Policijski glasnik

ОРОЈ 45 0 ПРЕТРЕСУ СТАНА И УЗАПЋЕЊУ ПИСАМА (СВРШЕТАК) Често се дешава да оптужени, који је тако нозван да покаже од куда су му суме новца, које су нађене у његовом притежању, наведе да су оне његова уштеђевива од извесног броја година. Овај систем одбране, прост по изгледу, врло је вешт: он приморава истрагу, да прибавља доказ о противиом, доказ увек тежак, често немогућан, с погледом на протекло време и допушта оптуженом да се заклања за ову тешкоћу. Шта треба да ради тада иследник ? Он треба да се преда темељној студији н.егових средстава за живот, љегових прихода и обичних трошкова, имајући у виду његов начин живота, породичне или друге терете које има да сноси оптужени, и на тај начин моћп ће строго контролисати његове исказе. У овоме случају, као и у мпогим другим случајевима, сва мајсторија, сви више или мање вешти маневри, које је оптужени уиотребио да се оправда, најпосле ће га само компромитовати. Лажни детаљи којима је поткрепљивао своје изказе биће моћно оружје које ће истрага употребити против њега и он ће често пута бити ухваћен у својој сопственој замци. Лопов, на пример, на питање од куда му је сума од три стотине дпшара, која је нађена у његовом стану, изјави : да он ту суму новца има од пре дванајестину година. Но, датум златног новца који је нађен у тој суми, показује да је тај новац кован после тога времена т. ј. доцније, лослс, онога времена за које оптужени наводи да је у истом прибавио овај новац, н, пр. пре шест, седам година. Лаж оптуженога биће јасно обелодањена. Кад се извршеним претресом не могне пронаћи украђена сума новца, умесно је трагати да ли оптужени није потрошио сву ову суму или неки део њен. Често се дешава да га баш необични трошкови које чини излажу подозрењу. Био то какав распусник, пијаница или коцкар, он хита по извршеном злочину, да задовољи своју омиљену страст, и ако би најпростија памет налагала да то не чини, бар за време трагања у првом периоду истраге. Пада у очи да то раде и најобазрвијн злочинци, баш и они, који су показали највише вештине и лукавства у извршењу злочина, и да они најбрж еизлазе из ове резерве, која им међутим може врло згодно да послужи да избегну казну. Сви хитају да потроше у крчми или у развратним местима плод свога злочина, показујући на тај начин изненадно и необично богаство, веома подесно да их изложи нодозрењу. Овоме тако честом Факту могло би се дати готово једно психолошко објашњење : шго злочинци, већином страсни, занесени својим силним прохтевима, да би исте задовољили чекају само моменат, кад им је злочин прибавио средства за то ; у овоме циљу они га и врше, подајући се слепо Фаталној страсти којој се не могу противити, која их заноси, и која, ако не искључује апсо-

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК лутну слободну вољу, слаби је, спутава је и умањује њену акцију у овим узбурканим мозговима ! На истрази лежи да дефинише колика је и пз чега се састоји т. ј. у каквој је монети сума новца која је тако потрошена, било дајеистау новчаницама, оило у звечећем, златном или сребрном новцу илипростоу ситном новцу.Јер, та околност ако је та сума иста онаква и у онаквој монети као пгго је она, шго је украђена, може да конституише више или мање важан основ против онога спрам кога је управљена. У општо овај новац о коме је реч, т. ј. који је прибављен злочином, треба одузети сваки пут ма у чијим рукама да се нађе, само ако је истрага разним доказима успела да утврди да је исти оштећеног. * Осим предмета: оруђа које је послужило за извршење каквог кривичног дела, ствари и новца, прибављених кривичним делом, на чијн проналазак циља претрес у домицилу оптуженог н истраживање по кући, —претрес трсба да тежп још и за тим : да открије и друге трагове извршења кривичног дела, само ако је исто такво да на личности кривца, или његовим стварима оставља ове трагове. Код убиства н. пр. врло је вероватно да се на хаљинама, покривачу и кошуљи претпостављеног виновника овог дела може наћи крвних мрља и отисака. Претрес има за циљ да пронађе и одузме све ствари које су умрљане на тај начин. Ове су мрље драгоцене, јер и ако оне не сведоче неминовно, ансолутно, да је онај на чијем се лицу или у чијем су стану констатоване, учествовао у злочину, не ослобођавају га Формално да да објашњење од куда су т. ј. како су постале ове мрље. У осталом, благодарећи огромном напретку који је достигла микрограФичка наука, дапас се успева савршено, кад се ове сумњиве мрље подвргну извесним реагентима, да се детерминише до извесности : да ли еу ове мрље од крви или не. Из овога се види какви се огромни докази могу добити претресо.м само ако се он врши онако и са онаквом озбиљношћу каква се тражи од иследника при овој радњи у исгрази. Узапћење хартија, писама, разних писмена која су у вези са извршењем каквог кривичног дела, показује такође велику корист коју истрага може да извуче из ове мере. Испитивање хартија, писама и у опште писмена која су нађеиа у стану оптуженог показује велику важност, јер се ова писмена из ближе или даље, могу односити на злочин, објаснити његову побуду, расветлити многе тамне стране и открити тајну. Она су такође подесна да покажу тодиз ^ГЂепсИ оптуженог. да упознаду истрагу са његовим пословима и његовим везама и односима са каквим више или мање подозривим лицима, која, ако не могнудададу корисна објашњења, могу се и сама сматрати у истрази, било

СТРАНА 355

као са-извршиоци, било као саучасници, према приликама. Претрес има поред осталог што смо изложили и тај циљ : да пронађе и узапти сву сумњиву коресподенцију из које се може добити какав важан доказ за истрагу. У овој материји иследник има врло велика овлашћења. Истина. тајна иисама и телеграфских депеша, у принципу је неиовредима. Али по члану 23. устава то не важи у случају кривичне истраге и у случају рага. („Неповредна је тајна нисама и телеграФских, Гдепеша, осим у случају кривичне истраге и у случају рата". — чл. 23. устава). Правило о неиовредимости тајне иисама каже Еоис1о1рће Коизвеаи, (ТгаИе с!е 1а соггезропДапсе раг ^еМгеб гшзвгуез е!; 1е1е^гаште8 стр. 212.) » мора. да иоиушта иред аотребама истраге једног злочина који комиромитује оишти интерес. Следствено, ослањају^и се на одредбе кривичног иостуика, које дају ираво истражном судији да истражује све доказе за злочии који ислеђује, иравознанство је једнодушно у одлуци да иис ма иодлеже судској истрази, и да губеИи своју неиовредимост могу да служе за основ кривичној истрази«. Овај аутор додаје даље : „ Правознанство овим много вређа иринции неиовредимости иисама. При све том ово је легитимно, јер истраживање злочина има толику исту важност за јавну сшурност и иојединце, колико и тајна иисама, и кад истражном судији не би било доиуштено да истражује коресионденцију оитужених или треКих лица, многи би злочини остали некажњени^. Ова документа — ппсмена — иследник може да узапти свуда, у стану оптуженог, на пошти и у стану трећих лица. — §§ 82. и 83. кр. пост. Пред вишим разлозима општег интереса уступа и сам иринцип неповредимости тајне писама! Ово је освештала доктрина и правознанство. Само : »писма која сродни обвињеног другим лицима пишу, или обратно, не могу се никад узаптити. — § 85. кр. пост. Отварање и прегледање узапћених писама и кореспонденције врши се по § 82. кр. пост. у ирисуству два сведока »и где је могуће и самог обвињеног.« Тајне Фамилијарне не смеју се никако издавати. По себи се разуме да писма која су уиутила оптуженоме трећа лица за време истраге, или оптужени њима, подлеже непосредној контроли иследника, који их може узаптити ако у њима има корисних података за маниФестацију истине. — § 84. кр. пост. Предаја ове коресподенције оптуженоме или трећим лицима, подлежи дакле одобрењу иследника који је чита, и по том даје своје одобрење. — § 87. кр. пост. Оптужени који знају за ову контролу, добро се чувају да у својим писмима открију Факта која су сакрили за време испита, али кад су тешке и хитне прилике, кад им је апсолутно нужно да саопште другима у којима имају поверења илп интересованим лицима, какав