Policijski glasnik

БРОЈ 51, и 52.

У 1.Е0ГРАДУ ЧЕТВРТАК 25. ДЕЦЕМВРА ШОв.

ГОДИНА IV

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и нише пута недељно. Претплата ее нолаже у напред, и то најмаље за пола године код свију подицијских Еласти, и износи: 20 динара на годину за државпа и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње За пностранство: годншн.е 24, полугодишње 12 дпнара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не п'родају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела. а на основу члана 34. зак. о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 28. новембра 1908. год. Бр. 7133. донето наоснову члана 144. тачке 9. Устава, којегласи: »Да се Душан Поповић, окружни шумар у Београду, родом из Беочина у Срему и поданик угарски, ио својој молби прими у српско поданство, заједно са својом женом Даницом и малолетном ћерком Јеленом, изузетло од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уреданотпуст из сеојег досадашњег поданства". Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 9 децембра 1908. године, у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Мииистра унутрашњих дела, а на основу члана 34. зак о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног савета од 5. Фебруара 1908. год. Бр. 7369. донето на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: да се Каролина, удова пок. Леополда Кенига, бившег ФогограФа из Београда, који је био родом из Рајхенберга у Ческој и поданик аустријски, прими у српско иоданство по својој молби, заједно са својом мдлолетном ћерком Аном, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднела уредан отпуст из својег досадашњег поданства. Из канцеларије Минпстарства Унутрашњих Дела, 10. децембра 1908. године, у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњпх дела, а на основу члана 34. зак. о пословпом реду у Државном Савету, одобрено је рошен.е Државног Савета од 28. новембра 1908. год. Бр. 7186, донето на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: да се Лоренц Шуберт, зидар Фабрике шећера у Београду, родом из Бечкерека у Аустро-Угарској и поданпк угарски, по својој молби прими у српско поданство заједно са својом жен ом Аном, и малодетеом децом: Маријом. Јулијаном и Павлом, изузетно од § 44. грађанског вакона, попио је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства. Из канцеларије Минис-тарства Унутрашњих Дела, 9 децембра 1908. године, у Београду.

СТРУЧНИ ЦЕО Шта ее не може узети у попис за извршење еудеких одлука? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) II. Иоједиие од нокиса изузете ствари и иотраживааа. (НАСТАВАК) а. Који Јв моменат мерчдаван за оцену да ли је дужник земљорадник или не, моменат задужења или иоииса ? Ја мислим да је овај носледњи. Из законодавно-политичког циља (гаИо 1е§-18), који је законодавац имао пред очима при стварању овога закона, одржање егзистенције човека, који се баии земљорадњом, следује да ваља при иоиису 36 ) на то гледати, да ли се пописују ствари земљорадника или онога, који се нечим другим бави. Законодавац је хтео, да иосле иоииса не иостане земљорадник бескућник, а ако би се узело, да је меродаван моменат задужења, онда се тај циљ за цело не би могао остварити у многим случајевима. Како је пак овај закон донесен и у јавном интересу, то извршна власт по званичној дужности има да пази при иопису на то, да ли је дужник земљорадник у то време, те да му не узима у попис оно, што се по закону од пописа узима. 3 ') Нема сумње, да је положај повериоца погоршан, кад се узме, да је меродаван моменат нзвршења пописа, јер се оп не може, често пута, наплатити од дужника, коме је као неземљораднику дао кредита. Али јавни је интерес иречи од приватнога, па стога поверилац мора рачувати и са том — ипаче врло ретком евентуалношћу — да његов дужник једнога дана постане земљорадник, и да узимањем већега интереса или тражењем јачих обезбеђења (на пр. јемством, солидарном одговорношћу) за своју тражбину ту онасност од промене дужниковог занимања отклонн. Исто тако може се десити и обратан случај да је дужник у време задужења био земљорадник, а у време иописа да се неким другим главним занимањем бави. Ова је промена пак

36 ) Противно гледиште заступљено је у писму Држав. Савета од 2 III. 1905. Бр. 1198, в. Пол. Гл. год. 1904 стр. 109. з; ) У томе смислу гласи и одл. Касац. Суда од 5. авг. 1882 Бр. 3248, од "21. II. 1903. Бр. 556,, в. Пол. Гл, год, 1904 стр. 211,

•%