Policijski glasnik

ВРОЈ.,16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 123

в) Лабораториум стоји на расиоложењу свакоме истражноме чиновнику, који хоће за конкретне случајеве да чини опите, упоређења и т. д. г) Најзад он је отворен и за специјално научне циљеве онвма, који раде ма какав стручан посао из области криминалистике, па при том хоће да се користе с помоћним средствима која институт има на расположењу. Баш у том правцу треба чинити нарочите помоћи, како би се извесним људима дало прилике, у случају оскудице, да покушају извести своје идеје. III. Виблиотека. Библиотека би, по себи се разуме, служила као допуна музеума и лабораториума; она би служила за потребе директора института и његових чиновника, студената, истражних чиновника и људи који се баве криминалистиком у научном циљу. Њена би величина свакако морала бити прилична. Пре свега морала би имати најмање неколико уџбеника за кривично право и неколико нових кривично-правних часописа, за тим све књиге о свима дисциплинама које су у вези са криминалистиком ; ту спадају најбоље књиге и уџбеници за судску медицину и хемију, о оружју, технологији, антропологији, Форензичној психопатији, о сујеверју, циганима, ФалсиФиковању исправа, преварама са коњима, о техници распрскавања, о паљевинама и т.д. К томе долазе још сви специјални радови о темама криминалистике и антропометрије и о казненим заводима, а тако исто не смеју изостати ни извесне популарне ствари, као што су н. пр. са свим модеран, велики конверзациони лексикон, један технолошки часопис, уџбеник за ФотограФију и т.д. По себи се разуме, да све то не мора имати библиотека одмах у постанку своме; нека се почне паметно, па се може у малом низу година постепеио извршити набавка свега поменутога, те да се дође до добре библиотеке, која ће потпуно одговорити своме задатку. IV. Предавања. Живи моменат целога института била би предавања, која морају држати управник института и његови људи. И та предавања би била субјективно и објективно различита. Главно средиште њихово било би општа. константна настава из свију делова криминалистике за образовање студената виших семестара и будуКих практичара; та би прздавања, разуме се, морала бити у вези са показивањима разних објеката из музеума и са разним демонстрацијама и вежбањима у лабораториуму. Понављамо, да материјал ученика треба да се састоји из студената, а не из младих практичара ; за учење, за право учење способан је само студент, који се може бавити студијом без предрасуда и без других интереса. Ипак за то могу и млади практичари присуствовати предавањима и вежбањима у лабораториуму, ако им је могуће да имају толико слободна времена.

Даља серија предавања имала би да се држи за истражне чиновнике, који се за то време могу позвати и из других места. Ова предавања морају обухватити исте предмете, које и општа, само се цео материјал мора са више часова дневно у што краћем времену прећи; нарочито се мора имати у виду, да се истакне оно што је резултат најновијих испитивања у науци, како би се у том правцу упутпли и слушаоци који су раније већ прошли кроз овај институт (једна врста продужног курса). Нарочити курсеви, у којима би се радило највише практично, могли би се се држати за оне људе, који хоће да се одаду нарочито криминалистици — рецимо да сами буду учитељи у институтима — или су можда дошли у институт са нарочитим циљем рада. Од вредности и правилне поделе ових предавања зависиће научни живот иуспех целе установе, на првом месту. V. Криминалистична станица. Она треба да каже практичну корист института. Ако се цени суштина и тенденција криминалистике, онда је најпре потребно разјаснити, да опа нем.а посла само са научним утврђивањем безбројних питања која долазе у кривичној процедури, већ да има да ради и на практичној примени онога што се нађе у таквим приликама. У већини случајева, где се тражи решење таквих пнтања, неће бити никаквих тешкоћа, ако је дотични истражни чиновник или судија упознат са учењем криминалистике из предавања и из сопствених студија, размишљања и посматрања. Свакојако, да и ту овда, онда може наступити каква тешкоћа, за чије решење не досежу обична средства која стоје на расположењу, тако да се мора обратити за помоћ институту са богатијим средствнма. Појамно је, да један криминалистични институт са својим лабораториумом и музеумом, са својом библиотеком и другим помоћним средствима може много лакше радити, него ли истражни судија у каквој варошици у унутрашњости, па чак него ли и истражни судија у престоници. У таквим случајевима мора се иследник обратити криминалистичном институту или »криминалистичној станици®, да она предузме радове, пошто располаже потребним материјалом. Треба само добро разумети: не мнслимо, да би таква »станица" требало да буде једна врста више инстанције; не — тај институт треба у таквим случајевима само да послужи као помоћни радник истражном чиновнику, државном тужиоцу или суду. Може се помислити и на то, да криминалистички институт може послужити и за то, да на захтев кога браниоца уради што год или учини какве покушаје, ако се отуда ишчекује какво расветљење кривичне ствари у самој процедури. Има много случајева, у којима истражни чиновник и др. мора затражити помоћ од станице. Рећи ћемо у опште, да се то мора десити само у тежим случајевима, код питања, за која

или у опште нема стручњака, или код чијих је решења врло разложно, да покушаје, посматрања и т. д. врше исгина стручњаци, али употребљавајући материјал из збирака, библиотека и т. д., дакле у самој станици. Ово се, разумљиво је, неће дешавати, ако је вештак лекар, хемичар, Физичар, микроскопичар и т. д., који имају сами своје лабораторије, него тада, ако су вештаци — стручњаци из ма каквог другог сталежа, те не располажу лабораторијама, библиотекама и т. д. Као примере, у којима се нарочито мора обратити за сарадњу института, навешћемо : справљање и примене отисака од ногу најразличитије врсте, израда цртежа, скица, крокија, пластичних представљања терена и т. д., затимдоношење суда и мишљења о оруђима за вршење крађа са обијањем, о припремама за паљевине, преваре, (упоређивање са сличнима из збирке), објашњења из коцкарског језика, дешифровање разних злочиначких писама, објашњења о разним варалачким праксама, доношење суда о извесним ФалсиФикатима, прављење разних објеката у циљу упоређења (н. пр. последице пуцања кроз прозоре или друге предмете) п т. д. Баш код ових последњих случајева (вараличких практика, ФалсиФиката, оштећења услед пуцања) морају се узети за вештаке стручњаци разних професија, али ће ипак њихово мишљење много пре послужити правоме циљу, ако буду своја посматрања и покушаје вршили у криминалистичном институту, уз припомоћ огромних спомоћних средстава, него ли у случају да се у таквим питањима служе увек недовољним материј алом. По себи је разумљиво, да никад не може бити принуде, да се мора обраћати институту, јер такав рад не би могао имати онакав ауторитет, као што може дати квалитет рада из сопствене инцијативе. У нашем случају овако стоји ствар: суд има пред собом онај материјал, који је био код истражнога судије и који је овај слао пнституту; за тим суд има пред собом оно што је институт лиФеровао и шта је он казао, као и то, како је и на који начин институт дошао до својих резултата — чему ће суд да даде целу и потпуну важност, то је његова ствар; он може са свим и просто да одбпје рад криминалистичнога института, али ако се увери у његову корисност, он прима његово мишљење, што је много чешћи случај. VI. Орган института. Један део целе установе, који ис^гина није неопходно потребан, али има много добрих страна, састоји се у установи и иадавању нарочитог научног органа или још боље додатка коме већ постојећем стручном часопису. Ништа више не креће човека на научни рад, него ли сигурност, да може публиковати оно што је створио или оно до чега је својим трудом дошао, а у питању примене те материје лежи користан и неодољив нагон за новим и добрим радом. Нарочита је потреба код једне нове дисциплине, као што је криминалистика,