Policijski glasnik
Разуме се већ, да у једној оваквој организацији нису изгубљене из вида нп религиозне поуке. На против, оне су одлично заступљене, а слобода вероисповеди осуђеника потпуно је респектована. Остаје нам још да истакнемо једну, потпуно америчку одлику Елмире. Завод има свој лист, који излази осмодневно под насловом ^е Зитагу. Лист овај уређује се и штампа у самом заводу, а садржи поглавито ствари, које се тичу осуђеника: званични део, опс-ервације о читању и конверзацији у класама, резиме дискусија у највишој класи. У њему се, најзад, налази и сумарни преглед најважнијих догађаја из спољиег света, изузев злочина и преступа, и ми држимо да ову рубрику уређује сама управа. Директор Броквеј жели, да осуђеници не буду лишени сваког додира са спољним светом, у који мисле да се врате једног дана. Лист се штампа у 2800 примерлка, а доноси и илустрације. Оваква је, у општим потсзпма, организација завода Елмире, и како иас уверавају, досадањи њени резултати одлични су, а поврат врло редак. Према једној истрази, која је вршена на 10 год. после оснивање завода, поврат је износио свега 20°/ о . Овај резултат одличан је, и ако је ова истрага била такве природе, да није могла довести до потпуно тачних података, пошто су се многа лица, ослобођена прво на реч а потом и деФинитивно, морала несумњиво изгубити у једној таквој пространој земљи, као што су Сје^дињене Америчке Државе. Пу и поред овога, ми смо потпуно уверени, да је број повратника међу осуђеницима Елмире много мањи но код осуђеника обичних завода. Ово у толико пре, што је режим осуђенички у извесним америчким казненим заводима веома благ. Као пример помињемо завод Фолсом у КалиФорнији, у коме осуђеници сваког дана добијају за доручак: меса, ва ива, хлеба и кафе са шећером, за ручак: чорбе, меса, варива и чаја са шећером, а за вечеру: месо с варивом, хлеб и чај са шећером. Ово пре личи на добар хотел но на казнени завод. Али има и један други, много важнији разлог, због кога завод Елмира производи много мање повратника но обични заводи; то су добре стране њеног унутрашњег уређења и моћно средство акције којим располаже према осуђеницима, а које се састоји у томе, што њихово брже или спорије ослобођење зависи од њиховог владања, односно од њих самих. Али се, међутим, не треба одавати илузијама. У завод ое, на првом месту, примају осу^ена лица између 16 до 30 година, први пут осуђена, што ће рећи лица много подложнија утицајима васпитним и моралним од осуђеника у у поврату и у зрелијим годинама. Даље, сви осуђеници, који одговарају овимдвама условима, не упућују се у Елмиру, већ само они за које то суд реши. Овим се, дакле, врши друго одабирање. Оваквих, истина, нема више од У°/о' али °У несумњпво сви сигурни кандидати за повра^-нике. У главноме се може рећи, да су осуђеници с којима се занимају у Елмири, били раније предмет одабирања, ј
и да би иоказивали, чак и онда кад би били нодвргнути ћелијском режиму, мању сразмеру поврата но маса осуђеника разног доба старости и разних карактера у нашим казненим заводима. То није, дакле, вршена истрага, која нас је убедила о добрим последицама система у Елмири. То је изврсност методе, која се тамо употребљује. Г. Броквеј скромно вели. да се они труде да осуђенике створе не само добрим, већ и добрим за нешто. Овим је врло мало казано. У Елмири се труде, да осуђенике потпуно обуче тешким занатима, за које се нзискује нарочита умешност, а понекад и вештина. Рад у заводу није организован с обзиром на производњу; радионице су праве проФесијоналне школе, у којима су вештина и уметност одлично заступљене. Осуђеник се користи гледајући што други раде и оним чему га уче. Настава није рудиментрарна и искључиво ограничена на неписмене осуђенике. Она је организована на начин да свима користи: неписмене да снабде потребним људским знањима. релативно писмене да усаврши а нонекад и специјализира, а све у опште да моралпо васпита Ми никако не тврдимо, да је све најбоље у овом систему, којије, у осталом, нераздвојан од неодре^ених осуда. али је неоспорно да би се из овог система могле позајмити многе корисне ствари. За жаљење је, што веома потпуна генерализација ћелијског систем,ч у Белгији не допушта пробу америчког система бар у нашој земљи. То је велики и племенити посао, који друштво предузима да с тешким напорима, не само поправи злочинце и престулнике, већ јо г ч и да их ирилагоди социјалном животу, снабдевајућн их средствима, којаим допуштају, да се у животној борби за егзистенцију боре лојалним оружјем. с француског, Д. Ђ. АлимипЋ.
ДОУ4Н0 - ЗАБАВНИ ДЕО
јеврејскд лдмпа (ИАСТА15АК) На то ће барон рећн : — Ова су врата била затворена. Тврдим, да сам наишао на затворена врата, као што сам их оставио у вече. Да сте ви прошли кроз ова врата, као што тврдите, морао вам их је онда неко изнутра отворити то, јест из будоара ипи из наше собе. Ме^утим у просторијама ових соба није било ннкога као што рекох никог, сем моје жене и мене. Холмс се живо нагну и заклонн рукама своје лице, да бих маскирао његово црвенило. Нешто му сину у памет и он оста преперажен и нерасположен. Цела ситуација беше му сада сасвим јаспа. ] Алиса Дмен је невина. Алиса Дмен је невина. То је била сушта истина и Холмсу беше веома те-
шко услед велике оптужбе, којом је још од првога дана осумњичавао госпођицу. Сада је видео јасно ; сада је сазнао све. Холмс подиже главу и, после неколико секунада, сасвим нриродно баци поглед на госпођу од Емблвала. Ова беше бледа и н.ена бледоћа беше таква, као и она, која обузима човека у најкритичнијим часовима живота. Њене руке, ма да је хтела сакрити, дрхтаху неприметно. — Још само једна секунда, помисли Холмс, и она ће се издати. Холмс стаде између госпође и њеног мужа у чврстој намери, да уклони ужасну опасност, која је претила — његовом крнвицом— овомечовеку и госпођи. Али кад га погледа барон, Холмс задрхта целим својим бићем. Иста мисао, на коју је мало пре дошао, сину и барону на памет. У мозгу мужа јавила се иста асоциација идеја. Сада је и барон све разумео ! Сад му ситуација беше јасна ! Алпса Дмеп се очајннчки борила противу неублажиме истине. — Имате право, господине, погрешила сам .... Заиста овуда нисам прошла, већ сам прошла кроз предсобље и башту и то иомоћу лествица.... Последњи напор пожртвовања.. . али само узалудан ! Њене је речи издаваху. Глас јој не беше одсечан и нежна креатура немаше више јасан поглед и не изгледаше искрена. Госпођица обори главу, јер увиде да је побеђена. — Ћутање беше грозно. Госпођа од Емблвала сасвим модра и укочена од очајања и страха очекиваше њену судбину. Барон изгледаше као да се још бори и као да не верује, да ће ово убити његову срећу. Најпосле промрмља: — Говори! изјасни се!... — Ништа немам да ти кажем, мој јадни прпјатељу, рече тихо госпођа, и њено лице показиваше ужасну душевну бообу. — Дакле.... госпођице .... — Госпођица ме је спаола Њеним пожртвовањем .... оданошћу . . .. и за то себе окривљаваше .... — Чега те је спасла? и од кога? — Од тога човека. — Бресона ? — Да, његовим претњама држао ме је у рукама .... упознала сам га код једне моје пријатељице . . . и несрећа је моја што сам га слушала .... Ах ! ништа баш што ти не би могао да опростиш... међутим писала сам два писма . . . писма која ћеш видети . . . Откупила сам их .. . и да знаш како . . . Ах имај сажалења . . . колико сам плакала! — Зар ти! зар ти ! Сузано ! Барон подиже над госпођом стегнуте песнице, да је бије и убије, алп му руке малаксаше, падоше и он понова прошапта: — Зар ти Сузано!... зар ти ! . .. је ли могуће!... У кратким и непрекидним Фразама госпођа исприча ужасну и баналну аван-