Policijski glasnik

СТРАНА 132 ловио за права, која би дошла кад ове Фиокалне разлике буде нестало. Према овоме, обавештење је потпуно тачно и сагласно са оним, што је постављено као правило у поменутом распису. Кад сам овако утврдио, да поменуто обавештење дословпо одговара ономе, што је од стране надлежног министра утврђено као правило, ја бих могао да завршим даљу дискусију по овоме. Али кад је већ поведена реч о овоме, онда нека је допуштено и мени, да изнесем своје гледиште на ову ствар. Кад имам пред собом гледиште министра унутрашњих дела, изнесено у поменутом распису; кад имам оно истакнуто у његовом решењу од 25. јануара 1907. г. П№ 1223, које је у суштој противности са оним из расписа; и кад, на послетку, имам све оно, што је г. Бобић изнео, онда ће ми лакше бити да нађем истину у овој ствари. Дакле, као што се из поменутога расписа види, њиме се констатује Факат, да се до појаве закона о таксама у опште није правила разликаизмеђу личних права механских и каФанских, те се дотле са правом механским могло каФанисати и обрнуто са кафанским механисати. Тамо се чак констатује и тај Факат, да су и сами обрасци ових уверења били једни како за једио тако и за друго право, и да је и једна такса била. Тек због разлике у такси која је настала појавом закона о таксама, учињена је и промена у издавању ових уверења. Како ови Факти, констатовани расписом, нису измишљени, него су апсолутно тачни, јер је свима старијим чиновницима знано, да су од прве појаве уредбе механско-кафанске, па све до 1881. године ова права сматрана као једно, онда се расписом хоће да потврди, да ову разлику нити чини нити истиче поменута уредба, него је она ресултат Фискалних разлога. На супрот овоме тврђењу, стоји тврђење у поменутом решењу П№ 1223, и ово г. Бобићево, да ову разлику условљава баш уредба механско-кафанска, на тај начин, што се залично механско право тражи већа гарантија у часности и исправности оних, који ова права траже, јер механе примају путнике на преноћиште а код ка^ана није тај случај, и што, напослетку, у самој уредби не стоји изрично, да су та права једна иста, и да се са једним може радити и други посао. Одмах имам да кажем, да је ово тврђење, којеје истакнуто у поменут ом решењу и чланку г. Бобића, како има неке разлике у условима, који се траже за једно и друго лично право, апсолутно нетачно, јер у истини уредба не зна за ту разлику. Да уредба не зна за какву разлику, ја ћу потврдити штампањем дотичних законских одредаба. Тако § 17. уредбе о механама гласи: »Који жели у напредак механску радњу почети, дужан је пријавити се местној полицајној власти, где намерава механску

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

радњу упражњавати, и уједно поднети сведочанство о свом владању и дојакошњем начину аанимања од оаштине где је живио. Кад се полицајна власт по овоме увери, да пријавитељ по свему може бити добар механџија, даће му писмено уверење да може механску радњу упражњавати, и за то уверење има се платити 5 талира у ползу правитељствене касе к . § 14. додатка к уредби о механама гласи: »Ко жели да упражњава каванску радњу, мора на то добити најпре дозвољење од дотичне полицајне власти (окружне или управитељства) по смислу § 17. уредбе о механама. За уверење о томе да може улражњавати каванску радњу, плаћа дотично лице у државну касу дотичној полицијској власти пет талира«. Кад се упореде ова два члана, онда се јасно види, да члан 14. упућује на чл. 17. и на услове које овај поставља, и да према томе закон не тражи никакве веће услове за механџије него за кавеџије, те су, по томе, и тврђења у решењу Бр. 1223 и она г. Бобићева, у овом погледу произвољна и нетачна. Да уредба у опште не чини разлику у овоме, и да у почетку њене примене ове разлике није ни било, сведочи нам и то, што је министар унутр. дела расписом својим од 25. јуна 1864 г. П№ 4518, и за лично каванска права поставио исте услове, које је био поставио за лична механска расписом од 2. јула 1863. год. П№ 4515. Све ово, опет, укупно казује, да је разлику донела иојава закона о таксама, и даје тој разлици било места само дотле, докле је ова разлика постојала, а како је ње нестало изједначавањем ових такса у закону од 16. децембра 1896. године, онда ништа не стоји на путу, да се једним правом ради било једна било друга радња, кад се уверења. као што је напред утврђено, издају под једним истим погодбама. Ја нарочито нећу да се бавим обарањем оних разлога, г. Бобићевих, који су изнесени у оскудици других, као што је на пр. оно поређење радња о којима говори еснафска уредба, и једнака такса за права тих радња; даље оно, на који се начин задобивају месна механска а на који месна каванска права, јер је све то, велим избачено у тежњи да појача и одбрани једна ствар, за коју није било несумњивих и убедљивих разлога, и већ по томе сами отпадају, али ћу се забавити једним другим разлогом, на који је г. Бобић јако полагао. Тако, он је кроз цео свој чланак истицао неку претежност механских радња над каванским, јер се, вели, за механџије „мора тражити увек јача гарантија и погодбе, како у погледу моралном тако и у погледу стручне подобности и имовном, но од будућих кавеџија, те би једина доследност овога тврђења била та, да се са личним механским правом још и може кафанисати, али да се са личним каванским правом никако не може меканисати". Овакав закључак, изгледа да је извео отуда, што је стојао у уверењу, да су

БРОЈ 17

законом о таксама, лична механс^л права била оптерећена већом таксом иего каванска, ма да је, међутим, било обрнуто, јер су каванска права била оптерећена са 150 а механска са 100 динара, те би се могао изввсти пре закључак, да су каванске радње биле претежније. Међутим ову разлику у такси, није изазвала каква претежност радња, него чисто Фискални разлози. Одмах после овога, јако је истакао разлог, штоје сада један конкретан случај (решењем П№ 1223) приведен крају онако, како он налази да је правилно. Тај разлог обес-нажен је оним што сам напред изнео, али он казује и то, да су реФеренти по тој ствари пропустили да изврше једну од чиновничких дужности. на име да предложе, да се прво обеснажи распис П№ 562, па тек тада да предлажу друкчије решење овога питања у конкретном случају. Исто тако слабо је и оно позивање на Државни Савет, јер се из Факта, што се он огласио ненадлежним за оцену решења министровог, апсолутно не може извести закључак, да он то решење одобрава, као што г. Бобић тврди, макар напустили све обзире логике, макар софизам издигли изнад ове. У осталом Државни Савет је са расписом П№ 562 био баш сагласан, те и то исказује овакво тумачење г. Бобића, ма да ја лично не налазим, да су све одлуке Савета ресултат потпуне и правилне примене закона. 0 томе ћу ја одвојено прозборити поводом појаве књиге »Збирке одлука Држ. Савета«. На послетку, погрешно је и оно тврђење г. Бобића. да су механска и кафанска уредба два особена закона, јер уредба о кафанама као засебан закон и не постоји, него уредба о механама има додатак, који говори о кафанама. После свега овога ја налазим, да ће се ова ствар службено регулисати, те ће тако нестати разлога за даље наше објашњавање. 19. априла 1908. г. Београд. Димитрије С. КалајџиЋ.

ТЕТ0БИРАЊЕ ЗЛОЧИНАЦА ^отђ/ово, Ое В1азГо и Ноззг чешће су посматрали неке карактеристичне склоности код криминалних индивидуа, 1 које имају вели сличности са нагонима за уметношћу код дивљака. О обичају тетовирања писано је до сада много. Нарочито је у том погледу исцрпан и опширан био Ломброзо у своме делу »Злочинац«. Ми ћемо на овом месту изнети, шта су новија и најновија испитивања на гом пољу постигла. Пишући своје најновије дело »Нове студије злочинаца® Ломброзо се служио овим подацима: 1 ^отћгозо: цКегкеграНтраез^е 0 , с1еи1зсћ уоп КигеНа; за тим Ое ШазГо : Бе11е аги пе1 сагееге <11 КароП, Агсћто (11 РзЈсМа^па 1896, и НозвГ: РоеаЈе егоисће сћ ип ћг1§ап1е, ећепс1а.