Policijski glasnik

СТРАНА 162

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ОТАНОВНИШТВА !^ОД ПО*ЛИЦИЈС1^ИХ И ОПШТИНСЈ^ИХ Вхласти (СВРШВТАК) Из цитираног текста ове књиге види се мишљење писца: да се иолицијским наредбама, издатим наоснову §-а32б. кр. закона могу мењати и ироширивати одредбе кривичног закона као и да су такве наредбе за грађане обавезне. Колико је ово мишљење негхравилно и противзаконито мислимо да смо довољно доказали. Што се тиче жеље и мишљења писца да би, и код нас, требало усвојити систем генералног пријављивања становништва ми смо и раније изнели разлоге због којих смо противни овом предлогу, па немамо потребе да их понављамо. На овом месту изјављујемо : да апсолутно не постоји потреба да се код нас уведе обавеза општег пријављивања и да се у том смислу мења § 344. крив. зак., јер ако би сз таква мера правдала потребом прикупљања статистичких података о становништву, онда би она била потпуно излишна пошто, код нас, свака општина по чл. 95. тач. 10. и чл. 97. т. 11. закона о општинама мора да води списак (регистар) свију својих становника по Формулару који је прописан „Правилима за вођење регистра становништва" од стране Управе Државне Статистике. а поред овога сваке пете године врши се попис становништва у целој земљи. Са чисто полицијских разлога бранити и заступати увођење општег пријављивања становништва значило би, ништа мање већ огласити, без икаквих обзира, све становнике Краљевине Србије као сумњиве и неисправне и, у неку руку, ставити их под полицијски надзор. Ми се никако не слажемо са мишљењем писца изнетим у уводу ове књиге: да је полицији неминовно потребно да зна кретање свију својих грађана, ако жели да успешно испуњава свој задатак. Кад би аолиција иратила и кретање својих исиравних грађана, онда она не би имала времена ни средстава да води рачуна о сумњивим и неисиравним лицима. По нашем мишљењу обавеза пријављивања становништва треба да важи само за она лица, која допутују из иностранства, или из унутрашњости, као и за она лица, која станују у становима за самце (становима са намештајем) пошто су оваква лица, у већини случајева, сасвим непозната полицији, привремено се баве у нашој средини и често мењају место становања, па према томе постоји потреба да полиција, средством обавезе пријављивања и другим појединим начинима, о таквим лицима и њиховом кретању води нарочитог рачуна у интерееу јавне безбедности или из политичких разлога. Прематоме, требало би законодавним путем у овом смислу изменити § 344.

крчвич. закона и обавезу пријављивања и одјављивања проширити и на лица која одседају по становима за самце. Поред овога, неопходно је потребно да законодавна власт, поред предложене измене §-а 344. крив. зак. донесе и нов § 344. а. истог закона, којим би овластила Министра унутрашњих дела да може прописати детаљнија правила о пријављивању становништва, пошто то до сада није учињено. Наредбе Управе града Г.еогра ^а и Суда општине београдске, издате на основу §-а 326. крив. зак. којима се, за сада у појединостима регулише пријављивање становништва у Београду, немају ослонца у закону, што смо, држим, потпуно доказали ранијим излагањем, с тога би требало што пре приступити доношењу новог §-а 344. а. крив. зак.; на оспову кога би г. Министар унутрашњих дела могао прописати нова правила и ово питање регулисати у духу законских одредаба, које се односе на пријављивање, а и према нашим локалним приликама. Сад да пређемо на начин, који писац предлаже да би се, при београдској полицији, установило одељење за пријаву становништва. Тако на страни 147. ове књиге оштампано је ово: ),Што се, пак. тиче питања на који би начин ово одељење требало установити држимо, да није потребно доказивати како то може бити иутем иолицијске наредбе и иравилима, издатим од стране Уираве града Београда, која и иначе има права, да по своме нахођењу чини административне измене у раду и распореду полицијских чиновника«. Према наведеном изгледа да је, код писца, сасвим преовладало мишљење да се код нас све може постићи средством полицијске наредбе, без обзира на то да ли ће се таквим наредбама повредити и погазити позитивна наређења појединих закона, који и данас важе. Писац сматра овакав предлог као потпуно природан и законит изјављујући да, чак, нема потребе да доказује да је он уместан и законит. Овакав предлог писца о начину установљења овог одељења код нас у сукобу је са позитивнпм законом што ћемо одмах и доказати, позивајући се на закон о устројству Управе Београда од 11. јула Ј 860. год., који и данас важи. §-ом 8. овог устројства Београд се дели на шест квартова, који и данас постоје; по § 33. истог закона персонал Управе Београда сачињавају: управник, два члана, инжињер, Физикус, казначеј, два писара и потребан број практиканата. Као што се види устројством Унраве тачно су предвиђена одељења, која могу п морају при Управн постојати, као и број квартова у Београду. Пошто је устројство Уираве Београда закон, то се измене и доиуне устројства у циљу установљења каквог новог одељења могу чинити само законодавним иутем, а никако средством иолицијских наредаба, као што иисац иредлаже.

Завршујући ову нашу критику изјављујемб: да је за похвалу што је писац ово питање покренуо и о пријављивању становништва изазвао дискусију, пошто доиста. постоји потреба, да се ово одељење при београдској полицији установи, само је било не шходно потребно да писац претходно, добро простудира и правилно схвати једину одредбу у нашем кривичном закону која се односи на пријављивање, кад вЛ показује воље да досадашње статистичко одељење при општини београдској реорганизује у духу отварних потреба. Милутин А. Проти*.

'.'■■■! Ч КАЗНЕНИ ЗАКОНИК ЈАПАНСКЕ ЦАРЕВИНЕ од 23. априла 1907. године. (НАСТАВАК) Одлагање извршења казне. Ово одлагање извршења казне може се квалиФиковати као условно опраштање казне, и то из разлога, што ако се одлагање не опозове, сама пресуда 1рзо шге губи своју правну сплу. Ако није досуђена казна већа од 2 године робије или затвора, а дотични злочинац није раније осуђиван, или ако је од последње казне прошло 7 година, може се допустити одлагање казне за 1—5 година; ово се одлагање може опозвати, ако осуђени буде кажњен још за какав друш деликат, који се кажњава робијом или затвором. Ако се пак у томе угврђеном времену не опозове одлагање издржавања казпе, пресуда јрзо шге губи своју силу. Одвојено од одлагања извршења казне, у јапанском казненом законику налазимо институт Привременог отпуста из казнених завода Ако нађе разлога и ако се увери да се осуђеник поправио , управна власт може решити, да се злочинац и пре истека осуде отпусти из казненог завода. Ну ипак, као и код условног одлагања извршења казне, ово сс решење може опозвати, ако би злочинац за време трајања привременог отпуста био осуђен за какво слично казнимо дело. Застаредост. У јапанском казном законику говори се само о застарелости извршења казни, док се о застарелости дела н права на подизање тужбе говори у законику о поступку судском у кривичним делима. Непостојање злочина. Праведна нужна одбрана : Неизбежна радња, којом се од ссбе или од другога одбија насилни иротивиравни наиад на извесно ираво. Нужда: Неизбежна радња, којом се од себе или од другога одбија тренутна. оиасност за живот, тело, личну слободу или имовину. Овде је вредно приметити, да законик захтева код нужде да постоји однос