Policijski glasnik

СТРАНА 184

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

да ли је потребно чије одобрење школи да овај поклон прими?® -— На ово питање одговарамо: Како се овпм поклоном, који се чини школи отуђује извесно општинско непокретно добро, то је по чл. 33 т. 3. потребна и одлука одбора и збора, па чак и одобрење Државиога Савета (став други тач. 11. члан 33.). Нека, дакле, одбор донесе Формалну одлуку о овоме поклону, па кад ту одлуку одобри и збор, онда нека се пошље Држ. Савету. Наравно, да у одлуци треба образложити: зашто се овој поклон чини и изнети вероватне доказе, да ће се приходом са овога имања моћи школа издржавати у свима својим потреба.ма. 0 овоме уступању имања школи треба да донесе одлуку и месни школски одбор у смисду чл. 18. закона о народннм школама, па да о истој извести и окружни школски одбор и г. Мин. просветс и црквена послова који по чл. 54. пом. закона врши управу и падзор над свима школама. Кад све ове власти даду свој пристанак и одобрење за уступање овога имања онда се школа може сама. неаосредно у баштинити на ово имање. III Један грађанин пита: »Отворио сам у једној варошици у унутрашности бакалску радњу, и у истој продајем домаће вино и ракију у затвореним Флашама од литра, без бандероле. Полиција тражи да се ове Флаше залепе бандеролом. Сем ове радње имам и магазаџијскоракиџијску радњу, коју сам пријавио за порез. Пореско одељење тражи, да продају ракмје у бакалској радњи, коју износим из својс ракијске радње, пријавим као засебну радњу. На овај начин ми се просто онемогућава рад и у једном и другом иравцу, ма да су послови ове врсте у другим местима слободни. —• На ово питање одговарамо: Ио § 28. додатка к уредби механској, бакали могу држати у својим радњама у запечаћеним Флашама само отменавина или Фабрцирана пића, рум, ликер и. т. д. а никако и обично просто пиће. Према томе, умесан је поступак власти што у опште забрањује продају простог пића по бакалницама, јер на тај начин извршује распис г. Мин. унутр. дела од 25. септембра 1904 г. ПБр. 2740. Кад би продаја ракије по б;-калницама била дозвољена онда одељење не би могло сматрати ово као засебан порески објекат, кад стоји одвојено пријављена ма^азаџијско-ракиџијска радња, и што је одбор, ценећи принос бакалске радње, морао узети у обзир и продају ракије у овој. Али како продаји ракије у бакалници у опште нема места, то и без овога отпада и наплата пореза.

IV. Суд општиое суводолске актом својим Бр. 637, пита: »Среска влас.т наредила је оправку друмова. Према овој наредби суд је позвао све представнике домова да дођу и приме деонице према својим пунолетним задругарима — кулучким главама. Већина грађана изјавпла је, да неће вршити оправку деонице по кулучким главама, већ траже да се деоба изврШи по непосредном порезу, па ће, веле, сваки после израдити свој део. Моли се уредништво за обавештење: да ли је умесна радња општ. суда што деонице дели по кулучким главама, или ову деобу треба извршити по непосредном порезу и како, или, на послетку, тражити да то одлучи општински одбор у смислу чл. 86 тач. 9. зак. о општинама". — На ово питање одговарамо. И за подизање нових и оправку старих државних, окружних и среских друмова, раденике дају »лица данак плаћајућа" чл. 10 и 15. зак. о сувоземним јавним друмовима, ако општина не реши да оправку врши преко иредизумача претпоследњи став чл. 10. поменутога закона. Колико се глава из једне задруге може употребити на рад, види се из поменутих одредаба. По духу §. 12. истога закона. оправка се ова врши тако, да сви они, који су на кулук изашли, раде равномерно. Према овоме, одбор може у смислу чл. 86. т. 9. решити, да ли ће се деоница друма, која тој онштини припада, израдити оиштим радом или деобом по метрима, али само та деоба не сме бити по суми непосредног пореза, него по броју душа, кулучких глава — у смислу поменуте законске одродбе. Што се тиче општинских путова и осталих радова, ту одбор одре^ује деобу и начин израде.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А

Дрска похара. Ноћу, између 3. и 4. маја ове год. ткрадено је, на веома дрзак начин, 5 0 46. динара Михаилу Аврамовићу, механџији из Ужица. Крадљивац је кроз отворец ирозор ушао у ообу оштећеног и из његовог капута, који је био на кревету, уза зид до отвореног прозора, узео из буђелара 8 комада новчаница од по ото и једну од деоет динара у оребру. Затим је из панталона, које оу биле на столици, узео кључеве од касе, па је са истим отигаао у механу оштећеног, која се налази у средини вароши, на 300 м. од његове куће па пошто је прво преокочио у механско двориште, ушао је из овога кроз отворена н незакључана врата у саму механу, где је бнла каса. Са украденим кључевима огворио је касу, и из исте однео:

2 4 комада срнских новчаница од по 100 дин. у сробру, 167 комада ориских новчаница од по 10 динара у сребру, један џолу-паполеон, 3 Ц: °д којих је један дубоко пробушен и оа закиватим ивицама, једну српоку новчаницу од 20 динара у злату и један велики платнени новчаник. У каси се још налазила уложна новчана књижица, више акција и лозова, али их крадљивац није хтео узети.

Но извршеној крађи крадљивац је кључеве оставио у самој каси и неопажен од послуге, која је спавала у механи, изишао са покрађеним новцем. За ову крађу ооумњичен је Обрад Радуловић, звани ((Бајко" из Ужица који је, напустивши столарски занат, поотао опасан и дрзак крадљивац. Противу њега учињеном истрагом прибављено је неколико јаких основа подозрења, те је по овоме делу стављен под кривичну истрагу и у притвор. 1Јо тврђењу начелства округа ужичког Обрад је за подобна дела више пута одговарао, али се вешто извлачио испод ооуде. Притом је познат као опасан лопов, коцкар, нерадник и скитница, и као такав више је пута иотупно кажњаван и протериван из Ужица. По тражењу пачелства округа ужичког износимо Обрадову ФотограФију, и власти позивамо а приватне молимо да јаве начелству, или нама непосредно, ако би шго више знали о овом крадљивцу и издоженој покрађи, анарочито пак: да ли је осумњичени учинио раније још какво казнимо дело ? Ухапшени ( ,Бајко° има 2 7 год. средњог је стаса, црномањаст, има мале црне бркове, брија ое. »«»«.. Т Р А МС И С Е Јована Краља, из Загреба у Хрватској, који је био као раденик код пПрометие Банке" у планини Тари тражи начел. ор. рачанског ради извршења кривичне пресуде. Јован је отар 3 0 до 35 година, средњег раста, округлих образа, црних бркова и коое. Нека Јована у кругу својем најживље потраже све полицијске и општпнске власти, па о резултату трагања, да ое извести поменути срески пачелник о позивом на акт Бр. 0 335.

Штампа 1\раљ. Срп. Држагиа Штампарија

уредник, Пушан Ј). ЈЈлимпић