Policijski glasnik

СТРАНА 90

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12

Од испита обвињеног у генералној иотрази разликује се испит оптуженог на главном претресу у толико, што председник суда у почетку испита не саопштава оптуженом предмет тужбе, јер је он њен садржај сазнао приликом њеног читања. Г1о прочитању тужбе, председник управља на. оптуженог питање о томе, шта он има на тужбу да одговори и је ли он извршио кривично дело које му се на терет ставља. Од одговора оптуженог на ово питање зависи даљи испит. Изјави ли оптужени да он није извршио кривично дело , које је предмет тужбе, или да он није крив, онда је председник дужан од оптуженог да тражи да у вези каже како је ствар текла и да наведе све чиме своју невиност доказује. Ако председник нађе, да оптужени није одговорио на све тачке тужбе или да су му одговори нејасни, може он оптуженоме постављати поједина питања и тражити од њега објашњења. Одмах после овога настаје сабирање доказа, нађених у генералној истрази и у прелазном поступку, и то како оних који војују против оптуженог тако и оних на које се он у своју одбрану позвао. После сваког испитаног сведока, ве-

штака, увиђача. после сваке прочитане исправе оптуженоме се могу постављати питања и тражити поједина обавештења. Тако исто и оптужени, ради своје одбране, може тражити да буде саслушан после сваког сабраног доказа, као и после сваке изјаве државног тужиоца Председник је нарочито дужан, да оптуженог пита о свима околностима, које су важне за пресуђење дела. Пориче ли оптужени признање потпуно или делимице, које је учинио у генералној истрази, онда му треба прочитати протоко тога признања и питати га за узрок порицању. Ако суд нађе да се ти узроци поткрепљују и доказима, онда ће наредити да се ти докази прикупе; не буде ли могуће то учинити још на истом главном претресу, онда се он има одложити, да би се за то време испитали сведоци, на које се оптужени позвао или да би се прибавили остали докази. (наставиће ое) Д-р. Бож. В. МарковиЂ.

БЕРТИЛОНАЖ И ДАКТИ10СК01ШЈА (НАСТАВАК) Веома интересантна примена жнвих слика учињена је 1903. год. у Берлину, поводом аФере грофице Ковалке (из Оршаве), која је била оптужена због подметања детета, у циљу наслеђа. Презумтивни наследници тврдили су, да је оптужена симулирала трудноћу и у своје време дете купила од извесне Цецилије Мајер. Апелациони суд занимао се овом аФером пуних20дана; требало је решити којој од две Фамилије припада спорно дете, т. ј. да ли Фамилији Ковалке или оној Мајера. Најзад је суд одредио једну комисију од два лекара и једног сликара портретисте, да ово испита, и комисија је нашла: да је млади гроФ по особеностима уха, корена носа, обрва и очију сушта слика своје мајке. На основу овог мишљења, гроФица је ослобођена. 1 ) Шиве слике још се могу врло лако телеграФисати, било онакве какве су, било помоћу нарочитог речника — шиФара. Недавно је Д-р Рајс за ову сврху предложио један децимални речник, о гоме је опширније говорено у 14 бр. »Полицијског Гласника« за прошлу годину. Као што се из изложеног види, а и по мишљењу свију познатих стручњака за пдентиФикацнју, начин идентиФиковања иомоћу живих слика неоспорно је најбољи кад је у питању истраживање криваца или осумњичених личности. РТа жалост, живе слике немогућно је методично класифицирати; регистар, који би могао бити савршен за мањи број описа, као што је у албумима »Б. К. V.® био би апсолутно недовољан за неколико стотина хиљада описа. Само са овог разлога живе слике не могу опстати као засебна метода за констатовање идентитета, али пошто су једино оне у стању да нам пруже сва потребна обавештења за истраживање криваца у бегству, то морају у свакој методи заузети најважније место.

Са живим сликама у вези је и НичеФорова »ириродна фотографија. (< Полазећи од познатог Факта, да додир коже ма ког дела човечјег тела са чистим листом хартије оставља на овоме невидљиви слој масних материја, који се може открити на више разних начина, НичеФоро предлаже, да се на овај начин узимљу отисци уха и бразда на длановима. И једна и друга врста отисака имају велику описну вредност због своје сталности. 3. Воја очију. Непроменљивост боје очију, или тачније речено боје. Мз-а (дужице) код исте личности н апсолутна немогућност промене његове основе, чине око најбољим описним знаком, али је, на жалост, боја очију веома незгодна за рационалну класиФикацију. Поред овога, код извесних народа очи не показују исте варијације у боји, као код Европљана, а сем овог у пракси се врло често порађају заблуде кад треба класиФицирати очи, чија је боја на граници између двеју класа. Помињемо најзад још и то, да је за редиговање овог описа потребна нарочита стручна спрема. Бертилон корисно употребљује боју гггз-а за класифицирање Фотографија, чији се главни карактери подударају, у албумима »I). К. V." Тако исто он се њима служи и у класификацији женских и дечјих картона. Према боји дужице, Бертилон делн све очи на ових седам класа: 1, очи без иигмента 2 ) (махом плаве); 2, очи са иигмеитом жутим: 3, очи са иигментом неран%1астим; 4, очи са иигментом угаситим; 5, очи са иигментом кестењавим у облику круга; 6, очи са иигментом кестењаво-зеленка стим, и 7, очи са иигментом иотиунд кестењавим (чисто црне).

Између ових седам класа могућно је уврстити сваку боју очију. 4. Спољашаи знаци. Под овим знцима ваља разумети спољне знаке персоналног идентитета: тетовиране, ирофесијоналне и особене. а) Тетовирани знаци. Сви они, који су до сада писали о тетовираним знацима, истичу њихову огромну описау вредност и наводе многобројне примере у којима је идентитет на основу њих био утврђен. И доиста је описнавредност тетовираних знакова врло велика, и поред тога што се они могу данас лако уништити. Ово с тога, што их је врло лако распознати услед разноликости њиховог изгледа и њихових многобројних особености. „Ломброзо и Лакасањ — вели НичеФОро, 3 )— публиковали су знатан број разних тетовираних знакова, помоћу којих је могућно реконституисати персоналитет, па и цео живот тетовираних лица. Нарочито је важпа Лакасањова колекција проФесијоналних ннакова, који обично представљају символ проФесије тетовираних личности. У својој студији: »0 тетовираним знацима као знацима идентитета <! , Тардие тврди да се војнички символи: заставе, оружје, униФорма и т. п. налазе готово искључиво код лпца, која су дуго времена била војници. Он је налазио обућаре са тетовпраним знаком у облику чизме; столаре са овим истим знаком у облику рендета, пинтере и подрумаре са тетовираним знацима у облику бурета и боце и т. д. Д-р Жел (Копенхаген) изучавао је тетовиране знаке код злочинаца у затворима и нашао, да се на њима поглавито налазе ови тетовирани знаци: или име и презиме, или само почетна писмена од имена и презимена, или место и време рођења, или символ професије, или име жене, „деце и датум венчања, или, најзад, име милоснице.

') А. №сеГого: РоНое е1 Г Е1К[ие4е јиЉс1а1ге -) Под пигментом ваља разЈмети жуто-неранџаИдевЛЕавв, |сту материју, којом је у већини очију обојена;дужица а ) 1а роНсе е( ; 1' огкЈиеке јисИ01ак№ ^С1вп»Ш<ји.е,