Policijski glasnik

СТРАНА 94

— Ннпошто ! викну живо Енглез, нипошто ! ја се обраћам тим људима само кад су ми они потребни. — Знам, али пуцњава ? . ... — Ништа то није !!! — А ваш пријатељ? — Мој је пријатељ само рањен .... Постарајте се да доктор о томе никоме ништа не прича, а пред судом ја одговарам за све. Два дана протекоше, без догађаја, за које је време Холмс брижл.иво прилегао на посао, огорчен оном крађом која беше извршена пред његовим очима и у пркос његовог присуства . Незнајући за умор, Шерлок је размотрио кућу и башту , разговарао са послугом задржавајући се подуже у кујни и штали. И ма да није нашао ни на какав знак који би расветлио ситуацију, ипак није губио наду. — Пронаћи ћу је, мишљаше он, и то ћу овде пронаћи. Овде бар није потребно, као у аФери са плавом госпођом бацити се у авантуре да би се дошло до циља. Овога сам пута на иравом терену битке. Непријатељ није више онај Липен, кога је немогуће ухватити и опипати, већ је то саучесник од меса и костију, који живи и креће се у границама овог хотела. Само још један детаљ и ја ћу успети. Овај детаљ, помоћу кога је Холмс имао да реши загонетку, служећи се својом јединственом способношћу, и да у афери са јеврејском лампом покаже свој прави полицијски геније, пружен му је слепим случајем. Трећег дана по подне, Холмс уђе у једну собу која се налажаше више будоара, а која је служила деци за учионицу, и ту затече Анријету, која је тражила своје маказе. — Знаш ли ти, рећи ће она Холмсу, ја правим исте такве хартије, као и она коју си ти примио прошле ноћи. — Прошле ноћи ? — Да, по вечери. Ти си добио једну хартију са пантљикама на њој.... ти знаш, један телеграм.... и ја их правим исто тако. Одмах по овоме она изиђе. У овим би речима сваки други сем Холмса гледао безначајну рефлексију једног детета, али их Шерлок пажљиво саслуша, продужи своју инспекцију и нагло потрча за дететом, чија га последња реченица беше веома изненадила; стиже је горе на степеницама и рече јој: — Дакле, и ти исто тако лепиш онакве пантљике на хартији? Анријета, врло горда, одговори: — Па дабоме, исечем речи, па их прилепим. — А ко ти је показао ту малу игру ? — Госпођица . . . моја гувернанта . .. видела сам да и она то ради; узима слова из новина, па их после лепи на хартију — Па шта она прави од тога ? — Телеграме, писма која шаље. Шерлок Холмс врати се у учионицу необично узбуђен овим малим сазнањем

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

и постара се да из њега извуче природне закључке. На камину налажаше се једна хрпа новина, он их одви и виде да на њима не достају заиста, читаве групе речи или линије. Било му је довољно да прочита претходне и потоње речи па да констатује оне, које је Анријета са маказама исекла. Могуће је, да у овој хрпи новина беху и оне које беше употребила и сама госпођица. Али како то утврдити? Махинално, Шерлок прелиста школске књиге које беху скупљене на столу, као и оне које беху у једноме рафу ормана у зиду. Одједном Холмс узвикну весело. У једном ћошку овога ормана, под старим нагомиланим вежбанкама, нашао је дечји, албум, једну азбуку украшену сликама, и на једној страни тог албума он примети једно празно место. Одмах отпоче да испитује . Ту беше списак недељних дана. Понедеоник, уторник, среда и т. д. Реч субота не достајала је. Дакле, крађа јеврејске лампе била је извршена ноћу једне суботе. Изненадно стезање срца уверило је јасно Холмса да је ушао у траг интризи. Овај осећај истине, ова емоција извесности никада га није варала. Црозничав и са пуно вере у успех он поче журно пре'листавати албум. Мало даље једно га ново изненађење очекиваше. Беше једна страна састављена из великих слова пропраћених једном линијом од циФре. Девет оваквих слова и три овакве ци®ре беху пажљиво дигнуте. Холмс их записа у своме бележнику у онаком реду како беху сложене и доби следећи резултат: КТРДЈВГЕО — Гле, прошапгаће он, на први поглед ово не значи ништа. Да ли би се могло мешањем или пермутовањем ових речи саставити и добити потпуне једна, две, или три речи ? Холмс покуша то, али узалудно. Једно му се решење наметаше, које долажаше непрестано подњеговом писаљком и које му се временом учини истинито, јер одговараше логично Фактима а и слагаше се са општим околностима. Имајући у виду да се на свакој страни албума налазило само по један пут свако избачено слово, могло се закључити, да су ово биле недовршене речи, које беху попуњене позајмљеним словима са других страна, у том случају ако не грешимо, загонетка би била овака: 0 Д Г. В. Р Т Е — Ј К — 237 Ирва је реч била јасна: одговорте, два 0 је недостајало зато, што то слово беше већ једном употребљено. Што се тиче друге недовршене речи, она је без сумње састављала са бројем 237 адресу, коју је дао пошиљаоц примаоцу. Прво беше предложено да се утврди дан за суботу и одговари на адресу Ј. К. 237. (наотавиће се) с Француског Милутин Т. Маркови-ћ.

БРОЈ 12 * ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине међулушке, актом својим, Бр. 392. пита: „Моли се уредништво за извешће, да ли и деловођама и иисарима оиштинских судова, приликом извршења пресуда, мора остати кућни плац са окућницом од једног дана орања, даље још пет дана земље рачунећи дан по 1600 кв. хвати, колико прописује § 471. грађ. суд. поступка, пошто њихово стално занимање није земљоделство, него занат — писарство?" — На ово питање одговарамо: Код нас има двојаких општинских писара. Једни су се стално одали томе послу, и то им је једино занимање и начин издржавања породице, а други се овога посла прихваћају само у својој општини или најдаље у суседној с времена на време, живећи и даље на селу и продужујући земљорадњу, којом су се дотле бавили. Чим се промене политичке прилике, они напуштају посао општинских писара, и годинама се не враћају на исти. Оваквих примера нарочито има доста у ослобођеним крајевима. Према овоме, а по духу § 471. грађ. суд. поступка, они општински писари, којима је писарство стално занимање и начин издржавања, свакако не долазе у ред земљоделаца, нити за њих важи благодејање из поменуте законске одредбе, а они, пак писари, који се овим послом баве с времена на време, а иначе им је земљоделство стално занимање, морају се убрајати у земљоделце и стојаги под заштитом § 471. грађ. суд. поступка. Увек, дакле, треба при извршењу пресуда гледати на положај дотичног лица, према коме се извршење чини, јер се код ове проФесије не може поставити једно стално правило. II. Суд општине балта-бериловачке, актом својим Бр. 320, пита: »Г. Министар Финансија, актом ПрБр. 4560, наредио је, да се утрински порез унесе у буџет за 1908. годину, како за текућу, тако и за раније године. Ова општина састављена је из села Балта-Бериловца и Вртоваца. Прво село има своју утрину у 28. хектара, а село Вртовци своју утрину од 116 - 93 хектара. Свако село ужива засебно утрину и сељани једнога села немају право попаше са својом стоком на утрини другога села. Ако се сав порез групише и наплаћује процентуално подједнако од свију, онда би сељани села Балта -Бериловца били неправедно оптерећени, јер би плаћали и на много већу утрину села Вртоваца, ма да ову не уживају.