нашем законику се оптужени испитује на главном претресу, тим се испитом чак започиње главни претрес. Истина, наш законик не доноси онако јасне одредбе о испиту оптуженог као што је то учинио његов изворник и други туђински законици, али се то ипак довољно јасно види из првог и другог одељка § 205. Сем тога, и судска пракса се стално држи тога, да се оптужени Формално испитује на главном претресу. Циљ је испиту оптуженог на главном претресу исти који и испиту обвињеног у генералној истрази, т. ј. да се оптуженоме створи могућност да се брани с једне стране, и да се дође до праве истине па и до признања с друге стране. Оптужени може бити питан у сваком тренутку све док суд не донесе пресуду. Дакле, чак и онда кад је суд по завршном претресу отпочео саветовање, може се вратити у судску салу да од оптуженог тражи какво обавештење, које би било ваншо за доношење пресуде. Па ипак, испић оптуженог по времену долази између читања тужбе државног и приватног тужиоца и прибирања доказа. Сем тога, оптужени може бити нитан и после сабирања сваког доказа; тако се њему могу управљати питања после испита сваког сведока, савиновника или учесника, вештака, увиђача, као и после прочитања какве исправе. која у себи садржи који од доказа или основа подозрења. Оптуженога на главном претресу испитује председник суда или председавајући судија. Остали чланови колегијума као и поротници, државни и приватни тужилац, заступник приватног тужиоца и бранилац оптуженог не могу непосредно оптуженом постављати питања, већ само иреко председника суда. При испиту оптуженог председник суда има се придржавати свих оних правила, која важе за испит обвињеног у генералној истрази, разуме се, у колико се она по својој природи могу на главном претресу известн. Тако је испит јаван, усмен и непосредан. Оптужени, као и обвињени у генералној истрази, не може се натерати да даје одговоре. Ако оптужени не зна српски језик или ако је нем или глув или глуво-нем, онда се имају применити § § 105 и 106. крив. поступка.